Bilo je raznih pokušaja da se definiše šta je to funkcionalna emotivna veza i sa druge strane disfunkcionalna emotivna veza. Nekima će možda zvučati pretenciozno definisanje funkcionalnosti emotivne veze, jer kako objektivno definisati da li je neka veza ,, dobra“ ili ,, loša“ kada je to stvar subjektivne procene parova koji tu vezu čine. Ovde ćemo dati neki najopštiji pogled šta je to što pomaže i održava vezu a šta je to što istu kvari.

Funkcionalna emotivna veza doprinosi rastu, razvoju, osećanju ravnoteže i ispunjenja kod oba partnera. Ona omogućava njihov psihološki rast i sazrevanje, povoljno utiče na razvoj i napredovanje u profesionalnoj karijeri, kao i na fizičko zdravlje. Funkcionalna veza treba da obezbedi podršku za partnere tokom teških i stresnih perioda i to u obliku instrumentalne pomoći (npr. obavljanje neke fizičke aktivnosti za partnera-pomoć u kućnim poslovima) i u obliku emotivne podrške (npr. ematijsko slušanje partnerovih briga). Oba partera su sposobna da doprinesu ovakvoj vezi suočavajući se i rešavajući probleme, razvijajući intimnost, konstruktivnu komunikaciju, podržavajući zajedničke aktivnosti koje im donose zadovoljstvo, uzvraćajući pozitivnim ponašanjem na pozitivno ponašanje svog partnera i sagledavajući partnera na pozitivan način.

U disfunkcionalnoj emotivnoj vezi najveće probleme predstavljaju izostanak pozitivnih očekivanja kod oba partnera, manjak komunikacije, loše rešavanje problema i visoka učestalost razmenjivanja negativnog ili kažnjavajućeg ponašanja između partnera. Pokazuje se da partneri u manje funkcionalnim vezama na ponašanje partnera gledaju selektivno (uzimajući u obzir samo njegove negativne aspekte), pridaju veliki broj negativnih atributa takvom ponašanju i na negativno ponašanje vraćaju takođe negativnim ponašanjem. Partneri nastavljajući da učestvuju u razmenjivanju negativnih ponašanja i stvaranju negativne slike o onom drugom, mogu razviti tzv. globalni negativni osećaj jedan prema drugome. Ovaj globalni negativni osećaj povećava verovatnoću narednih negativnih ponašanja i razvoj negativnih očekivanja ili predviđanja za ponašanje druge osobe.

Razlike u individualnim željama i potrebama u vezi, mogu predstavljati problem za osobe koje su inače psihološki visoko prilagođene. Na primer, partneri koji se razlikuju u svojoj želji za bliskošću ili potrebom za kontrolom, organizacijom i palniranjem, mogu biti emotivno uznemireni i isfrustrirani i negativno interpretiraju ponašanje svog partnera pritom očajnički težeći da uguše te razlike. Stres koji potiče od bazičnih neslaganja između potreba i želja u vezi je tzv. primarni stres koji može stvoriti sekundarni stres. Sekundarni stres se javlja prilikom korišćanja neadaptivnih strategija u vezi kao što su povlačenje ili verbalno obračunavanje. Obično se u terapiji kao simptom javi sekundarni stres, ali psiholog treba razmotriti uzroke ovog stresa koji zapravo vodi do problema vezanih za primarni stres. Kada se on ustanovi, pokušavaju se pronaći načini za konstruktivno pregovaranje o razlikama koje postoje među partnerima.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog