Ova tema mi se vec neko vreme vrzma po glavi, pa cu sad pokusati da je konacno koncipiram.

Cilj i svrha teme:

Otvaram je sa ciljem da svi buduci, sadasnji, i oni koji su nekad bili studenti, razmene svoja iskustva, pa i nauce nesto novo.
Naravno, ovo nije kutak za off-ovanje, vec sasvim strukutrisana tema.
Opet, posto imamo temu o stilovima ucenja, ovde cemo se baciti na razmatranje stresa, i svega onog sto prati vecinu studenata, bez obzira o kojoj generaciji se radilo.

Neke od podtema za diskusije mogle bi da budu:

* kako izlazite na kraj sa velikim brojem obaveza? (bilo da je rec o ispitnim rokovima, ili o celoj godini) Da li vam je sve to stresno, i kako najcesce reagujete na stres ili nervozu, ili ste pak prilicno opusteni i lezerni?

* da li, recimo, imate tremu pred neki vazan ispit? Ako nemate, kako to objasnjavate? Da li su vam stresniji usmeni ili pismeni ispiti?

* da li ste kampanjac, ili redovan, marljiv radnik? Kako to utice na vas uspeh?

* sta je ono sto vam se svidja, a sta je ono sto biste izmenili, u svom suocavanju sa velikim brojem obaveza?

* da li ste posten student, ili ''posten'' ( ), u smislu da biste na bilo koji varali na ispitima? Ako vec jeste, podelite vasu umece sa nama.

* kako proslavljate uspeh, a kako anulirate neuspeh? Da li je kafana prvo mesto koje obidjete nakon nekog (ne)uspeha? 
Odnosno, kako (i da li uopste) sebe nagradjujete nakon postignutog uspeha, ali i obrnuto?

* kakva je vasa motivacija za ucenje? Da li ona dolazi spolja ili iznutra?

* najzad, kako ste i koliko zadovoljni svojim metodama savladavanja svih tih problema, i koliko ste zadovoljni svojim uspehom?

Dakle, jednom recju, ovde mozete pricati o svemu sto vas muci kao studenta, mozemo razmenjivati iskustva, cuti price onih koji su davno bili studenti.
Opet da naglasim, ovo nije tema o stilovima ucenja, nije ni blabla kutak, a nije ni tema o problemima studenata kakva postoji na Drustvenoj hronici.

Svi su dobrodosli, kao sto rekoh, od onih koji trenutno studiraju, kao i oni koji su davno zavrsili, ili tek planiraju da studiraju.
Naravno, dobrodosli su i oni koji nisu nikad studirali, jer nam i oni mogu reci svoje utiske i impresije, kao i razloge za i protiv ovakvog ''sistematskog'' podcavanja.

Nadam se da cemo se lepo druziti na ovoj temi. 

Ja sam zakljucio nesto vrlo vazno, tokom studija: Mojne, ali mojne da se kacite sa profanima. Ne dobijas nista, a gubis mnogo! Studirah celu godinu duze, zato sto se nekom tako moglo.

Kampanjac sam bio i ostao. Ne ucim nista do 20 dana pred ispitni rok i onda se raspadnem, ne znam kako se zovem ... to naravno ne preporucujem nikom 

Ne znam kako sad izgleda stdiranje, ali ja sam zavrsio po starom programu  pa ne bih da dajem savete, posto se nacini studiranja sad i onda razlikuju ... dosta! 

Na nasem faxu, a mislim i u cijeloj zemlji, da je bolonja sprovedena do kraja ( koliko je to moguce u nasim jadnim uslovima ); u smislu da je podijeljeno gradivo na cjeline, da se pikaju bodovi s vjezbi, eseja, seminarskih, kolokvijuma, zadaca; da su se profesori manje-vise uklopili u taj sistem; da se broje ti izostanci ..
I sad .. ako ucis sistematizovano, bez problema ces proci s 8, minimum.
Stresa isto tako nema, ako ucis na vrijeme; eventualno sedmica za vrijeme ispita i to je to.

