Izmenjeni uslovi za kupovinu stanova
Subvencionisani krediti samo za stanove do 50 kvadrata
Autor: Verica Dragić | Foto:V. Lalić | 06.02.2009. - 07:42


Država će do sredine februara uplatiti novac za subvencionisane kredite građanima koji su ugovor potpisali do kraja prošle godine, a potom će usvojiti redovni program za 2009. godinu. U kasi ima svega 500 miliona dinara za tu svrhu, a građani će moći da dobiju maksimalno 40.000 evra i to za 50 kvadrata najviše.

Kamata koju banke smeju da zaračunaju za svojih 75 odsto pozajmice biće kao i do sada šestomesečni euribor plus - maksimalno 3,9 odsto, što je povećanje za 0,3 procentna poena.

Zaštita građevinaca
Slobodan Ilić, državni sekretar ministarstva finansija, potvrdio je „Blicu” da država planira da uplati 180 miliona dinara za prošlogodišnje subvencionisane stambene kredite do sredine februara, kao i to će Vlada usvojiti program za 2009, ali da je zbog krize određeno mnogo manje para nego prošle godine.
- Definisano je da se krediti koje subvencioniše država mogu odobriti samo onima koji nemaju stambenu jedinicu i to na maksimalni iznos do 40.000 evra. Limitirane su stambene površine, pa se može kupiti stan do 50 kvadrata. I treća stvar je kamatna stopa koja se zaračunava kod dugoročnih stambenih kredita i koja je prošle godine iznosila maksimalni šestomesečni euribor plus 3,6 odsto godišnje, a sada je euribor plus 3,9 odsto - objašnjava Ilić.
Ilić napominje da će se za neisplaćene kredite iz prošle godine zaračunavati stari uslovi, a da najave subvenciranja za kupovinu manjih stanova koje Vlada predlaže radi prevazilaženja krize, treba tek razmatrati. Zapravo, predlog premijera Mirka Cvetkovića za nove mere dotiranja kredita za kupovinu stanova upućene su prevashodno radi zaštite građevinaca.

Nesigurni i plata i posao
Ali mišljenja stručnjaka o tome hoće li Vlada uspeti da spasi tržište nekretnina su podeljena. Poznavaoci prilika ne kriju da su nove mere za dotaciju kredita za kupovinu manjih stanova u novogradnji početni korak u očuvanju razvoja izgradnje. Ipak, oni ističu da je za bilo kakvu pozajmicu, a kamoli tako veliku, potrebno ono što je danas najnesigurnije u Srbiji - posao i plata.
Vlada najavljuje da će do 15. februara najverovatnije usvojiti posebne olakšice za subvencionisane kredite građanima koji žele da kupe manji stan u novogradnji. Iako niko od nadležnih ne saopštava kakve su konkretne mere tog programa, ministarka finansija Diana Dragutinović je kratko kazala da će one biti pooštrene. S obzirom na to da je reč o kupovini manjih stanova, pretpostavka je da se pooštravanje upravo i odnosi na broj kvadrata koji se kupuju.
Profesor Arhitektonskog fakulteta i doskorašnji predsednik Udruženja urbanista Srbije Miodrag Ralević priznaje da nije upoznat sa konkretnim predlozima programa, ali kaže da država mora da stvori uslove da građevinarstvo ne zastane nijednog trenutka jer je to oblast koja u narednih 10 godina može da donese najviše para.
- Ministar Dulić ima dobar program za izgradnju opštinsko-socijalnih stanova i to će biti dobro da se tržište izbalansira. Kada država pomaže dotiranom rentom, uloženi novac se stalno vrti i omogućava dalju gradnju. Država treba da podrži privatne investitore, ali i da uvede kontrolu novca koji se vrti u svim fazama izgradnje jer tu dolazi do anomalija, pa onda neko zaradi 200 odsto od uloženog - kaže Ralević.
Ralević posebno napominje da je osnovna mera uređenja ove oblasti izrada urbanističkih, prostornih i regulacionih planova.
- Kada bi država uložila u izradu tih planova pet do osam miliona evra, vratile bi joj se milijarde evra! Jer to ne samo da bi privuklo investitore, već i zaposlilo više stotina hiljada ljudi koji bi imali stalan posao i zaradu. Povećao bi se standard građana, ali i stepen bezbednosti onih koji kupuju stanove - ističe Ralević.
Katarina Lazarević, suvlasnica najstarije agencije za promet nekretnina u Beogradu „Alka”, kaže da su ljudi uplašeni krizom i ne ohrabruju se da podižu kredite za stanove.
- Mladi ljudi koji su živeli kao podstanari, umesto da se ohrabre i kupe stan na kredit, vraćaju se roditeljima - objašnjava Lazarević.

