Koliko nam se samo puta svima desilo da nismo u stanju da objasnimo sopstveno ponašanje, da znamo na koji nacin da razrešimo problematicne situacije a radimo potpuno suprotno i nesvrsishodno, da su nam stavovi potpuno destruktivni i krajnje odmazuci. Da li ste ikada razmišljali o tome zašto u takve situacije uopšte dolazimo i zbog cega cinimo stvari koje nam ni svest ni sopstveni zdrav razum ne blagoslove? Šta je to što pored svesti daje svoje uplive u oblikovanje naših zivota?

Naravno, to je podsvest! Nešto što ne mozemo da prizovemo i vidimo šta je to sve u njoj nastanjeno i na koje sve nacine moze da izviri iz nas i pocne da pravi probleme. Ako i nismo u mogucnosti da štošta iz naših podsvesti izbrišemo i eliminišemo, bilo bi dobro da na nju uticemmo bar toliko da moze da nam radi u korist a nikako protiv nje. Kaze se da kada podsvest jednom prihvati naše svesne ciljeve i zelje, njihovo ostvarivanje je prakticno zagarantovano. Normalno, ne bi trebalo da ikada zacrtavamo nemoguce zadatke, (promena boje ociju, zaustavljanje procesa starenja ili “skidanje” 20 kilograma preeko noci). Izbegnimo nemoguce! Ali, ako postavimo realne ciljeve i imamo normalne, zdrave zelje, bice nam puno lakše da ih ostvarimo uz pomoc onog nepoznatog i nesvesnog dela naše psihe. Pre nekog vremena je izvesna gospodja u SAD, koja je kao posao imala javne prezentacije, pozelela da pokuša da u svom poslu bude još uspešnija primenom samosugestije (autosugestije) - tj. delovanjem na sopstvenu podsvest. I, svaki dan je govorila samoj sebi da na sledecoj prezentaciji zeli da bude hladna, mirna i sabrana. Njena psiha je obavila odlican posao. Fantasticno je interpretirala svoj govor, bez zamuckivanja, preznojavanja ili treme. Jedini je problem bio što je na kraju svog govora bukvalno drhtala od hladnoce- ne zaboravite da je sama pozelela da bude “hladna”, a to podsvest shvata kao ne topla! Dakle, kod samosugestije vodite racun! Formulišite zelje jasno i precizno- nikako zargonski. Cela prethodna prica je pokazala snagu mentalnog, pa ostatak o placebo efektu nece zvucati nemoguce i delovati kao naucna fantastika. Izucavanje placebo efekta najcešce je u farmaceutskoj industriji, ali se sa ovim fenomenom susrecemo i u svakodnevnom zivotu. U farmaciji, placebo je supstanca bez ikakvih medicinskih karakteristika koja ipak dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta zbog njegovog verovanja u efikasnost primenjene supstance. U suštini, u ovakvim eksperimentima istrazuje se kolika je moc psihe i sugestije, a kolika je istovremeno snaga farmaceutskog dejstva leka ili bilo koje ddruge supstance. [page]Da li ste znali da mozete biti u pripitom stanju a da niste popili ni kap alkohola? Verovali ili ne, napravljen je eksperiment. Grupi ispitanika je u tacno oddredjeno vreme davana tacno odredjena kolocina pica, pa su posmatrani efekti prizašli iz te primene. Svaki od ispitanika bio je ubedjenja da pije alkohol. Medjutim, odredjen broj njih, samo istrazivacima poznat, dobijao je obicnu bezalkoholnu smešu koja je ukusom i mirisom podsecala na alkoholno poce. Znaci, da bi se bilo potpuno sigurno da je svaki pojedini efekat posle primene pica, nastao kao posledica ddejstva etanola, uvedena je ova kontrolna grupa. Ne treba mnogo ppameti da se predvidi da ce oni koji su “pili” pokazati i izvesne promene ponašanja (sigurno su svima poznate), do potpunog pijanstva sa uzetim vecim kolicinama. Ono što je veliko iznenadjenje jeste da su pripiti postali i neki iz kontrolne grupe koji alkohol nisu ni okusili! Dakle, samo njihova ubedjenost da “piju”, bila je dovoljna da ih ucini pripitim, znaci potpuno nevezano za dejstvo etanola kao hemijskog jedinjenja. I u ovom slucaju psiha je odradila svoje, a ovi ispitanici su zivi dokaz za postojanje placebo efekta. Eksperimentom se takodje došlo i do tacnih procenata koliki je u konkretnom slucaju farmakološki efekat leka a koji je udeo sugestije. Uradjena je aanaliza 39 studija na 3252 pacijenta lecena od depresije, (izlozeno u American Psyhological Association-APA), i dokazano da cak 50 % efekta leka (nije navedeno kog), dugujemo placebu. Još preciznije, psihijatri sa Univerziteta u Konektikatu analizirali su 39 studija radjenih na depresivnim pacijentima od 1974-1995. Grupa opserviranih bili su nasumice izabrani bolesnici leceni od primarne depresije i to primenjivanjem fluoksitena i paroksitena. Kontrolna grupa nije uzimala nikakve lekove.