Licno nemam tremu jer ne izlazim na ispit ako nisam sve naucila; to je mozda glupo, mozda ne, ali ne bih mogla nauciti za sesticu i izaci .. to mi je vec stresno.
Sto se tice uspjeha, ako izuzmemo onu staru dobru 'uvijek moze bolje', ja sam skroz zadovoljna; i zato se iznerviram kad uprkos trudu dobijem neku sedmicu jer je profesorica drkadzija ili asistentica ( sto je cesci slucaj ). Jos uvijek nisam imala okrsaje ni sa kim, ali bas se ovih dana spremam da sjednem jednoj za vrat.

Varanje ... 
Pa ono .. datume cesto ne mogu da zapamtim ( pogotovo kad moras pamtiti svaki prokleti dokument ), pa ih nerijetko stavim na djon ( sto je ekvivalent vasem izrazu puskice ). Ne, ne grize me savjest zbog toga, spavam mirno 

Uspjeh se proslavlja, u kafani naravno, poslije zavrsenog roka. ( Kakvo pitanje  ). Neuspjesi ? Ne znam sta je to 

I tako .. generalno sam zadovoljna, narocito kad pogledam druge univerzitete. Recimo, nedavno mi je lik s ekonomije u bg-u pricao kako oni imaju kolokvije koji sluze samo kao ulaznica za ispit. Tj, polozis ga i to znaci da mozes pristupiti ispitu ?! 
A satro bolonja .. fakticki su im napravili dupli posao. Kod nas je to super kul organizovano.

Ono sto me muci je lopovska administracija na faxu, cinjenica da nemamo mnogo razmjena studenata, da cak i kad dobijes stipendiju da odes negdje na jedan semestar, treba ti veza u dekanatu da pozavrsavas sve papire na vrijeme .. Nemamo dovoljno stranih lektora, nemamo dovoljno profesora sa doktorskom titulom, imamo dosta asistenata koji su elementarno neobrazovani ..
Na mostu dobijes, na cupriji izgubis otp .. iako nam je sistem dobar, kadar nije najsretniji .. I nervira me to sto se studira po sistemu 3+2, i ako recimo ocu sad da se preselim u Zg ili Bg ili gdjegod; imacu problem ako je njihov sistem 4+1.
Te stvari se trebaju usaglasiti, to je poenta bolonje - da slobodno mozes da ides na razmjene, na druge univerzitete, jer svi imaju isti sistem i svima ide u korist da se obrazujemo .. no to je sve tralalalal prica. Nazalost.

studentski dani su ubjedljivo najljepsi period u mom zivotu.

studirala sam ono sto volim,upoznala sjajne ljude,intezivno se i dobro druzili i zezali i imala sam ekstremno dobra iskustva...

faks mi nije tesko pao,ali se zestoko ucilo kada treba...ja sam zavrsila po starom nacinu studiranja.

kampanjac sam bila,pa mi se cini da mi i ovaj novi nacin studiranja i ne bi odgovarao...

ma,sta da kazem?

nikada nisam varala na ispitu,osim na usmenom dijelu(koji sam uvijek vise voljela,nego pismeni dio ispita)tada sam pokusavala da izblefiram,katkad,da i znam o cemu govorim... ...nije mi bas i polazilo za rukom...

imala sam priliku slusati predavnja jednog Djura Susnjica i Ratka Bozovica....i uzivala sto sam njihov student.

ucestvovala u studentskom protestu protiv bombardovanja,pisala kolumnu za studenstke novine,popila tone piva(i kada polozim i kada padnem ispit...oba povoda su bila dovoljno dobra...i kada ispita i nema),sanjala dobru hranu,a jela konzerve kojima je prosao rok,imala cimere koji su mi promjenili zivot,zaljubila do usiju,razocarala se do koske,posjecivala dobre koncerte,sjajne knjizevne veceri....

i ne bih mjenjala nista...svega je bilo taman onoliko koliko treba...

bilo je profesora koji su mi pijuckali krv,ali...pijuckala sam i ja njima...nema ljutis

i dan danas pamtim neka polaganja i nadmudrivanja sa njima.

nisam tremaros,a uvijek sam voljela izaci na ispit sa makar 90% spremljenog gradiva.minimum.

eh,to su bili dani....(sad sam se raznjezila ko uciteljica u penziji...fuj...)

edit:

a vidim sad i naslov...muke i problemi ...
e pa,nerviralo me je mnogo sta,a vezano za administraciju,ali sjecanja su cudo...sad mi to,upakovano sa svim ostalim,izgleda i potpuno okej...
sta da vam kazem?
imam selektivno pamcenje
meni ostalo u sjecanju samo lijepo...

