Ovako,ceo zivot mene su roditelji ucili/vaspitali da ja njih patoloski volim,da ih stavljam uvek na prvom mestu,da gde god sam ja da mislim na njih,i koju god odluku da odnesem da se propitam to to odma kako ce to njima da zvuci,da li ce oni to da prhvate,kako ce oni da se osecaju povodom toga,da trebam da pazim sta im govorim,da ih ne povredim a ustvri oni takvi medjusobno ne funkcijunisu,oni su tvrdi orasi,i medjusobno nikada nisu brizni,niti ko moze da ih povredi..Oni su toga VRLO svesni,i dobro znaju,i namerno prave takve situacije da se ja osecam u fazonu danger FELL area..Sada ja kada nesto zelim i hocu i odma moram to da zaboravim zato sto oni tako hoce i naravno znam njihovu reakciju za to moje,zato sto se to njima nece svideti itd...I to mene nervira zato sto ih bolesno saosecam u svakom trenutku i to me muci vec 11 godina, Naravno nemam 11,ali u 6 godina sam toga postao svestan.I kada odem negde ili kada je buka neka dobra muzika,neki koncert .odma taman da se provedem,ja hocu da bezim sa tog mesta ALI to se uvek desava,zato sto ja pomisljam kako se nesto njima u kuci desava,kako ulazi neki provalnik i ubija ih,a ja slusam glasnu muziku,provodim se itd..I nisam glup,to sam ja primetio i postao svestan toga jos kada sam imao nekih 9 godina.Jednostavno je to meni problem zato sto ne mogu da nastavim zivot sa tim,dosla je ljubav,skola ,vreme da odem iz grada zbog skole.I uvek pri svakom mom koraku kao da me opseda to.Sta da radim  stvarno nemam resenje.

Popricaj sa njima o tome.

roditelji grese, tvoje je da se odupres njihovom negativnom uticaju

tesko da  se oni mogu promeniti, ali ti mozes i zato  resi to sam sa sobom, mozes da pricas sa njima ali to nece puno popraviti stvari jer je njihov uticaj vec ostavio posledice

Pripreti im malo 

Jednostavno shvati da ti oni to pricaju jer se brinu za tebe. I to i nije lose sa neke strane, mozda ces manje da pravis neke mladalacke gluposti...

Lose je sa strane da ne treba uvek da se osecas tako. Ali to je ono sto sam moras da prevazidjes i da znas kada preterujes sto se tice tog osecanja...

Vidim da si inteligentan jer si detaljno shvatio i obrazlozio svoje stanje.

I to je uvijek plus... jer kakvih god da covjek ima problema bolje ce ih rijesiti ako je pametniji.
(to i psiholozi kazu, ni oni ne vole glupe )
 
Ali opet treba nesto konkretno uraditi sa svime time.

1. popricaj sa njima.

Kako mi se cini imas grizu savjesti kod uzivanja jer su te previse odgovorno vaspitali.

Taj strah da ce im se nesto desiti mi lici na anksioznost i bilo bi dobro da zbog toga popricas sa psihologom, uz njihovu pomoc ili sam.

Ocigledno da ti to stanje pricinjava veliku nelagodu najbolji nacin je da to rjesis sa psihologom/psihijatrom.

Malo zna da bude zeznuto u manjoj sredini traziti psihologa, ljudi misle da je to bauk. Bolje ako imas nacina da dodjes do neke dobre klinike za mlade u BG.

-
Moje neko iskustvo su studije medicine i iskustvo kod porodice i prijatelja.

Popricaj malo sa njima,otvori se valjda te shvate..Mislim ne mozes najljepsi dio svog zivota (djetinjstvo) da provedes u stahu sta ce oni reci ili da sjedis u kuci..Kada ces da izlazis ili da imas curu ako neces sada,kasnije dolazi fakultet,pa tek poslije njega oni pravi izistinski problemi u koje ces morati da trosis zivce i da se brines,rano ti je jos za to,mada te ja u potpunosti razumijem..Naravno,ne bi ti odmogao ni razgovor sa psihologom,cak sta,mislim da bi rjesio dosta toga..Valjda te shvate,mislim da su koliko toliko razumni,ali sigurno je da su napravili gresku,ti si sigurno kulturan i dobar momak,to nije sporno,ali moras malo i ti da "prozivis"..Kako god,srecno i sve najbolje..