Sudbina brvnare stare dva veka

U selu Kusatak kod Smedereva i danas postoji dva veka stara brvnara-talpara, sagrađena od stabala čiji su obli delovi spolja, a ravni iznutra. Iako predstavlja redak spomenik arhitekture, brvnara je zapuštena, propada i prokišnjava. Meštani veruju da se u toj brvnari rodio Miloje Popović Đak, sveštenik, trgovac i knez, koji je zbog bune protiv kneza Miloša Obrenovića pogubljen pre 181 godinu. „Ta brvnara je spomenik kulture koji čeka na zakonsku regulativu kojom će se odrediti način čuvanja, održavanja i korišćenja. Zaslužuje da joj vratimo bar deo sjaja koji je imala. Ali nemamo, brate, pustih para”, objašnjava za Betu zamenik direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, etnolog Veroljub Ranković.

Brvnara sagrađena pre dva stoleća u ono vreme bila je najlepša u svekolikoj smederevskoj nahiji. U njoj su se sastajali Karađorđe Petrović, Stanoje Glavaš, hajduk Veljko Petrović, vojvoda Vujica Vulićević, Miloje Popović Đak i mnoštvo drugih.

U toj brvnari, koju je kusadačkoj opštini zaveštao sveštenik Pera Banković, 1851. otvorena je prva seoska škola u kojoj su učila deca i iz okolnih, a prilično udaljenih mesta: Božurnje, Ratara, Međulužja, Orašja i Azanje.

Izvesno vreme brvnara je pretvorena u skromni muzej Đakove bune. Kratko bilo pa se i to zaboravilo.

Ko je zapravo Miloje Popović Đak? Čovek koji je po ugledu na oca Svetozara i sam sveštenik bio tek koliko da krsti Stepana Bankovića i venča nekog Matorkića. U Kusatku i sada živi 20 porodica tog retkog prezimena.

Miloje Popović Đak rođen je i sahranjen bez znamena u Kusatku. Nadimak je stekao jer je bio sklon knjizi. Slovio je za veoma učenog u tadašnjoj Srbiji pa ga je knez, kasnije i vojvoda, Vujica Vulićević uzeo za pisara.

Đak je digao najznačajniju bunu na Miloša Obrenovića, skupivši za nekoliko dana 20.000 duša. Tolika sila prestrašila je Miloša da je preduzeo ozbiljne korake na formiranju jedinica regularne vojske.

Prema istorijskim spisima, sva vojska koja je učestvovala u gušenju bune izvedena je na Rudine i postavljena u dvoredni špalir; napred pešadija, iza konjanici. Naređeno je da pucaju u Đaka, ali su pucali uvis. Kada je Jevrem Obrenović, Milošev brat, video da će Đak uteći, naredio je sluzi da ga ubije, što je ovaj i učinio, 7. februara pre 181 godinu.

Glava Miloja Đaka poslata je veziru u Beograd da bude nataknuta na kolac, a telo je raspeto na točku. Skupština se tek 27. marta osmelila da u ime Đakove supruge Jelene izmoli dozvolu od kneza Miloša da sužanj bude skinut s točka i sahranjen. (Beta)