Ja lično imam prosjek 9.9, ali ako ti ne kapiraš to što učiš i studiraš, džaba tebi i 10.00 ... 
Što bi rekla moja profesorica računovodstva, poslodavca privatnika, posebno stranca, ne zanima ko si i šta si, ako ti nemaš znanje, doviđenja i prijatno, prema tome, uči da znaš šta učiš. 

Какви приватници, можда дечко тежи чисто академском контемплирајућем животу без продавања стечених знања у сврху биолошког опстанка. 

Ako nemas neku debelu vezu da se zaposlis kad zavrsis  onda gledaj da nagruvas prosek da bi posle mogao da mases diplomom kako imas prosek 10.0 a nigde ne radis vec godinama....

Jel radila profesorica gdje u praksi u računovodstvu? Zanimaju me utisci!

Ima sopstvenu agenciju za pružanje računovodstvenih usluga, ali je trenutno 'zaledila' njen rad, jer ne stiže od ostalih obaveza, predaje na 2 fakulteta i Boga pitaj šta još radi.

 
Ljudi moji, evo pocinje ispitni rok, a meni je od predmeta jos ostala psihologija... Međutim, da li mi neko moze objasniti sta od ovih naslova spada u strukturalizam , a sta u srednji pristup , a sta u bihejviorizam .

Naslovi:
1) Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda;
2) Analitička psihologija Karla Gustava Junga;
3) Individualna psihologija Alfreda Adlera;
4) Socijalna revizija psihoanalize - Karen Hornaj i Erih From;
5) Osnovne postavke Geštalt psihologije i psihologije polja;
6) Faktorske teorije ličnosti;
7) Humanistička i egzistencijalna psihologija;
Podsticaj Marksističke filozofije razvoju psihologije.
9) Bihejviorizam

*PS. Nisam htio da otvaram novu temu, jer je i ovdje riječ oko fakulteta.

@alcatraz1389, iz koje knjige spremaš taj ispit?
Pitanje "Podsticaj Marksističke filozofije razvoju psihologije." me asocira na knjigu Sulejmana Hrnjice "Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti". Ako se ne varam, cijela jedna lekcija se tako zove.

Inače, što se teme tiče:
Generalno gledano, problem cjelokupnog obrazovnog sistema je što se osoba od osnovne pa nadalje posmatra kao broj: na prijemnom na srednju, za fakultet, ocjena je mjerilo znanja (iako definitivno nije) itd.

Lično smatram da prosjek jeste bitan, ali samo ako iza njega stoji znanje. Dakle, prosjek ne treba biti sam sebi cilj, nego cilj treba biti znanje. Ako se krene od te osnove, onda se radi znanja ulaže više truda, sa više truda dolazi do boljeg razumijevanja gradiva (ne nužno u svakom slučaju jer nismo svi za sve sposobni), a onda visoka ocjena dođe kao logična posljedica.

To da li prosjek može pomoći pri zapošljavanju ne znam jer nisam još ni blizu kraja faxa, ali ako je osoba već došla na fax radi studiranja, onda je logično da svoje vrijeme primarno troši na učenje, pa zašto se onda ne potruditi za veću ocjenu? Kasnije ne može škoditi, može samo biti od koristi.

Interesantna stvar da se svi hvataju za ocene i traze spregu izmedju znanja i ocene.Koja naravno mora da postoji jer  joj je svrha da nekim brojem ili slovom oznacis necije trenutno znanje iz odredjene oblasti.

E sad nije joj samo to svrha..Preko ocena se upisuju skole,dobijaju stipendije,upisuje master,daje prednost za neki status.
U realnom zivotu ocena igra jako malu ulogu u svemu.Jer moze to jos da ti i posluzi kad konkurises za posao.Ali na poslu ti uvek treba znanje.
To kazem jer sam u svom zivotu video jednu stvar..A to je da su oni sto su kod mene na primer u srednjoj imali dvojke..Pokazali vecu snalazljivost da se dokopaju do te dvoje nego pojedini do petice.To sto su neki radili za dvojke obicno nisu radili ni oni za petice.

Sledeca stvar..
Ocena je subjektivna.Inace postoji jedna mlada nauka koja se zove Dokimologija koja se u osnovi bavi merenjem u oblasti obrazovanja.Tj plasticno receno trazi nacin da za sto objektivnije ocenjivanje.

Dakle ucenje je bitnije od ocene.Samo znanje je jako bitno.Tako da zvucim retardirano ali stoji ono sto kazu .."Uci zbog sebe ne zbog ocene".
Opet cu da zvucim kao idiot kad poredim "Velike" ljude sa nama smrtnicima i kazem da je jedan Ivo Andric ponavljao pa je dobio nobelovu nagradu za knjizevnost.
Ili ja na primer ne znam koju prosecnu ocenu ima Seselj ali ocigledno da jako dobro barata svojim znanjem.


Da zakljucim.Prosecna ocena jeste bitna.Nosi odredjene benificije tokom skolovanja pa i nakon toga.Ali niposto nije presudna niti joj je svrha da to i bude.

знање је најбитније али битан је и просек. ако хоћеш да се уфураш као асистент на факултету треба ти просек. кроз коју годину можеш да постанеш и редован професор на факултету и да примаш плату од 800 до 1000 евра.

А можеш и без свих тих зајебанција и једноставно будеш прецедник