Lažne čokolade, začini i cement


Falsifikovanju proizvoda i robnih marki teško je stati na put u Srbiji, kao i bilo gde u svetu. Proizvođači kopija svakodnevno šire biznis jer se građani, i pored sumnje u kvalitet, često opredeljuju za kupovinu takve robe jer nemaju novac za originale. Najveći problem, međutim, nastaje kada se falsifikuju prehrambeni proizvodi koji mogu ugoroziti ljudsko zdravlje, ili delovi za automobile, što može da dovede i do saobraćajne nesreće.


Kod nas se falsifikati uglavnom uvoze iz Kine i drugih zemalja koje su poznati po proizvodnji kopija, ali su i domaći proizvodi često falsifikovani. Na buvljoj pijaci u Subotici svojevremeno se prodavala lažna „Pionirova“ čokolada, koja je zapravo bila samo kakao-tabla lošeg kvaliteta.

- Dešavalo se i da čokoladu kojoj je prošao rok prepakuju u ambalažu na kojoj je odštampan odgovarajući rok trajanja. Kada se proizvod potpuno pokvari, falsifikatori angažuju ljude koji skinu štetan sloj, a onda ga ponovo prepakuju u kesice kao refuzu i prodaju po još nižoj ceni - objašnjava Zoran Đokić, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, i kao primer iznosi falsifikovanje veštačkog đubriva koje nije imalo dovoljno aktivne supstance, već je pravljeno od gipsa i drugih sastojaka koji su uništavali ogromne površine veoma plodne zemlje.

- U okolini Beograda, u jednoj garaži, falsifikovan je „biovegetal“, proizvod jedne beogradske firme. Od soli, koja nije bila ni kuhinjska, i sušenog voća i povrća, koje je delom poticalo iz uvoza a delom od otpadnih proizvoda, nastajao je ovaj proizvod. Policija je uspela da pronađe počinioce - priča Đokić.

Često se, međutim, falsifikatorima ne može ući u trag, naročito kada na tržištu kopije pomešaju sa originalima. Prodavci drže originalne proizvode da bi imali pokriće pred inspekcijom, a onda prodaju falsifikate, čija je cena daleko niža.

Da bi svoje proizvode zaštitili od falsifikovanja, proizvođači često menjaju izgled etiketa ili oblik ambalaže. Tako je proizvođač „pelinkovca“ iz Subotice napravio poseban plastični zatvarač za jednokratnu upotrebu, nadajući se da ga ne mogu iskopirati. Ipak, ljudi koji su na veliko falsifikovali to piće, uložili su desetine hiljada evra u opremu pomoću koje se proizvodi isti čep. Policija nikada nije uspela da do kraja reši ovaj slučaj.

Iako oni koji falsifikuju proizvode imaju veliku zaradu, ona je mnogo manja od gubitka koji ima proizvođač originala. Kilogram „vegete“ na crnom tržištu se, recimo, može kupiti za 70 dinara, a u prodavnicama košta više od 300 dinara.



Izvor: Blic \ Milica Jeveričić