Stres - moderna bolest koja nikoga ne štedi

Stres je neizbježan dio života. Proživljavamo ga često, u raznim oblicima i drugačijim intenzitetom, dok smo na poslu, u kući, s prijateljima. Nije svaki stres negativan, a u malim dozama može čak donositi i neke koristi. Ipak, u većim količinama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme



Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godina kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod čak 30 posto muškaraca, dok je kod žena taj postotak dvostruko manji. Obitelj pak uzrokuje stres kod 29 posto žena i devet posto muškaraca. No i druge životne situacije i problemi izazivaju stres, a zovemo ih stresori.

Stresori mogu biti važni životni događaji, poput smrti člana obitelji, razvoda, bolesti, trudnoće, umirovljenja, ali i kupovine stana ili kuće. I velike životne prekretnice poput završetka školovanja, odlaska na fakultet i promjene posla mogu biti uzroci stresa. Osim njih, stres mogu izazvati i tjelesni podražaji poput buke, jakog svjetla, vrućine, skučenog prostora, ali i gužve, posebno one u prometu.

Kontakt s bezobraznim, agresivnim, kritičnim ili strogim ljudima za neke ljude također zna biti iznimno stresan. Stres mogu uzrokovati i takozvane mentalne zamke poput negativnog razmišljanja, nerealnih očekivanja i previše samokritičnosti. Kod većine ljudi su razmišljanje o karijeri i budućnosti uobičajeni izvori stresa.

Stres i posao

Stres povezan s poslom je uobičajen, a može vrlo lako postati kroničan, jer posao oduzima velik dio našeg života. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, povećava rizik od bolesti, a može voditi u nasilje ili čak u zlostavljanje.



Među najuobičajenije stresore na poslu spadaju osjećaj nemoći, nerazumni zahtjevi nadređenih, nedostatak komunikacije i sigurnosti za svoje radno mjesto, noćne smjene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja koja ljude odvajaju od obitelji. Stresu su izloženi i oni koji misle da visina plaće ne odgovara razini odgovornosti koju imaju, zatim oni koji ne znaju što nadređeni misle o njihovom radu.

Stres još uzrokuju mobbing ili druge vrste zlostavljanja, nerealna očekivanja, negativni osjećaji i stavovi.

Osjetljivost ljudi na stresore je različita, a tolerancija na stres mijenja se ovisno o osobi, situaciji, trenutnim životnim prilikama. Čak i neki događaji iz djetinjstva mogu utjecati na osjetljivost na stres. Osobe koje su po prirodi agresivne i emocionalno nestabilnije imaju predispozicije da osjećaju veću količinu stresa od drugih.

I geni igraju veliku ulogu. Neki ljudi naslijede veću količinu hormona serotonina koji se bori protiv stresa. Oni će lakše podnijeti stresne situacije. Nedostatak vježbanja i držanje dijeta mogu otežati stresne situacije.



Stres teže podnose ljudi koji žive u velikim gradovima, žrtve seksualnog, regionalnog, nacionalnog zlostavljanja i diskriminiranja, majke koje rade, razvedeni ili osobe kojima je partner preminuo, povučeni pojedinci...

Upravljanje stresom

Budući da je stres jedan od važnijih uzročnika raznih bolesti vrlo je važno naučiti kako ga reducirati i kako se s njim nositi. Prvo treba pronaći uzroke stresa, a potom treba pronaći način kako ga se riješiti bez posljedica za zdravlje. Evo nekoliko savjeta.

Zdrava dijeta Uzimajte vitamine grupe B jer su oni jako važni za mozak i pomažu kod depresije. Vitamin C je ključan u borbi protiv stresa. Izbjegavajte alkohol, cigarete, puno soli, steroide i ostale zagađivače koji narušavaju ravnotežu vitamina u tijelu.

Fizička aktivnost Vježbanjem ćete ugrijati organizam, stisnuti mišiće, a odvratit ćete, bar nakratko, pogled od stresne situacije.

Uravnotežite život Raspodijelite svoje zadatke na poslu, ali i kod kuće. Izbjegavajte konfliktne kolege, poznanike ili članove šire obitelji.

Organizirajte vrijeme Mislite unaprijed kako želite provesti svoje vrijeme, slobodan dan ili vikend. Napravite liste što morate učiniti i odredite prioritete.

