Ovo je tema koju sam izabrao za maturski pa bi mi osim vasih cenjenih komentara pomoglo I da predlozite neku literaturu o raspravi da li imamo slobodnu volju.

Ukratko

Nasa licnost se formira na osnovu naslednih osobina I uticaja okolin(genotip, fenotip).Ono sto cemo uciniti u prvom tenutku zivota ne zavisi od nas.Svi nasi dalji postupci u zivotu zavise od predhodnih iskustava I od gore pomenutih faktora koji nam formiraju karakter(u drugom trenutku postupacemo prema onom sto smo saznali u prvom I faktorima, u trecem na osnovu prvog I drugog I faktora, I tako u nedogled.).Stoga mi cemo do kraja zivota ciniti ono sto smo nauceni da cinimo I nemamo nikakav izbor oko toga.Dakle sve je predodredjeno I nista ne mozemo promeniti.

Ja u gore iznetu teoriju ne verujem ali nikako ne mogu da joj nadjem rupu (verovatno zato sto sam je sam kreirao J ) a nisam uspeo da nadjem tekstove bas na ovu temu.

Taj problem se moze posmatrati na razlicite nacine. Uzmi na primer prirodne zakonitosti u univerzumu. Nakon velikog praska, sve, pa i najmanja interakcija izmedju dve cestice desavala se pod nekim pravilima sa kojih nista ne moze da skrene. Na primer ako igras klikere, kliker koji pogodis se samo na jedan nacin moze ponasati, u zavisnosti od puno faktora, ali opet ne moze otici bilo kuda, bilo kojom brzinom, vec samo kako mora.
Ti zakoni od pocetka vaze za sve cestice u svemiru. Kada se dogodi interakcija izmedju dve cestice moze se desiti samo ono sto mora. Pa tako sve do danas. Ma koliko sada jednacina bila nesagledivo slozena, sve se od pocetka krece putem sa koga nema skretanja, jer se oduvek moglo dogoditi samo jedno u svakom dogadjaju.
Tako i u ljudskom mozgu. Logika govori da je sve predodredjeno.
Gledao sam, ne tako skoro, jednu emisiju na tv-u gde su vrsili experimente pokusavajuci da dokazu da covek nema slobodnu volju. Jasno je da pre nego sto covek nesto uradi, on to i pozeli da uradi. Prvo pomisli pa uradi. E oni su nekako izmerili da pre nego sto se pojavi sama zelja, u mozgu se desi reakcija koja je najavljuje. Kao podsvest. Reakcija koja okida samu zelju, a na koju covek nema nikakav uticaj, koja bukvalno zada komandu. Ne secam se kako su izmerili, ali su tvrdili da su dokazali da covek nema slobodnu volju.
Opet postoji nesto u kvantnoj mehanici sto ipak govori u prilog tome da postoji slucaj u univerzumu. Zove se nacelo neodredjenosti, i nisam siguran, ali otprilike kaze da se cestica moze na putu izmedju tacke a i tacke b naci na bilo kojoj od beskonacno mnogo putanja. Nemoguce je izmeriti u isto vreme i brzinu i poziciju neke cestice, i to nije zbog nesavsenosti instrumenata, vec je to prosto priroda univerzuma.
Dakle mozda i nije sve predodredjeno. Iako zvuci logicno da jeste, mi ipak moramo pretpostaviti da nije (mnogo pametniji od mene su ovo rekli).

@Pedjanbg
Bas mi je ovkav komentar trebao!Svaka cast.   
Da li postoji neki logicki ili fizicki dokaz ili argument koji osporava teoriju o nedostatku slobodne volje?

Upravo nacelo neodredjenosti. Ono govori da u svemiru ipak postoji slucaj, i da mozda nije sve predodredjeno, pa tako ni ljudsko delanje. Ne mogu ti puno reci o ovome jer sam davno citao, a i to je vec domen vrsnih fizicara.
Preporucujem ti da procitas knjigu "Kratka povest vremena", Stivena Hokinga, gde autor, izmedju ostalog, raspravlja i o tome da li je sve predodredjeno i da li covek ima slobodnu volju. Knjiga je pisana za siroke narodne mase, tako da nemoj da ocekujes matematicke dokaze i sl., vec vise filozofsko raspravljanje na tu temu, potkrepljeno fizickim tvrdnjama, koje ces jednostavno morati da prihvatis kako su ti prezentovana.

