1868. Verovatno si pogrešio u kucanju

Mihailo je ubijen 1868. Istina da je bio veliki vladar, prosveceni apsolutista, ali ipak mislim da je nas najveci vladar bio kralj Petar!

Хвала на исправци.

Иначе сам оптерећен грешкама у куцању, па добро проверим и пре него што пошаљем поруку и након тога, али ми је ово промакло.


Јесна ствар је битна за разумевање његове величине.

Ми пре њега готово да и нисмо имали ништа, а после њега смо имали врло чврст темељ за изградњу државе.

Много је закона донео, почео са стварањем праве, професионалне војске, отерао Турке једном за свагда, водио одличну спољну политику, почео с градњом Народног позоришта.

Кадијевић: Одбио сам војни пуч
Некадашњи савезни секретар за одбрану тврди како су му Слободан Милошевић и либијски лидер Муамер ел Гадафи предлагали да ЈНА преузме власт у земљи
 
Вељко Кадијевић је одбацио оптужбе да се као министар залагао за војни пуч (Фото Танјуг) Москва – Осим спољних фактора и утицаја САД и Немачке, на развој догађаја у бившој Југославији суштински су утицали и неспоразуми војног руководства ЈНА и руководства Србије, тврди некадашњи савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић у својој књизи "Контраудар. Мој поглед на распад Југославије". Кадијевић је у књизи, која је представљена у Москви, навео да је због тога и поднео оставку и детаљно објаснио како су му Слободан Милошевић и либијски лидер Муамер ел Гадафи предлагали да ЈНА преузме власт у земљи.

Последњи министар одбране СФРЈ је рекао да је крајем октобра (када "захваљујући решењима ЕУ" нестаје Југославија као јединствена држава) на седници проширеног Председништва изнео оцену ситуације у земљи и констатовао да се "српски народ дели и своди на положај националних мањина и излаже опасности уништења". Састанку су присуствовали чланови Председништва СФРЈ из Србије и покрајина и Црне Горе, председник Србије, члан Владе Црне Горе, сви политички лидери и лидери српског народа из Босне, Херцеговине и Хрватске. Предлози су прихваћени једногласно, али су се после седнице појавиле несугласице "што је непријатељ одлично искористио". Разлог несугласица је био тај што се Милошевић и тадашњи председник Председништва Борисав Јовић нису слагали са тим. "Већ тада су водили двоструку игру према Србима у Босни, Херцеговини и Хрватској", тврди Кадијевић. У таквим околностима њему је предложено да "преузме функцију председника савезне владе будуће државе", тврди генерал не наводећи ко му је то предложио, али је он одбио и 7. новембра упутио Председништву писмо у којем, између осталог, наводи да ако његов предлог не буде прихваћен и ако се не почне спроводити одмах "функцију савезног секретара за народну одбрану безусловно ставља на располагање Предсједништву СФРЈ".

Војска изгубила све

По Кадијевићу, Милошевић и Јовић нису се трудили да га задрже него су "једва дочекали да оде и да узму на себе командовање ЈНА" и он је 6. јануара 1992. године напустио дужност савезног секретара. "Милошевић заиста није командовао ЈНА док сам ја био савезни секретар, а од момента моје оставке преузео је на себе апсолутно командовање војском", тврди Кадијевић. Он је оценио да је у даљем току ствари "уз частан изузетак херојске одбране Косова и супротстављања дивљем бомбардовању НАТО", војска изгубила све, доводећи земљу до потпуног распада, а да је то "искључиво последица погрешне политике српског руководства, са Милошевићем на челу". Кадијевић је одбацио оптужбе да се као министар залагао за војни пуч и тврди да је било управо супротно, јер је Милошевић од њега тражио (у Јовићевом кабинету) да "ЈНА узме власт у своје руке и похапси све које треба", два дана пошто је ЈНА "прилично лако обавила растеривање демонстрација у Београду (9. марта 1991) и јасно показала свима у земљи и иностранству да неће допустити нелегално отимање власти". Кадијевић сведочи да је одбио да донесе "тако судбоносно решење" и да је то пренео Штабу Врховне команде, који је одлучио да ЈНА неће узимати власт војним пучем и да је потребно да председник Председништва сазове Врховну команду на којој ће Штаб предложити увођење ванредног стања и увођење одговарајућих мера. Предлог је прихваћен и Јовић је сазвао седницу Врховне команде за 12. март 1991. године, која је одржана у бункеру врховног команданта у Београду. Кадијевић је на тој седници предложио да се уведе ванредно стање у земљи, да се повећа борбена готовост ЈНА потребна за то стање, да се предузму хитне и одлучне мере и разоружају све нелегалне оружане формације и интензивира рад на закључењу договора о будућем устројству Југославије. После дугих и тешких дискусија и пошто је Стипе Месић стално био на вези са Фрањом Туђманом, Васил Тупурковски "са америчком амбасадом у Београду" а Јанез Дрновшек са Миланом Кучаном, Председништво СФРЈ није прихватило предлоге, навео је Кадијевић.