Cene moraju dole
Njeno iskustvo kazuje da na tržištu još nema ozbiljnih promena cena. Kupci koji imaju keš, a njih je malo, diktiraju uslove i čekaju da prodavci spuste cene.
- Pitanje je ko će prvi popustiti, ali verujem da će to biti prodavci. Moraće za oko mesec dana drastično da spuste cene. Neverovatno je da garsonjera od 30 kvadrata u centru Beograda košta 80.000 evra, a stan od 95 kvadrata na istoj lokaciji 170.000 evra, s tim što je prodavac spreman da spusti cenu za 20.000 evra. Kao i u svakoj krizi i sada se prodaje najjeftinije i najskuplje, sredine nema - zaključuje Katarina Lazarević.

Kako oživeti tržište nekretnina
- Smanjiti PDV kod izgradnje stanova (cena bi pala za 10 odsto)
- Smanjiti naknadu za gradsko građevinsko zemljište
- Uvesti kontrolu kretanja novca u svim ciklusima gradnje stanova
- Napraviti sve potrebne urbanističke planove na nivou države
- Subvencionisanje kredita za kupovinu


Program subvencionisanih kredita za 2009. godinu
- izdvojeno 500 miliona dinara
- iznos kredita do 40.000 evra
- kupovina maksimalno 50 kvadrata
- kamata šestomesečni euribor + 3,9 odsto

Izvor: Blic

ANALIZA EFEKATA DRŽAVNIH ZAJMOVA KRAJEM GODINE
Postepeno rezanje subvencionisanih kredita

Danijela Nišavić    | 28. 07. 2010. - 00:02h | Foto: N. Kostić    | Komentara: 0
Do kraja godine Vlada Srbije ne namerava da ukine subvencionisane kredite građanima i privredi. Nakon detaljne analize postignutih efekata, biće doneta odluka koji će zajmovi biti obustavljeni 2011, a izvesno je i da će iznosi biti smanjeni. Opstaće subvencionisani krediti za likvidnost i investicije, kao i stambeni, ali je vrlo verovatno da će biti ukinuti oni za koje nema tražnje, a koriste ih građani, na prvom mestu turistički, saznaje “Blic” u Vladi.


Ovakav potez je i logičan, s obzirom na to da je i Međunarodni monetarni fond još ranije sugerisao da bi subvencionisane kredite trebalo ukinuti jer opterećuju budžet.

Do sada je 10.000 preduzeća povuklo kratkoročni kredit za likvidnost. Najviše malih - 8.000, slede srednja preduzeća - 1.100 i 400 velikih. Banke su odobrile i 672 subvencionisana kredita za investicije.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, za “Blic” objašnjava da su preduzeća dugoročna zaduživanja iskoristila da prevashodno povećaju kapacitete, a sve to imalo je agregatni efekat - koristi sa mikronivoa prenele su se na makronivo.

- Prave efekte subvencionisanih kredita znaćemo krajem godine, kada nameravamo da obavimo analizu. Subvencionisani zajmovi privredi doprineli su da se ublaži problem nelikvidnosti, imali su uticaj i da se poveća izvoz i da firme koje su korisnici ovih zajmova ne otpuštaju radnike - ističe Ćirić.

Koliko su subvencionisani krediti zapravo imali efekta? Sigurno da jesu, a sudeći po ekonomistima, mogli su da budu i veći. Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za “Blic” kaže da kada krediti značajno poskupe, centralna banka i budžet uvek gledaju da nekako pomognu preduzećima i domaćinstvima kako ne bi došlo do masovnog bankrotstva i nezaposlenosti.

- Pitanje je, dakle, da li su subvencionisani krediti bolji od nekih drugih mera. Subvencija nije dobra jer povećava neefikasnost. No, iz političkih razloga, kupovanja popularnosti, toj se meri pribegava pre nego, recimo, neposrednom preuzimanju obaveza preduzeća koja su u teškoćama. Ovo drugo podrazumeva i da vlasnici i kreditori snose određene gubitke, na šta se vlade teško odlučuju ako su u bliskim vezama sa upravo tim preduzetnicima. Ključno je da se sa subvencionisanjem kredita prestane što je pre moguće - naglašava Gligorov.

S druge strane, privrednici ne misle tako. Ninko Tešić, generalni direktor “Impol Sevala” iz Sevojna, kaže da u slučaju da Vlada donese odluku da ukine subvencionisane kredite, to nikako ne sme da bude odjednom.