Hocu i hvala.Ako znas neku drugu knjigu ili neki clanak(pa cak i neki film)o ovoj temi slobodno napisi(kao i svi drugi)zato sto mi je potrebno puno misljenja i podataka.Hvala.
Ako neko zna da objasni nacelo neodredjenosti moze slobodno da proba...

Znam za jos jednu knjigu koja bi ti mogla koristiti i vise nego prva koju sam naveo, ali je i nesto teza za shvatanje jer dublje prodire u problematiku. Zove se "Carev novi um". Autor je Rodzer Penrouz. On na otprilike 500 strana dokazuje zasto je vestacka inteligencija neostvariva. Dobar deo knjige posvecen je razmatranju slobodne volje, postojanju slucaja u svemiru, samom nacelu neodredjenosti.
Ono otprilike kaze da sto sa vecom preciznoscu meris polozaj neke cestice, to ces sa manjom preciznoscu moci da utvrdis njen impuls, i obrnuto.
Tesko je ovaj princip objasniti potpunim laicima, kada je kvantna teorija u pitanju, kao sto smo ja i ti (oprosti ako gresim). Ipak coveku za potpuno razumevanje ove problematike treba debelo predznanje i jos po nesto.
Preporucujem ti da polako procitas ove dve knjige (pogotovo "Carev novi um"), odnosno one delove koji su od znacaja za tvoj maturski. U njima je lepo, i sasvim razumljivim jezikom docarana kvantna teorija, i filozofija oko toga da li postoji slobodna volja ili ne.

Oko merenja polozaja cestice i impulsa mi je sve jasno zato sto smo ucili iz fizike a imam EKSTRA profesora.A za knjigu opet hvala...(mada je skoro sigurno nema u Borskoj biblioteci )

Izdavalo je preduzece Informatika. Mislim da do nje mozes doci i pouzecem (tj. ako si voljan da je kupis, a vredi svake pare koju bi dao).

Uzecu da izucavam ovu temu cim pocne raspust.Jel znas koji se filozof bavio ovim (ne mora knjiga nego cisto neki filozof koji je razmatrao ovako nesto )?

Koliko se secam iz srednje skole: SVI. 
Svi su naravno dolazili do zakljucka da je sve predodredjeno, pa i ljudski postupci, ali mi moramo pretpostaviti da nije tako.
Logicno, nisu znali za kvantnu teoriju.

Ja do sada nikada nisam naisao na ovaj problem.Nikad nisam cuo da je neko tako razmisljao...
"Svi su naravno dolazili do zakljucka da je sve predodredjeno, pa i ljudski postupci, ali mi moramo pretpostaviti da nije tako."
Ja bi pre rekao da zelimo pretpostaviti da nije tako...

Zelimo i moramo. Jer bi na nedostatak slobodne volje mogli svi da se pozivaju, i ubice i lopovi...
Hoking i Penrouz (inace jedni od najvecih mislilaca danasnjice) dosta raspravljaju o ovome u svojim knjigama. Stvarno bi trebalo da procitas.

Hocu, nego cekam novu da pocne raspust pa da malo zesce prionem...
A ovo o ubicama i lopovima sam i ja razmisljao ( ne samo da sam razmisljo vec sam se kod ljudi koji postuju logiku tako pravdao za razne gluposti koje sam pravio... ). Drugi metod je da dokazes da ne postojis ( ni ti ni oni niti bilo sta oko vas ) a treci da ides Sokartovim "ako gresim gresim iz neznanja zato sto niko nije lud da namerno gresi, a ako vec gresim iz neznanja onda me povuci na stranu i opomeni"...Ako znas jos neki slobodno reci.

E nazalost sve ovo pade u vodu zato sto sam preimenovao rad u:
Uporedni prikaz slobodne volje u delima Kanta,Ničea i Šopenhauera
Pa sam uzeo da citam gore pomenute...Citam Šopenhauera "O slobodi volje" i sve tumacim recenicu po recenicu...Al je zamrsen...