Он је био мишљења да са руководством СССР-а треба проверити да ли ће НАТО напасти ако ЈНА почне са реализацијом тог предлога и каква ће бити реакција Москве, и у договору са Јовићем, решио да "инкогнито" отпутује у Москву. Сусрет, договорен са министром одбране маршалом Дмитријем Јазовом, требало је да буде тајни, али је шеф Кадијевићевог кабинета Вук Обрадовић то "обавио врло лоше", тако да се о његовом путу сазнало и пре него што је кренуо за Москву, навео је бивши министар одбране. Пред Кадијевићем је Јазов у Москви телефоном разговарао са последњим председником СССР-а Михаилом Горбачовом, који није желео да прими Кадијевића, као ни пре шест месеци пре тога. "Одговори су били потпуно негативни и сводили су се на то да на подршку СССР-а не можемо да рачунамо", рекао је Кадијевић и додао да је одговор "био потпуно непријатељски и да је политика Горбачова била рушилачка према Југославији".

Улога Михаила Горбачов

 "Постало је коначно јасно: Совјетски Савез, а пре свега Горбачов, не само што нас неће подржати него, потпуно супротно, биће у првим редовима међународних снага – наших противника (што се брзо потврдило у време увођења првих санкција УН Југославији"), навео је он. Пре Милошевића, посредством Анте Марковића и Гадафија, Кадијевићу је предлаган "пуч", који је према речима генерала био "прозирна обмана" коју су смислили главни разбијачи Југославије и чији је циљ био да се сукобе главни заштитници Југославије – српски народ и ЈНА.

Гадафи је, тврди Кадијевић, на њиховом сусрету у Либији у јесен 1991. предложио "војни пуч" да би било свргнуто српско руководство, у чему би постојала подршка осталих лидера југословенских република. "Знао сам да су неколико дана пре мене код Гадафија били (Киро) Глигоров и (Алија) Изетбеговић, зато сам му рекао да то вероватно није његова оригинална идеја, већ оних који желе да разбију Југославију", после чега је Гадафи одустао од те идеје, навео је Кадијевић. Кадијевић сматра да српско руководство и Милошевић нису схватали да "српски народ упада у клопку". Генерал тврди да му је Милошевић када су почели сукоби у Словенији и Хрватској предлагао да се ЈНА повуче са свих територија на којима јој "пуцају у леђа". Кадијевић као пример одсуства подршке навео и да је војска тражила две пешадијске бригаде, једну из Србије и другу из Црне Горе како би разоружала словеначке снаге, а да су се представници Србије и Црне Горе у Председништву СФРЈ томе успротивили.

На критике које је на његов рачун изнео Јовић у књизи "Последњи дани СФРЈ", Кадијевић је навео да је некадашњи председник Председништва био "главни присталица дистанцирања Србије од Срба преко Дрине и Уне", сматрајући да "једни и други Срби" немају ничег заједничког осим назива. "Српски народ је разбијен и коначно је побеђен тако подељен", оценио је Кадијевић.



