Za ovu branšu nema ni škole ni obuke, devojka se jednostavno uhvati za šipku i pusti da je ritam ponese. Katarina je bila obično beogradsko dete, odličan đak, ponos roditelja. A onda je krenula nekim novim putem i postala Keti Barakuda



Bome je nezgodno za pisanje kada vam sagovornik sedi u krilu. I kada se skida. I kada vas skida. I kada se zanesete pa nastavite da se skidate malko više nego što je potrebno. I kada shvatite da sedite u vešu, sa sve beležnicom u ruci... A, ekipa sa susednih stolova skandira i traži da idete do kraja. Međutim, tela se na hladnoći, jelte, skupljaju. Sva! Bože, ako te ima, sad nam se nađi!

- Keti, drago mi je - insistira da se i formalno upoznamo.

- Keti, dušo, Ketili... nije ti, veruj nam, ni upola koliko je nama! Što ti je dobra majčicaaaa - konačno su se isplatile sve te godine bavljenja "istraživačkim" novinarstvom. Eksluziva. Keti Barakuda u krilu. Diktira u pero, k'o Filip Višnjić Vuku. Ruka drhti, al' čitaoci su svetinja i zaslužuju svaku žrtvu...
- To Barakuda su mi nadenule vaše kolege, mada ime ni po čemu ne oslikava moj karakter, ali, 'ajde. Zaživelo je u narodu pa neka traje dok traje - koliko da razjasnimo veli s početka luče striptizersko. Izem ti život kada zavidimo šipki - njeno je samo da stoji mirno dok se Keti uvija oko nje.

Jasmin, šta li je. Kako se izvije i okrene oko metalne prokletinje, mirisni krugovi se, kao po vodi, rašire za njom, najavljući novi talas slatkaste pomame. Polako, hajde, diši duboko i pokušaj da zamisliš Karlu del Ponte u kupaćem kostimu za govornicom u sudnici Tribunala - dajemo sve od sebe da vežbama koncentracije skrenemo pogled na Ketine oči, ali...

- Mila, vidi, ovako stvarno ne može da se radi. To s podvezicom ti je stvarno nizak udarac. Životni vek novinara jeste relativno kratak, ali ga ne skraćuj dodatno, života ti. - eh, da nam je sada jedno ratište da malo danemo dušom - metak il' te hoće ili neće, a ne k'o ova muka Tantalova, neprolazna.

- Život zaista jeste čudo i čovek stvarno nema ni najblažu predstavu kuda će ga novi dan odvesti. Tako sam se i ja obrela u striptizu, a ni u najluđim snovima nisam maštala o tome. Znaš, ono, klasično beogradsko dete, odličan učenik, ponos roditelja, završila srednju medicinsku, zaposlila se kao medicinska sestra na hirurgiji jedne od gradskih klinika, ali... - eh, kao što obično biva to "ali" vazda nosi neku nevolju.


Ušao je novi gost u klub, a pravila nalažu da tada iznova krene tačka. Još jedan od onih koji je čekao da zaspu žena i dete pa da se iskrade iz kuće, čini se?! Što ne ode, čoveče, da se prošetaš Tašmajdanom.

Evo je Keti. Izlazi na binu i staje uz šipku. U baroknom kostimu. Na prvi takt muzike samo je prostrelila pogledom publiku - sasvim dovoljno za frenetičan aplauz. Otrže se ruka po beležnici, kao da ispisuje EKG. Ovu igru igra samo za nas: Press, medijski sponzor skidanja. Valja, more. Gola istina, u slici i reči.

- Dobro veče, jeste li za piće - pita slađano devojče, a konobar nije.

- Može, daj jednu kiselu - šta ti je naivan čovek, pod pićem se zapravo podrazumeva nešto daleko konkretnije od kisele. Tačnije, jedno od zaduženja ovih devojčuraka je da po završetku nastupa siđu međ' goste, sednu s njima i mazno ih ubede da što više novca spucaju na paprenu žestinu.