- Zahvaljujući subvencionisanim kreditima za likvidnost, mi smo drastično povećali izvoz. Prošle godine izvezli smo aluminijuma, aluminijumskih traka i lima u vrednosti od 38,8 miliona evra, a samo za šest meseci ove godine 42,2 miliona evra - kaže Tešić.

Prošle godine ova kompanija je među prvima uzela subvencionisani kredit za likvidnost u vrednosti od četiri miliona evra, koji je u međuvremenu vratila, dok su se ove godine zadužili za osam miliona evra. Broj zaposlenih, a što je uslov za korišćenje ovih zajmova, nisu smanjivali.

- Pre vladine odluke da omogući subvencionisano kreditiranje, svi su se nalazili u zatvorenom krugu. Bankari nisu bili spremni da plasiraju sredstva bojeći se kako će krediti biti vraćeni, a privreda nije smela da se zaduži bojeći se neizvesnosti. Sa subvencionisanim kreditima sve se promenilo nabolje. Ali kriza je i dalje tu - ukazuje Ninko Tešić.

U bankama kažu da i dalje postoji veliko interesovanje preduzeća za subvencionisane kredite. Naročito za kratkoročne, za kupovinu obrtnih sredstava, za likvidnost i izvoz. Svi ih traže, i mala i srednja i velika preduzeća, a najviše iz oblasti prehrambene industrije, poljoprivrede i prerade metala.

- Tražnja je posledica više faktora, počev od povoljnih uslova pod kojima se krediti odobravaju, relativno prihvatljivi rokovi otplate, kao i tekuća nelikvidnost u kojoj se privreda nalazi. Zanimljivo je da je tražnja za investicionim kreditima u ovoj godini značajno viša u odnosu na 2009. godinu - kaže Bojan Kordić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom “Komercijalne banke”.

To, po mišljenju našeg sagovornika, može da bude signal da se polako prevazilaze poremećaji u poslovanju kod jedne grupe privrednika, kao i da oni smatraju da postoje mogućnosti da investiranjem utvrde svoje tržišne pozicije i tako spremno dočekaju izlazak iz krize. Ipak, i dalje postoji oprez.

Prosečan iznos investicionih zajmova, podaci su “Komercijalne banke” koja je najviše odobrila subvencionisanih kredita, jeste 180.000 evra, dinarskih kredita za likvidnost 18 miliona dinara, dok kredita sa valutnom klauzulom 358.000 evra. U “Unikredit banci” situacija je nešto malo drugačija, prosečan iznos kredita vezanih za evro je 225.000 evra, a kada je reč o dinarskim kreditima, oko 39 miliona dinara.

Za razliku od ostalih kredita, gde su primetna kašnjenja, klijenti poštuju rokove otplate. Kako kaže Bojan Kordić, kriterijumi odobravanja ove vrste zajmova ne odstupaju od kriterijuma odobravanja bilo koje druge vrste kredita.

- Banka se fokusira na poslovanje i adekvatnost tokova gotovine, a ne na obezbeđenje, jer u protivnom oslanjanje na obezbeđenje ne doprinosi adekvatnoj otplati kredita u ugovorenim rokovima - ističe Kordić.
 
Privreda
Vrsta kredita   Broj   Vrednost u evrima
Krediti za likvidnost sa valutnom klauzulom   3.061   269.703.115
Dinarski krediti za likvidnost   6.607   461.157.555
Ukupno za likvidnos   9.668   730.860.670
Investicioni kredit   672   71.810
 
Stanovništvo
Vrsta kredita    Broj   Vrednost u evrima
Potrošački krediti za automobile   5.599   38.148.864
Potrošački krediti za traktore    159   1.731.807
Ostali potrošački   6.037   28.394.339
Dinarski gotovinski   94.253   143.432.379
Dinarski potrošački   2.154   3.425.938
 
Građani traže keš
I interesovanje građana za kredite za subvenciju je veliko, a najviše se traže dinarski krediti. Kako kažu u “Unikredit banci”, građani se najčešće odlučuju za dinarske gotovinske kredite, koji u ukupnom broju odobrenih subvencionisanih kredita ove banke učestvuju sa više od 84 odsto. Osim toga, veće interesovanje postoji i za kredite za kupovinu automobila i potrošačke.
Inače, od početka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita u bankama je odobreno pet kredita za turistička putovanja, 24 za poljoprivrednu mehanizaciju, za kupovinu tepiha 23, podne obloge 11, belu tehniku 150, a za računarsku opremu 16 subvencionisanih kredita.
 

Izvor: Blic

Izvor: Blic