Pojednostavnite život Velike zadatke i obveze podijelite u manje cjeline. Organizirajte svoj dom i radni prostor tako da znate gdje što stoji. Izbacite neke od svojih aktivnosti i naučite podijeliti zadatke drugima.

Nađite vremena za sebe Važno je brinuti se o sebi. Shvatite ovo kao liječničku naredbu i nemojte se osjećati krivima kada za sebe odvojite pola sata.

Spavajte dovoljno Nedostatak sna uzrokovat će mrzovolju, depresiju, teže ćete se boriti protiv bolesti. Ljudi koji spavaju dovoljno lakše se bore sa svakodnevnim stresom.

Naučite reći 'ne' i postavite granice Postavite granice i sebi i drugima i naučite kada treba reći 'ne'.

Promijenite način razmišljanja Ne očekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i mogućnosti. Na stresne situacije gledajte kao na priliku koja vam se pruža da se razvijate i mijenjate se.

Budite realni Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuće. Kada su očekivanja realna, život se čini lakšim i predvidljivijim.



Opustite se Izaberite jogu, pilates, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja.

Zabavite se Pobrinite se da osigurate vrijeme za zabavu. Proslavite rođendan, otiđite na godišnji. Svakodnevne događaje učinite posebnim.

Smijte se Čitajte smiješne sadržaje, viceve, gledajte humoristične serije. Smijanje opušta, smanjuje stres i poboljšava imunitetni sustav.

Podijelite brige Zatražite pomoć prijatelja, rodbine i kolega.

Izgradite čvrste veze s obitelji i prijateljima i izbjegavajte nepotrebna natjecanja. Prestanite se truditi biti savršeni. Kada ste pod stresom zapitajte se hoće li to zbog čega ste nervozni biti važno za nekoliko godina.

Budite fleksibilni kada dolazi do nekih životnih promjena. Ne živcirajte se zbog stvari koje ne možete promijeniti.

Izvor: Tportal

Zašto su neki ljudi podložniji stresu



Lako se iznervirate i burno reagujete čak i kad su sitnice u pitanju? Smireni ste i hladnokrvni čak i u najtežim situacijama?

Bilo u koju grupu da spadate, ili ste "negde između", vaše ponašanje se može objasniti mehanizmima koji funkcionišu u vašem mozgu i koji stoje iza ponašanja.

Naučnici sa Teksaškog univerziteta uradili su i objavili u medicinskom magazinu studiju o tome.

Psiholozi su odavno primetili da su neki ljudi ranjiviji od drugih i podložniji stresu, što ih ponekad može odvesti u depresiju i dovesti do posttraumatskih poremećaja.

Malo se, međutim, zna o mehanizmima u mozgu koji dovode do ranjivosti.

Ovi američki naučnici proučavali su pomenutu temu na životinjskim subjektima - miševima, koje su izložili stresu. Otkrili su sledeće: miš koji je bio najranjiviji i najpodložniji stresu, imao je višak određene supstance u delu mozga zaduženom za samonagrađivanje, a povećanje iste ove supstance primećeno je i kod ljudi koji su u depresiji.

Nastavljeno je sa eksperimentima: genetički međusobno slične miševe naučnici su postavili u kaveze sa krupnim agresivnim miševima, "siledžijama". Posmatrali su socijalno ponašanje manjih miševa - da li se ponašaju društveno ili odbrambeno u takvoj situaciji. Dok su se neki miševi ponašali prestrašeno u prisustvu "siledžije" i čitavih 30 dana od početka eksperimenta, drugi su ubrzo odbacili strah i ponašali se normalno.

Naučnici su potom posmatrali delove mozga u kojima su nervni centri za osećanje straha. Kod miševa pod stresom primećeno je naglo oslobađanje neurona i rast neurotrofičnog faktora BDNF, koji je povezan sa slabim odbrambenim mehanizmima.

Kod ranjivih miševa primećeno je povećanje faktora BDNF u ulegnućima jezgra, dok se kod hladnokrvnijih miševa to nije dogodilo.

Ovo istraživanje ne bi bilo korisno da su se naučnici zadržali isključivo na životinjama, ali je istraženo i ljudsko tkivo iz istih područja mozga, i to tkivo ljudi koji pate od depresije.