Izvor: Politika

Zloslutna vizija vojvode Mišića

Želim da podsetim na neka merila i putokaze vojvode Mišića koji su objavljeni u knjizi Veliki dani Srbije (81914 - 1918) svedočenja pisca Adama Stošića. U odeljku pod naslovom "Vojvoda Mišić o Hrvatima" na str. 546-547, između ostalog, piše:

"Posle pokušaja Hrvatske da stvori svoju nezavisnu državu, regent Aleksandar je marta 1919. poslao Živojina Mišića da obiđe neka mesta u Hrvatskoj i vidi kakvo je stvarno raspoloženje... Slavni vojskovođa je odmah po povratku rekao regentu Aleksandru: "Iz svega što sam učio i video ja sam duboko zažalio što smo se mi na silu boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice ... svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš... stvar je propala... Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se zajaziti ničim što bi joj se ponudilo".

Kad ga je Aleksandar zapitao šta misli, bez dvoumljenja mu je odgovorio. "Ja sam s tim načisto: ... potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju". "A granice", obrecnuo se Aleksandar. "A gde su granice toj njihovoj državi i ko će ih povući?"

Mišić se malo nasmeja:"Granice će tamo biti... gde istorija i etnografija kažu; ... gde sam narod po slobodnoj bolji opredeli, pa će to biti i pravo i Bogu drago". Sad se Aleksandar nasmeja: "To bi Talijani oberučke prihvatili. Mi bismo tada Hrvate prosto gurnuli u naručje Talijanima".

Mišić poskoči: "Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti... Ti su ljudi svi odreda prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi... Ne zaboravite, Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati" - rekao je na kraju vojvoda Aleksandru.

Kralj Aleksandar Ujedinitelj Jugoslavije nije imao prilike da se "ljuto kaje" jer je on prva žrtva stranputice na koju je poveo Srbe ne uvažavajući savete svoga vojvode Mišića koji mu je rekao: "Ja sam duboko zažalio što smo se mi na silu boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice..." Na žalost, zlosutna vizija vojvode Mišića o Jugoslaviji se obistinila pa Srbi i dan danas ispaštaju posledice ove zlokobne tvorevine čiji je idejni tvorac Nikola Pašić, a realizator kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj koji je odbio da Srbiju povede putokazom vojvode Mišića.



Izvor: Glas Javnosti

Misica su 2-3 puta penzionisali i kad god im je trebao ponovo su ga vracali u sluzbu. Toliko o postovanju od strane Karadjordjevica...      Aleksandar je bio mason, pa i ne cude takve odluke...

Ovo vise lici na izvod iz nekog mockumentary-a nego na pravi istorijski podatak...

Misic je jedan put penzionisam, i to zbog toga sto je bio privrzen Obrenovicima. Vratice se kao veliki heroj.

Bio mason? Jeste bio mason. Sta onda imas da kazes za Dositeja, Vuka Karadzica, Njegosa, Djordja Vajferta, razne Beogradske Mitropolite etc....?

Mišić je dva puta penzionisan: najpre od 16. 03. 1904. do 4. 03. 1909. godine zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima, akterima majskog prevrata 1903; ponovo od 12. 09. 1913. do jula 1914.

Могао би се сложити.шта више,нешто сам о томе и писао!Сад се ту појављује проблем-Србске интелигенције,у овом случају,историчара, која никад није дорасла тренутку,па читаву историју тумаче кроз своје личне и политичке интересе,па ће половина рећи да је народ славио атентат,а половина да јето катастрофа!Наиме сви су се они делили на Карађорђевиће и Обреновиће и сваки ударац на Милошеве наследнике схватали као Божју казну за Карађорђа,а ја се питам да је Карађорђе био на Милошевом месту,како би он поступио?Да ли га је неко звао?Да ли су га људи кумили да не долази?Ако је неко убио оца,како би тек убио кума или неког ко му није ништа?
За време владавине Краља Петра Србија је била надјдемократскија земља у Европи, и то у њеној истрорији,чак је Србија била већа демократија него Периклеова Грчка!Њему се што-шта може приговорити,али његов син је зас**о до балчака!
О томе се прича!Наравно пошто је ово форум Истроије,требали би неки докази!Војвода је,доиста,био велики Србин,ништа од ове банана државње и незахвалног народа није добио,а породица му је платила главом Србство,иако су и они могли да оду за неки Каиро,Лондон,Кан....