Kod mene je takav slucaj da, sto vreme vise prolazi, obaveze sve lakse podnosim, i motivacija da sto pre zavrsim studije je sve veca.

Sto se tice stresa, a on je prisutan u poprilicnoj meri za vreme ispitnih rokova, sa njim se borim na razne nacine.
Od gledanja glupih serija kako bih pustila mozak na ispasu, preko setnji i raznih fizickih aktivnosti. 

Posto su mi vecina ispita pismeni, na to sam se odavno navikla. Ali kad su u pitanju usmeni, uvek imam tremu, jer sam svesna da mnogo toga zavisi i od srece, koja u mom slucaju pokazuje tendenciju da me napusti bas u odsudnom trenutku. Pa tako izvucem bas ona pitanja za koja sam se molila bogu da me zaobidju. Moze se reci da sam ili ekstremni srecnik u nekim situacijama, a u nekim drugim neverovatan baksuz. Sredine gotovo i da nema. 

Ono sto mi ide na zivce je lazna kolegijalnost medju kolegama. Svi smo, na povrsini jedinstveni i slozni, ali ako se malo zagrebe povrsina, vidi se da tu nema nicega osim interesa. Na to sam se vec donekle navikla, a bilo mi je porazavajuce takvo stanje, u odnosu na ono kakvo je bilo u srednjoj skoli.

Ono sto izbegavam su konflikti i sa kolegama, a i sa profesorima. Kavga sa njima nista dobro ne moze doneti. Profesori su manje-vise korektni, a i kada nisu, nema bas mnogo toga sto im mozemo uciniti, ''za kaznu''. Pa ako se neko ogresi o tebe u jednom roku, verovatno nece u sledecem.

Program studija je takav da smo od Bolonje uzeli najbolje - parcijalno polaganje ispita i jednosemestralne kurseve, a zadrzali, istovremeno, najbolje od starog programa - mogucnost prenosenja ispita u sledecu godinu, uz obavezan uslov da odredjen broj ispita mora biti polozen.

Iako sam kampanjac, ipak uspem da uspostavim kakvu-takvu organizaciju, pa sam pre svakog roka naoruzana planovima kad, kako i koliko se uci, rasporedjeno po danima. Ranije sam stalno odstupala od tih planova, ali ih se sad drzim, jer su se zaista pokazali kao delotvorni. Pored toga, primetila sam kod sebe da mi je na pocetku roka jako tesko da nesto zapocnem, ali se vremenom sve vise adaptiram na tu radnu atmosferu, pa lakse pocinjem i sa ucenjem, i sa izvrsavanjem drugih obaveza.

Uspeh se, podrazumeva se, proslavlja na razne nacine, i to obavezno u nekoliko navrata, sa razlicitim drustvom. Bude tu i pijancenja, ali sve pod parolom ''pa zasluzili smo, majku mu''. 

Kao sto rekoh, iako sam kampanjac, mrzim da me prate ''stari'' ispiti, pa tako svaku godinu cistim najkasnije u septembru. Ni to nije problem, jer je kljuc u organizaciji vremena. I bas mi je zao sto cu uskoro zavrsiti faks, jer sto je kraj blizi, sve mi je jasnije kako je studenstko doba jedna milina bozja.  Posle toga pocinje real life, nasuprot ovoj ususkanosti i osecaju kontole nad svojim vremenom i obavezama.

