Da li je vreme za brak?

Čak ni veoma popularni film "Odbegla mlada" sa dve holivudske megazvezde u glavnim ulogama, Džulijom Roberts i Ričardom Girom, nije uspeo da uzdrma široko rasprostranjeno mišljenje da su muškarci ti koji se dugo premišljaju i što duže mogu odlažu stupanje u brak. Sve je više nezavisnih mladih žena koje će radije sačekati pravi trenutak nego ući u bračne vode. Da li je to posledica našeg ponašanja?

Danas je takvo vreme da dvoje mladih ljudi i pored toga što su u dugotrajnoj harmoničnoj vezi koju karakteriše dugogodišnja ljubav imaju dijametralno suprotna razmišljanja o braku. Dok je jedno od njih spremno i jedva čeka da izgovori sudbonosno "da", drugo se dvoumi i na neizbežnu rečenicu: "Hajde da se venčamo!", potpuno neočekivano odgovara: "Ne."

Naravno, ponekad se samo radi o legitimnoj potrebi jednog partnera da dobije na vremenu kako bi se psihički pripremio za tako značajan korak. Nažalost, druga strana to tumači kao najgrublje odbijanje, što je zapravo ogromna greška kada se dvosmisleno "ne" shvati kao definitivno "nikada". Tada se bude kontroverzne emocije, osećaj prevarenosti i odbačenosti; lako se gubi samopoštovanje i samokontrola a duboko razočaranje i bes iskaljuju se na partneru. Iskrenim razgovorom o ličnim strahovima i sumnjama moguće je prevazići sve nesuglasice, pa i onu koja je nastala zbog zakazivanja dana venčanja.

Ma kakvu odluku doneli na kraju, ona mora da bude plod obostranog dogovora, a ne nametanja sopstvenog mišljenja jedne ili druge strane. Najvažnije je da svaka strana objasni svoje razloge, kao i šta očekuje od braka i, naravno, da postoji spremnost da se saslušaju argumenti druge strane koje treba shvatiti ozbiljno kako bi se detaljno i dobrano razmislilo o njima. Posle toga, sudbonosno "da" neće izgledati kao teška dugogodišnja kazna...

Da li je vreme za brak?

Da li je uopšte moguće smireno i staloženo sačekati veliki dan kojim će se jedna veza još više učvrstiti stupanjem budućih supružnika pred oltar? Šta ako je on spreman za brak, a ona ne? Ili obrnuto, što je češći slučaj? Posle višegodišnje veze, njoj se čini da više nema smisla čekati. Roditelji i prijateljice joj stalno govore da je vreme da se oboje uozbilje i formiraju porodicu, ali on ima jake argumente: želi da se oboje finansijski osamostale. U ovom slučaju možda je za obe strane najbolje da pribegnu nekom laganijem pristupu.

Bez obzira na to ko želi, a ko ne želi brak (ona ili vi), dobro je da se naoružate strpljenjem i da se ne osvrćete na tuđe pritiske. Dobro je da jedno drugom kažete šta želite, ali treba imati razumevanja i prema tuđim stavovima. Moguće je da se iza nekih razumnih objašnjenja kriju različiti strahovi, pre svega nesigurnost u sebe, strah od toga da neko neće biti u stanju da se posveti ozbiljnoj brizi o porodici, pa čak i strah od definitivnog odvajanja od starog načina života. Žene to ne razumeju, ali oprostiti se od momačkog načina života nije nimalo jednostavno! Možda je najbolja varijanta kada jedan par pokuša da živi zajedno neko vreme ne bi li na taj način otkrio kako funkcionišu kada su potpuno sami.

A šta kada je situacije obrnuta - kada on želi brak, a ona ne? I to se dešava... Njemu više nisu dovoljni izlasci i druženje s prijateljima i želi da se skrasi i da podiže decu. Ona strahuje da on u njoj vidi samo majku svoje buduće dece, ali ne i privlačnu ženu, i plaši se da će udajom izgubiti svu ženstvenost.

U svakom slučaju, ukoliko osećate da partner želi da manipuliše vama, da želi da vas promeni, od načina na koji se odevate do vašeg karaktera, najbolje je da odustanete od venčanja. Brak je za one koji se ne plaše odgovornosti, kojima je dosadila uloga večitog adolescenta i koji su spremni da se uhvate u koštac s realnim problemima.

"U svakom slučaju, ukoliko osećate da partner želi da manipuliše vama, da želi da vas promeni, od načina na koji se odevate do vašeg karaktera, najbolje je da odustanete od venčanja."


Tacno tako. Ukoliko ne prihvatate jedno drugo sa sve manama i vrlinama, nikako posto poto ne treba stati na ludi kamen. Prilagoditi se treba iskljucivo ukoliko osecate da je to sto zelite. Pokusaji "promene" partnera su cist promasaj i gubljenje zivaca, vremena... Ne kazem, dogadja se da ti pokusaji urode plodom, ali... dogodi se i osecaj "gubim tlo pod nogama, to nisam ja". Bicu ono sto jesam, ukoliko ne voli/ne prihvata podjednako i moje mane i moje vrline, kao i ja njegove... onda, mozda u nekom drugom zivotu 

o Boze,da li je ikada vrijeme za brak?

 

meni je vec odavno