Stupidarije za masovnu upotrebu

„Otkad sam probala taj otrov s tvojih usana, osećam da letim... zar ne znaš koliko si otrovan“... Ne gubite vreme uzalud, ovu pesmu ne pevaju Liki, Ciki, a bogami ni Siki, kao ni jedna druga dobrodržeća pevaljka koja je prodala njivu u rodnom selu da bi napravila karijeru. Pomenuta numera se zove „Toksik“, a izvodi je Britni Spirs.

Čisto da se zna da smešnih, čudnih, pa i nebuloznih tekstova ima i preko grane. Međutim, i mi plavušu za trku imamo - „O, zašto nisam i ja cigareta bez filtera... Na svakih pet minuta nova ti cigareta zatreba, dođi preko puta, u mom je srcu jedna kutija“, kaže Nataša Bekvalac u hitu „Nikotin“.

„Imam dokaz da si bio sa mnom, imam dokaz za ljubavni čin, imam dokaz, nosim ga u sebi, on se zove nerođeni sin“, peva na sav glas Ćana, a uzvraća joj Alanis Moriset u svom najvećem hitu „Ju out tu nou“ - „K’o da si mi šamar udario kada si me sa njom prevario, da li misliš na mene kad nju j…š!”.

„Digni čašu vina, a ostani fin, ćerka je za oca, a za majku sin brzo lete dani, vreme mladost gazi, kćer će da te pazi, da te obilazi“, objašnjava Viki Miljković, a egzistencijalnim pitanjima su se bavile i članice grupe „Spajs gerls“ u megahitu „Vonabi“ – „Reci mi šta želiš, šta stvarno, stvarno želiš… želim, želim, želim, želim, stvarno, stvarno, stvarno želim, zigazig ha?!“. Što bi rek’o Bata Živojinović u „Igmanskom maršu“ - “Pa, ovo boli j..o te!“.

„Dok Beograd spava, par smo ja i košava, armija ideja problem mi ne rešava“, muku muči Sanja Đorđević u pesmi „Od tuge overena“, dok „Bitlsi“ u čuvenoj pesmi „Vajl maj gitar džentli vips“ oštroumno primećuju: „Gledam u pod i vidim da ga treba očistiti. A moja gitara i dalje nežno svira“.

„Napile se ulice jer na tebe mislim curice, napile jer noćas me zvijezde svrbe k’o bubuljice“, napisao je svojevremeno Goran Bregović, a fenomenom ulica su bili fascinirani i momci iz benda U2 u svom hitu „Ver d strits hev no nejm“ – „Želim da osetim sunce na mom licu, da vidim oblak peska kako nestaje bez traga, želim da pronađem zaklon od otrovne kiše, tamo gde ulice nemaju ime“.

„Nikada više neću plesati, noge pune krivice (?) nemaju ritam“ – to su reči pesme „Kerles visper“ grupe „Vem“. Ma, sve je lepo ispričao Džimi Hendriks: „Ponašam se čudno, ali ne znam zašto. Izvinite me dok ljubim nebo“. I Leni Kravic u numeri „Flaj avej“ mašta o… nebeskom prostranstvu: „Voleo bih da mogu da letim, u nebo, veoma, veoma visoko, baš kao vilin konjic“. „Ona je električna, čitava familija joj je ekscentrična“, počinju „Oejzis“, nadovezuje se Seka Aleksić – „Hej, da sam muško trideset sekundi, ti bi dragi pao već u prvoj rundi“, a krug završava Tina stihovima za spomenar svake moderne devojke – „Ako imaš petlju, ako imaš čuku, dijamantski prsten stavi mi na ruku!“.

„A kad dođeš biće liftovi u kvaru, spremam slatku prevaru“ (Željko Samardžić), ali šta to vredi kada su „neke devojke veće od ostalih… i kada su majke nekih devojaka veće od majki ostalih devojaka“ (grupa „Smits“).

Na kraju imamo tri putića, od izvora, naravno: da tugujemo sa Cecom uz reči „razbi se poslednji kliker mog nadanja“, da se složimo sa Stingom – „Delimo istu biologiju, bez obzira na našu ideologiju“, ili da, posle svega navedenog u pozitivnom smislu poslušamo „Ritam nereda“ – „Doći će dan, kada ćeš sam, krenuti putem beznađa, želeći da, kao nikad dosad pobediš sam.
Aleksandar Novaković

vrh...