Gotovo neverovatan zakljucak je da je samo 27 % dejstva leka zavisno od farmakolškog mmomenta, 50% je placebo-psihološki odgovor, a 23% su ostali nespecificni faktori. Dakle, poenta je više u verovanju da ce nam neki lek pomoci nego u specificnim hemizmima kojji on u organizmu izaziva ili menja vec postojece. I opet na videlo izlazi snaga ljudske psihe i sugestije koja na nju deluje. U dodatku ove studije piše i da su veoma slicni rezultati postignuti i sa grupom pacijenata koji su bili iskljucivo na psiho terapiji.[page] Da li vam se ikada desillo da samo minut - dva posle upotrebe nekog leka protiv bola, bol u potpunosti prestaje. Sigurna sam da ne mislite da je lek mogao da ima takvo, gotovo trenutnno dejstvo. To što se desilo je upravo placebo efekat, jer ste bol otklonili vi, sami sebi, sopstvenom svešcu da ste lek protiv bola popili. Stvarni efekat analgetika mogao je da nastupi tek kasnije. Tretirana je, tako, i grupa ispitanika koji su verovali da dobijaju visoke doze C vitamina, a u stvari su im davane visoke doze šecera u prahu u obliku tableta. U sezoni gripa, bolest je sprecena kod znacajnog broja ljudi, da bi drasticno porastao broj obolelih kada su prah šecer prestali da uzimaju. Ono što je sigurno jeste da mleveni šecer nije dobio nikakva nova pozitivna svojstva u smislu jacanja imuniteta. Ili, još jedan od primera. Veliki broj ljudi ima problema sa bradavicama koje su veoma otporne na mnoge oblike terapije, pa se cak i posle mehanickog odstranjivanja mogu pojaviti na potpuno istim mestima. A isto su tako te nezgodne bradavice umele da nestanu posle upotrebe najobicnije kreme za ruke, samo ako smo pacijenta prethodno uverili da mu aplikujemo jedan nov zacudjujuce dobar lek. Isto je desilo i kada su odredjen broj ljudi sa ovim preoblemom smestili da sede u obicnoj mracnoj komori, a ranije im je objašnjeno da ce u toj prostoriji biti primenjen odgovarajuci medicinski tretman.




Autosugestija


Autosugestija je sugestija koja proizilazi iz same sebe i upucena je samoj sebi, radi svesnog ili nesvesnog uticaja na ponasanje,stanje duha ili tela.
Autosugestija moze, u odredjenim granicama, delovati na emocije ili samosvest pojedinca.
Autosugestiju je u psihoterapijske svrhe prvi primenjivao becki lekar Franz Anton Mesmer.
Klasicna medicina ne prihvata metodu lecenja  autosugestijom, ali mnogi ce lekari u opovrgavanju verodostojnosti uspesnosti bioenergoterapeuta i slicnih iscelitelja cesto reci kako su izlecenja brojnih metoda komplementarne medicine rezultat autosugestije.
Metoda isceljivanja autosugestijom nije svemoguca i pomaze samo u odredjenim slucajevima, odnosno samo kod nekih bolesnika i kod nekih bolesti.nekih bolesti.



Izvor: Nis