Interesantna tema.To znaci da se mi ljudi kao deo univerzuma(materije,energije) takodje ponasamo po istim zakonima,tj.da samo izvrsavamo komande,i nemamo slobodnu volju ali mi mozemo i da izdajemo ili da usvajamo komande nekog misljenja i modele ponasanja i postupamo po tim naredjenjima kasnije,to opet znaci da imamo slobodnu volju sta cemo da usvojimo a sta ne.Tako da ustvari mi odlucujemo o tome koju komandu cemo izvrsavati,po slobodnoj volji.To me podseca na knjigu "Put kojim se redje ide"
...ustvari to upumpavanje u svest dok ti podsvest ne usvoji meni je malo cinicno.
Kad vidim u nekom americkom filmu da neko pred spavanje slusa na vokmenu glas koji mu govori:
"Ti si sampion.Ti sve mozes..."-najezim se.A vi?

Lapsus.Knjiga se zove "Moc podsvesti".

Da. Slazem se.

No, na istom principu pociva i vjera.

Prevideo si da mi kada dajemo komande mi ih u stvari samo izvrsavamo (Aktivirano je nesto u tvom mozgu sto ti je reklo da izdas komandu).A to sa americkim filmovima mi se uopste ne gadi.Postoje granice koje se mogu samoubedjivanjem podici (mada ne i ukloniti).

Vidim da ljudi imaju slobodu da govore i rade šta god žele.
Vidim i da koriste tu slobodu.
Sloboda izbora postoji.

Uzurpiranje moje slobode bih teško podneo, zato mislim da ne smem dirati u slobodu drugih ljudi, pa bilo rečju ili delom, svesno ili hotimično.
Trudim se da kontrolišem kako polemišem sa ne-istomišljenicima, da ne bih povredio njihova osećanja.

Ti si svedok da ne uspevam 100%. A voleo bih da uspevam.
Čini drugome šta želiš da drugi čini tebi.

Kako vidis? Pa ti bi istu stvar video i kada bi moji postupci bili i napred odredjeni.Kako mozes da znas koji je akt slobodan a koji odredjen sudbinom?

Šta ti podrazumevaš pod rečju 'sudbina'?
Daj mi nešto kao definiciju (tvoju, ličnu) da bih mogao da te razumem.
A onda i da ti lepo odgovorim.

Hoce da kaze: Kako mozes znati da imas slobodnu volju?
Iscitaj malo postove od pocetka, ima zanimljivih stvari.

Sudbina? Pa sudbina u smislu neizbeznosti da se dogadjaji odvijaju u odredjenom redosledu i pravcu...

U osobnoj pismohrani pronašao sam ubavi tekstić na temu slobodne volje pa ga šaljem dalje zainteresiranima da se zabave čitajući ovo lagano i pristupačno štivo.


Slobodna volja !