Naučnici su zaključili - predznak depresije je početno stanje ranjivosti.

Depresija je jedna od najrasprostranjenijih savremenih bolesti. Nije opasna ako se javi ponekad, najčešće je normalna reakcija na tužne okolnosti; ali, ako se ovo stanje često ponavlja, ne treba ga shvatati olako.

Istraživanja ovakvog tipa mogla bi dovesti do preciznije dijagnoze depresije i sličnih bolesti, kao i do boljeg pristupa svakom pojedinačnom pacijentu i efikasnijih načina lečenja.



Izvor: Krstarica

Posttraumatski stres



Jedan od preživelih iz uragana "Katrina" kaže: "Ne mogu da isključim svoj mozak. Ponekad ne mogu da zaspim čitave noći. Nije strašno što ne spavam, već ono što mi se tada vrti po mislima. I to ne mogu da zaustavima." Ove reči su tipičan primer posttraumatskog stresa.

Ovaj psihološki poremećaj dešava se onda kada osoba prođe kroz neko teško i traumatično iskustvo. Tokom tog iskustva mislite da vam je život ugrožen ili da su drugi životi ugroženi. Osećate strah i nemate kontrolu nad onim što se dešava.

Svakome se može desiti posttraumatski stres, bez obzira na strukturu ličnosti. Najstresnija su sledeća po život opasna iskustva:

rat
teroristički napad
nasilni zločin, kao što je silovanje, zlostavljanje deteta ili fizički napad
ozbiljna nesreća, poput saobraćajnog udesa
prirodne katastrofe kao što su požar, tornado, poplava ili zemljotres
Posle takvog iskustva, možete se osećati uplašeno, zbunjeno i ljutito. Ako se ova osećanja posle izvesnog vremena ne povuku već se pogoršaju, moguće je da ste pretrpeli posttraumatski stres. Ovi simptomi mogu na negativan način uticati na vaš život, otežavajući vam obavljanje normalnih dnevnih aktivnosti.

Posle doživljenog traumatičnog iskustva možete imati sledeće simptome:

Rastužuju vas stvari koje vas podsećaju na doživljeni stres.
Imate noćne more, jasna sećanja ili flešbekove na kritični događaj.
Izbegavate mesta i stvari koje vas podsećaju na ono što se dogodilo.
Osećate se bezvoljno i gubite interesovanje za stvari do kojih vam je ranije bilo stalo.
Osećate se kao da ste stalno u velikoj opasnosti.
Osećate se anksiozno i odbojno se ponašate prema drugima.
Imate problema sa spavanjem i ne možete da se fokusirate na jednu stvar.
Ako patite od posttraumatskog stresa, to može promeniti vaše ponašanje. Možete se distancirati od drugih ljudi, posvetiti se radu bez odmora ili početi da koristite droge ili alkohol. U toj situaciji, teže vam je da uspostavljate emotivne veze sa partnerom, a može doći do problema i u odnosima sa prijateljima i porodicom. Možete postati depresivni ili imati napade panike.

Ako mislite da patite od postraumatskog stresa, to nije problem sa kojim se možete sami izboriti. Obezbedite sebi podršku bliskih osoba i obavezno se obratite stručnjaku. Psihoterapija može biti od velike pomoći i vratiti vam vaš stari život nazad.



Izvor: Krstarica

Osećaj stida dovodi do stresa



Da li se preterano bojite toga šta drugi ljudi misle o vama? Stid ponekada može ugroziti vaše zdravlje.

Jedna devojčica rano je obolela od reumatoidnog artritisa. Zato je morala da hoda pomažući se štakama i tako je provela veći deo osnovne škole. Vrlo često se budila depresivna, moleći majku da ne ide u školu. Njen glavni problem bio je - stid. Na početku srednje škole išla je na grupnu psihoterapiju sa mnogo dece koja dele njen problem. Ona se izlečila, ali mnogi nisu bili te sreće.

Stid oseća svako ko se oseća neprijatno pred očima posmatrača (bili oni stvarni ili izmišljeni). Osećaj stida može ugroziti čak i vaše zdravlje. To je vrsta stresa koja ugrožava imunosistem, sugerišući da treba da posmatramo svoje lične nesigurnosti kao lošu naviku. Da bismo izbegli nepotreban stres, treba ipak da budemo blagi prema sebi.