kod mene su ispiti bili svi odreda usmeni, kolege su imale pravo da slusaju druge kako da odgovaraju, pa je to bio svojevrsan trening za tremu   
nije bilo izvlacenja pitanja itd, ali su zato kruzila pitanja koja su studenti godinama vredno zapisivali, pa su otprilike svi imali predstavu sta sve moze da ih zadesi na ispitu  naravno, tih je pitanja za svaki ispit bilo mnogo, al boze moj ...
sve u svemu, savet za polaganje usmenih ispita: bez obzira na to da li ili ne imate takve spiskove pitanja, obavezno treba otici rok-dva na slusanje ispita, ali tek posto ste poceli da ucite za taj ispit, jer vec imate blagog pojma o cemu je tu rec. i zbog toga da steknete sliku kako to izgleda, i zbog toga da prokljuvite fazon doticnog profesora- malo psihologije nikako ne moze da odmogne 

...moja iskustva u vezi sa skolovanjem su uglavnom pozitivna, i pored obimnog programa studija. mozda sam malo i profiltrirala secanja, al nije bilo nekih narocitih konfliktih momenata. stoji da su mi neke oblasti i neki profesori bolje 'lezali' od drugih, al sve u svemu, bio je to lep period.
p.s. studirala po starom ne bolonjskom sistemu

Uh, evo i moje muke....
Ostalo mi nekoliko ispita na pravnom, a sada sam obnovio apsolventski zbog jedne gluposti - javnih finansija.
Elem, godinu dana me profa obara i ja docekam njegov odlazak u penziju... i ne lezi vraze, dodje jedan jos gori - Branko Djeric...

ja sam imala slican problem...
zadnji ispit- crnogorska knjizevnost kod sad vec pokojnog profesora...

elem,
sukobili smo se oko reforme maternjeg ili crnogorskog jezika...on je,inace,veliki reformator bio...
jos i decenijama prije ovakve situacije kakva je sada pisao je gramatiku crnogorskog jezika.
uvijek je izjavljivao da mu je da doceka uvodjenje crnogorskog jezika,pa da umre na miru.
ironija je...da nije docekao.

ispit je bio zestoko dobro spremljen,ali je i poznato da profesor i uvijek moze da pronadje nacina da vas i obori...ukoliko i ima interesa da to uradi...
nervirala sam se,ali mi nije ubilo i volju.
uvijek sam u sali izjavljivala da ne mozemo on toliko da pozivi koliko ja mogu i biti uporna.
iz cetvrtog puta sam polozila...
do tada sam najvise iz drugog puta polagala ispite.
frustrirajuce,osobite kada je kraj na dohvat ruke...

sta da ti kazem?
knjigu u sake i svaki rok se nacrtaj ispred njega nasmijan
obavezno nasmijan

Studiram po starom programu. Završna sam godina. Uvek sam bio kampanjac, učim 20 dana pre roka, ustajanje u 7, pa dokle imam snage. Ne varam na ispitima. Nemam tremu.  Uvek izlazim na ispite. Jednom mi se se baš posrećilo te sam položio ispit, i ako nisam znao ni 20% gradiva. Uvek izlazite na ispite, nikad se ne zna šta može ispasti. Ne tugujem previše kad padnem, niti se nešto mnogo radujem kad položim. Toga je bilo na početku. Ne volim menzu, niti studenski dom. Bilo je uspona i padova u svim sverama života, ali ipak preovladavaju lepi trenuci. Sve u svemu za sad najbolji deo života.

Well, da podelim utisak dok je jos uvek svez. 

Meni se konstantno desava, na ispitima, da najteza, 'trik' i ostala pitanja koja su teska kao djavo i koja vecina mojih kolega ne uradi dobro ili uopste ne uradi, da ih ja znam uraditi, i da mi budu tacna i sve cool.
Ali, s druge strane, uvek, ali uvek, po pravilu, se zeznem na glupostima, na najlaksim pitanjima, na banalnostima koje maltene svi znaju i u po noci.

Imala sam i taj trip u srednjoj. Pismeni iz matematike, jedina uradim peti, najtezi zadatak, ali kod prvog i drugog, najlakseg - corak.
Zato samo uvek i imala tricu iz mate. 

Tuka tukasta, eto to sam ja.