Stroga dijeta za zdrav život

Glutenska enteropatija je autoimuno oboljenje u čijoj osnovi je urođena preosetljivost (alergija) na gluten, belančevinu iz pšenice, raži i ječma



Ovo oboljenje je mnogo češće nego što se mislilo - novija istraživanja tvrde da se javlja kod jedne od 250 ili 300 osoba. Oboleli uglavnom ne pokazuju ozbiljnije tegobe, pa je postavljanje dijagnoze u ranoj fazi bolesti veliki izazov i često dolazi do dugotrajnih "lutanja" pre nego što se definitivno dokaže poreklo zapaljenja crevnih resica. Ukoliko se ne tretira, celijakija dovodi do teškog poremećaja varenja, sindroma malapsorpcije, u kome organizam nema sposobnost da apsorbuje hranljive materije, belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale koji su neophodni za život i zdravlje.

Simptomi glutenske enteropatije su raznovrsni i dosta često nisu vezani za sistem organa za varenje. Ipak, najčešće se javljaju: hronični proliv ili zatvor, svetle i obilne stolice, bolovi u trbuhu, nenapredovanje u težini, izbočen trbuh, gubitak apetita (anoreksija), promene raspoloženja, povraćanje, gubitak energije, zakasneli pubertet, oštećenje zubne gleđi. Dijagnoza se postavlja otkrivanjem specifičnih antitela glutena (HEMAT), a potvrđuje biopsijom, bez koje se definitivna dijagnoza celijakije ne može i ne sme postaviti.

Ishrana - terapijski kamen temeljac
Osnov terapije je dijeta bez glutena, koja se obično sprovodi dve godine, a potom se rade novi pregledi. Lečenje celijakije se prvenstveno sastoji u menjanju navika u ishrani, jer specifičan lek ne postoji. To podrazumeva strogu dijetu bez glutena i druge mere za korekciju nedostatka hranljivih materija u organizmu. Takav režim ishrane isključuje proizvode od pšenice, raža i ječma, a po nekim autorima i ovsa. Ishrana bez glutena sprovodi se doživotno, čak i kod pacijanta koji ne pokazuju simptome. Dokazano je, naime, da dijeta bez glutena u velikoj meri smanjuje verovatnoću nastanka malignog tumora creva (T-ćelijski limfom), koji je najozbiljnija komplikacija celijačne bolesti.
Najbolje je da se ishrana zasniva na prirodnim namirnicama - svežem voću i povrću i širokom spektru hrane biljnog porekla. Treba koristiti samo kvalitetne i sveže namirnice i treba izbegavati ljuštenje i sitnjenje neposredno pre pripreme, kako bi se sačuvao vitamin C. U početku lečenja neophodno je konsultovati nutricionistu-dijetetičara, da bi se osiguralo striktno pridržavanje dijete bez glutena. Nutricionista mora detaljno da objasni roditeljima obolelog deteta značaj držanja bezglutenske dijete i upozna ih sa potencijalnim rizicima, ako se ne budu pridržavali pravila.

Izvori zdravlja
Kod većine obolelih poboljšanje na dijeti bez glutena je vidno za nekoliko nedelja, dok kod dece povoljan odgovor na bezglutensku ishranu može biti i mnogo brži. Energetska vrednost dnevnih obroka treba da je za 20-25 odsto veća nego kod zdrave dece. U ishrani treba obezbediti povećani unos svih vitamina, gvožđa i kalcijuma. Vitamina A ima u mleku, puteru, jajima, goveđoj džigerici, crvenom, žutom i narandžastom voću i povrću. Vitamina D ima u dovoljnim količinama u morskoj ribi (losos, tuna, sardina, haringa), i naročito ribljem ulju (iz jetre). Vitamina E najviše ima u hladno ceđenim biljnim uljima, orasima, krtini mesa, piletini, ribi, sojinom ulju, tamnozelenom povrću, mladom grašku. Namirnice bogate K vitaminom su: kupus, karfiol, spanać, kopriva, paradajz, grašak, soja, šargarepa, riblje ulje, mleko, jogurt, sir, žumance, alge. Nelečeni pacijenti sa celijakijskom bolešću treba da izbegavaju mleko i mlečne proizvode koji sadrže laktozu, jer se kod njih često javlja i intoleranciju laktoze (mlečnog šećera).
Vitamine B-kompleksa dobijamo iz pivskog kvasca (izbegava se u ishrani kod obolelih od celijakije), jetre, a vitamin C iz voća roda limuna, peršuna, paradajza, zelene paprike, koprive, spanaća, jagoda, dinje, ribizle, šipka, višnje, zelenih oraha, kupina, vinovog lišća, kupusa, kelja, prokelja, belog bibera. Folne kiseline ima u: grašku, lososu, tunjevini, paradajzu, bobu, spanaću, korenastom povrću, suvom pasulju, prokelju. Bogat izvor gvožđa su živinsko meso, mahunarke, žumance, riba, sušeno voće, džigerica, krompir, lisnato zeleno povrće, voćni sokovi. Kalcijuma ima dovoljno u mleku, mlečnim proizvodima, lisnatom zelenom povrću, soku od jagode, bademu.
Umesto pšeničnog hleba i drugih proizvoda od zabranjenih žitarica koriste se kukuruz, proso, soja, krompir i pirinač, kao adekvatni izvori ugljenih hidrata. Danas na tržistu postoji i bezglutensko brašno, puding, pahuljice bez glutena i druge namirnice, što umnogome olakšava ishranu bolesnika.
Napomena: Neophodno je pažljivo pročitati deklaraciju (poreklo i sastav) pre kupovine i upotrebe namirnice! Imajte na umu da se gluten često koristi kao podloga aromama, bojama i drugim dodacima u industrijskim proizvodima (salama, pašteta, šunka, slatkiši, a i većina proizvođača lekova u proizvodnji tableta i kapsula koristi skrob (kukuruzni, pšenični).

Hrana koja se ne sme konzumirati: pšenica, raž, ječam i sve njihove prerađevine i proizvodi koji sadrže ove žitarice, makar samo i u tragovima; pšenične klice, mekinje, dvopek, keks, kolači, napolitanke; kupovni kukuruzni hleb (kukuruzno brašno sadrži malo dijetetskih vlakana i malo belančevina, pa se zato često meša sa pšeničnim i raženim brašnom); industrijske supe, umaci, prelivi, instant krompir, prelivi za salatu; suve smokve (beli prah na njima često je brašno); alkoholna pića dobijena destilacijom od "zabranjenih" žitarica (viski, votka, džin i pivo). Oprez je potreban i kad su u pitanju voćni sokovi - neki od njih sadrže male količine brašna radi zgušnjavanja, pa je uvek bolje da sami pripremate sveže voćne sokove. Izbegavaju se i suhomesnati proizvodi (kobasica, salama, pašteta), kvasac.

Dozvoljena hrana u celijačnoj bolesti: hleb i pecivo od bezglutenskog brašna, žitarice (kukuruz, proso, heljda, zob), sve vrste voća i povrća, pečurke, kravlji, kozji i ovčiji sir ukoliko su pripremljeni od prirodnog sirišta, čaj, kafa, šećer, kakao, med, džem, "čista"čokolada, meso, riba, jaja, začini (so, paprika, mirođija, jabukovo sirće, biber), pirinčano i krompirovo brašno, biljna ulja, margarin, maslac.

Izvor: Viva