a.   slobodno mišljenje
b.   sloboda izbora
c.   sloboda odlučivanja
d.   slobodno djelovanje
             Pokušati ćemo najprije razmotriti što je to uopće slobodna volja. Prema semantičkom utisku, trebalo bi zaključiti da je to pojava, bilo mišljenja, izbora, odlučivanja ili djelovanja, zavisna isključivo od nas samih, ni od koga nametana direktnim ili indirektnim metodama.
          Da li je to moguće? Postoji li slobodna volja?
          Samo postojanje pojma "slobodna volja" ne mora značiti da slobodna volja doista i postoji. Postoji bezbroj pojmova u izričaju, (verbalni fenomeni) koji u praksi ne nalaze potvrdu.
          Npr.: i najgluplji čovjek može reći:  ja sam pametan, iako svima je jasno da je glup.
          Dakle samo postojanje pojma ne znači ništa. Što onda znači?
          Na primjer, po svojoj volji  želio bih letjeti, ali unatoč činjenici da mi to nitko ne brani, ne mogu udovoljiti želji. Što je to onda sa mojom  slobodnom voljom?  Zar ona počinje i završava isključivo u misaonoj sferi?
          Pokušajmo ipak predstaviti neku radnju, koja je rezultat slobodne volje.
          Nađemo se na primjer u nekom voćnjaku i opazimo voćku punu plodova. Odlučimo ubrati jedan plod i pojesti ga. To nam doista i uspijeva. Sve bi bilo u redu (to sa slobodnom voljom), kada ne bi postojao cjeli niz uvjetovanosti, koji svaki za sebe potire slobodnu volju. Ponajprije se trebao desiti stjecaj niza okolnosti, da bi djelovanje slobodne volje započelo. Kakva je to slobodna volja koja mora ovisiti o stjecajima brojnih okolnosti?
          Da u ovom primjeru nabrojimo samo neke: uzalud bi nam bila slobodna volja za plodom voćke, ako se voćka ne bi upravo tu nalazila, ako ne bi imala roda, ako ne bi bili u stanju ubrati istu i pojesti je, bilo da smo slijepi pa je ne vidimo, bilo da smo nemoćni da je uberemo, bilo da nemamo zube da je pojedemo.
          Dakle, uz našu slobodnu volju potrebno je udovoljiti brojnim okolnostima, da bi se ista mogla u potpunosti izvršiti. Ne samo da za izvršenje slobodne volje, u ovom primjeru, moramo biti živi i zdravi, već i voćka mora biti na plodnom tlu, sa dovoljno vlage cjelu prethodnu sezonu, uspješno obavljeno oprašivanje i još bezbroj drugih znanih i neznanih detalja. Sama slobodna volja nije nam dovoljna. Slobodnoj volji mogu se ispriječiti prirodne i društvene okolnosti. Nije li nam dovoljna slobodna volja, onda ona i nije slobodna.
          Zašto je onda zovemo slobodnom voljom?
          Vjerojatno zbog neobjašnjive potrebe čovjeka da "mlati praznu slamu", valjda zbog gimnastike mozga, da koliko-toliko održi radnu sposobnost na uporabnoj razini. Izgleda da je sam izraz "slobodna volja", skraćenica od zbirnog izraza koji bi otprilike trebao glasiti: "slobodna volja koliko to okolnosti dopuštaju".
          Od manje je važnosti činjenica, da je izričaj kontradiktoran samom sebi istog trenutka, čim se spominju  neki dodatni uvjeti ili okolnosti. Ako je tome doista tako, gotovo bi se moglo zaključiti da slobodna volja doista postoji isključivo u sferi mišljenja, kada ne bi postojala dodatna "kvaka", a to je slobodno mišljenje koje imamo kao produkt  sklopa ideja, koje su k nama došle nezavisno od naše volje, posredstvom doživljenog iskustva, pa prema tome također nisu slobodne.
          Nikada ne bismo mogli zamisliti plod neke voćke i izgraditi ideju da je pojedemo, da nismo prethodno stekli informaciju i iskustvo da je to postojeće i moguće. Čini nam se jednostavnim po slobodnoj volji odrezati i pojesti komad kruha jer nam to uvijek bez problema uspijeva, ali ne smijemo zaboraviti da ideja kruha, nije naša, već naslijeđena, odnosno iskustvena. Ako ideja nije naša, u kojoj je mjeri naša slobodna volja nad tuđim idejama. Sve naše memorije popunjene su podacima (idejama) koji su prethodno postojali, dakle tuđima. Pa i ideja slobodne volje. Znači, da nam je i ta ideja nametnuta kroz iskustvo, a samim tim gubi atribut slobodne.
          U navedenom primjeru praktično su primijenjene sve slobode: mišljenja, odlučivanja i djelovanja. Razmotrimo koliko je to točno. Mišljenje koje imamo nije naše, već skup (kombinacija) tuđih misli. Prema tome nije nezavisno, a samim tim niti slobodno. Nije li slobodno mišljenje u kojoj mjeri je slobodno odlučivanje? Slobodno djelovanje iz ovog primjera uvjetovano je brojnim datostima i ograničenjima. Može li ono kao konačan produkt slobode biti zaista slobodno? 
          U ovakvoj analizi problema slobodne volje moglo bi se zaključiti, da slobodne volje, a tako i mišljenja, odlučivanja i djelovanja ne postoji osim u izričaju, (skolastička doskočica), svakako u pogrešnom smislu.