Ne postoji ništa bespredmetnije od izlaska sa bivšim frajerom i još u subotu uveče. Sami – vi i on!

„Rekla sam ti da će biti patetično!“- prokomentarisala je moja najbolja prijateljica dok sam joj prepričavala uzaludnost našeg viđanja i s polutugom u glasu ubeđivala je da ništa nije bilo imeđu nas.

I zaista je bila u pravu. To vam je kao da jedete čokoladu kojoj je prošao rok trajanja, a pritom ste na dijeti. Potpuno suvišno. I sve vreme peispitujem sebe zašto sam uopšte pristala da vreme podelim s nekim ko je moja prošlost.

Ma nije meni bilo dosadno! Simpa je dečko! Međutim, pričati o stvarima koje su bile, kako je bilo, kako je trebalo da bude, a šta da je bilo, dovelo me u fazu isfrustriranosti jer sam zapravo ponovo oživela onaj osećaj bliskosti s njim, samo sam sada znala da neće i ne može da se ponovi, barem ne na taj način. Tako sam barem ubeđivala sebe.

I uhvatila me neka seta, što je, složićete se, potpuno suvišno za subotu uveče. I sve vreme se provlačila nedoumica hoće li biti nešto večeras ili neće, pa možda bismo mogli, a možda i ne bi trebalo, dok ne shvatite da to zapravo samo koktel govori iz vas... I tek tada mi je bilo jasno zašto se neke devojke vraćaju na stare i podgrejane „krumpiriće“ i onda shvatim da jedini krivac može da bude koktel, u mom slučaju.

Ako „možeš“ da prekineš sa nekim, ako ti to uopšte padne na pamet, ako želiš barem jedan dan da provedeš bez nekoga, to je već alarm da treba da se porazmisli o vezi.

Bilo je previše lako i jednostavno da se NEŠTO uradi na ex i baš mi se nekako nije dalo. To je glavni oseća koji me prožimao, između bezbroj leptirića...Ali ipak, ti leptirići šarenići nisu izleteli iz kluba u kojem smo pijuckali egzotične koktele, već su ostali samo u NAŠEM prostoru i u svojoj čauri.

E onda su krenula da se gomilaju raznorazna i dobro poznata opravdanja: Živi dan kao da je poslednji... A što da ne, nemam šta da izgubim... Kad, ako ne sad... Živi punim plućima... Uzmi sve što ti život pruža...Ali ipak nisam posustala pod najezdom svakojakih emocija...

I kad sam došla kući nisam oka sklopila od razmišljanja da li je trebalo da obnovimo ono što smo imali, a kopkalo me samo to da li bi nam možda bilo bolje... Možda je to zbog još uvek „nečistih“ emocija prema njemu, zbog nedorečenosti, zbog istog smisla za humor, zbog godinu i po nade i...

Ali ipak, vredi li sve ponovo?

Na dlanu