- Pivo? - pitamo, shvativši da kisela nije pravi odgovor.

- Koktel?! - nije ni pivo, očigledno. Dobro, potrefismo iz trećeg.

- Poštoooo?! A, je l' može đus-votka? Vidiš kako si se zadihala, možda bi ti bistri od jabuke ipak više prijao? Ima jedno dragstorče tu ispred, sad će čika da otrči po dva na cevčicu. - kuku, pa ruska vozila manje troše od ovog ozeblog devojčeta.

- Znate, mi smo službeno, a pravila službe su rigidna po pitanju alkoholisanja na poslu, a mi smo, jakako i ovde na poslu, pa... Čekaj, bre, stani, ne sklanjaj nogu s krila, o tome nema ni slova u pravilniku službe.

- Evo me - vratila se nama naša Keti. Skinula je šminku, vezala kosu u rep ostavivši samo dva pramena da joj nemirno šetaju po obrazima. Tek sada se vidi koliko je lepa, bez one slojevite fasade na sebi. Pred nama je sada Katarina, devojka koja pocrveni na eksplicitna pitanja o striptizu i devojka kakvu biste odveli kući, stali pred roditelje i razdrali se: "Ženim se!"

- Elem, radila sam kao medicinska sestra i jako volela taj posao, međutim, u jednom trenutku od njega zaista više nije moglo da se živi. Znam, sada ćeš da me pitaš: "Zašto onda nisi otišla u butik ili trafiku da radiš, a ne u striptizete", pa da ti unapred kažem - "Jesam"! Ali i tu ista priča. Živela sam privatno, a od plate na takvim radnim mestima nisam mogla da zaradim ni za kiriju, a kamoli za pristojan život. Jednog dana, što kroz šalu, što u zbilji, drugar me je pitao da li bih pozirala za erotski časopis. Bila sam šokirana, pa zbunjena, pa sam počela ozbiljno da razmišljam o tome i pristala. U to vreme je to bila odlična lova. Posle nekog vremena, prijatelj mog prijatelja ponudi mi da uđem u svet striptiza. Pre šest godina. Novi Sad. Klub na glasu. Ja zbunjena i izgubljena. Kažu mi: "Odaberi dve pesme uz koje ćeš da nastupaš i pripremi se!" Noge su mi se odsekle. Popijem viski, isto. Izađem na binu, zatvorim oči i pratim muziku. Za to nema pripreme i škole, zapravo. Ritam svi nosimo u sebi, a kada se uhvatiš za šipku, telo samo počne da se uvija. Prođe i taj prvi nastup - slušamo, a u glavi, ko zna zbog čega, tutnji čuvena replika zaljubljenog Petra iz "Varljivog leta '68." - Zvala se jednostavno: Jagodinka Simonović, mirisala je na testo i sveže pecivo, s tim što je naša Jagodinka - Keti, a miriše na jasmin, rekosmo već, i požudne muške poglede.
- Znaš, više ne mogu da kažem ni da volim ni da ne volim svoj posao. Entuzijazam je, u svakom slučaju, prošao. Nekada je sve to bilo dobro zezanje, a sada se svelo samo na novac. Neću još dugo, u to sam sigurna! Želim da se vratim medicini, to znam. Pogledi prijaju, ali sve više i peku, nije to više to. Ne znam zašto zvuči neverovatno kada kažem da sam sasvim obična devojka koja se i danas druži sa starim društvom iz kraja, u čijim pričama se ne pominje striptiz, i da želim da se vratim starom, tako jednostavnom životu. Ne stidim se šipke, ali sve više uviđam da želim da ona postane samo deo moje prošlosti - vreme je da podvučemo crtu pod ovu noć. Naravno, dugo smo još razgovarali, ali s Katarinom, crvenokosom devojkom iz kraja, koju smo imali privilegiju da upoznamo.

A, ti šipko, crkni od muke, pretopili te u šine za slepi kolosek, dabogda - dosta si uživala.

Izvor: Press