Bilo koja vrsta stresa može voditi ka depresiji, pojavi kardiovaskularnih bolesti, a može i da ubrza razvoj već prisutne bolesti. Štetni efekti su dvojaki. Ljudi pod stresom često razvijaju loše navike - nedovoljno spavaju, preskaču fizičke aktivnosti, jedu brzu hranu, dosta puše i piju. Telo na negativan način reaguje na pretrpljeni stres.

U životu se zaista može desiti ono što nekada gledamo u filmovima - čovek doživi srčani udar, jer radi previše naporno, ženu uhvati u preljubi, deca su neposlušna itd. Kada se strah i bes nagomilaju, organizam je neprestano na oprezu i spreman da se bori, raste krvni pritisak i povećava se nivo hormona stresa - kortizola.

Iako osećaj stida i loša slika koju osoba ima o sebi ne zvuče kao problemi koji mogu značajno povećati nivo stresa, oni to ipak čine. Ne potrese se svako zbog suvišnih kilograma ili problema na poslu, ali kod osetljivijih ljudi koji nisu socijalno vešti, i sitniji problemi mogu dovesti do stresa.

Stid može biti jedna od dominantnih emocija, a strah od toga kako nas drugi vide može biti ozbiljan strah. Kako rešiti problem?

U trenutku stida, idite u šetnju. Stručnjaci kažu da je bolje da svoj loš osećaj povedete u šetnju i pustite ga da sam izbledi nego da ga potiskujete.

Potražite pomoć: za prirode ove vrste relaksacioni treninzi ili grupne terapije pokazali su se kao uspešni načini.

Razvedrite se! Sreća i zadovoljstvo smanjuju štetu od hormona stresa - kortizola.



Izvor: Krstarica

Strategije protiv stresa



Stres je manje-više neizbežan, što ne znači da treba da se priviknemo na njega i da mu se prepustimo. Postoje razne strategije koje možemo primeniti u borbi protiv stresa. Evo nekih od njih.

Napravite malu promenu. Nemojte se preopteretiti velikim ciljevima, već počnite od sitnica - od neke jutarnje navike ili izbora namirnice. Vremenom, taj obrazac ponašanja dovešće vas do željenog načina života.

Povežite se. Postavite ljubav i prijateljstvo na prvo mesto u životu, jer je to mesto koje im pripada. Ako ste prezauzeti, zapišite u svoj rokovnik susrete sa prijateljima i rođacima, kao što zakazujete odlazak lekaru. Emotivne veze pomažu zdravlju srca i opštem zdravlju. Korisno je i nabaviti ljubimca, to takođe umanjuje stres.

Fokusirajte se na sadašnjost. Nemojte se rasplinjavati na previše zadataka, već se koncentrišite na jedan posao ili na jednu osobu u sadašnjem trenutku.

Zapišite šta vas muči. Oslobodite se stresa tako što ćete zapisati negativna osećanja i misli i tako ih izbaciti iz sebe.

Ne bežite od loših vesti. Crna hronika u novinama i na televiziji ume biti opterećujuća za svakoga; ali distanciranje i apatija nisu pravo rešenje i oni mogu biti štetni koliko i stres ili depresija. Budite svesni stvari koje se dešavaju i emotivno učestvujte u njima, osetite se delom celine. Ako možete i konkretno da pomognete (da pošaljete novac ugroženima ili da budete volonter u teškoj situaciji), utoliko bolje. Ne nervirajte se zbog vesti koje mediji plasiraju, poslužite se njima da biste nešto naučili.

Hodajte lagano. Kada smo pod stresom, obično hodamo užurbano i agresivno. Umesto toga, zamislite da hodate po oblaku i krećite se nežno i polako.

Pokušajte sa mini-meditacijom. Zapamtite kratku frazu - mantru, i ponavljajte je u kritičnim situacijama. Na primer "Ja sam jaka." ili "U mom svetu sve je dobro." Imajte u glavi spremnu i sliku neke mirne situacije - scene na plaži ili tihe šume. Zatvorite oči i aktivirajte je u stresnim trenucima.

Vreme provedeno u putu nije beskorisno vreme. Koristite ga da biste vežbali svoje strpljenje i saosećajnost. Ako možete ostati mirni u saobraćajnoj gužvi, onda možete podneti i sve drugo.

Budite zahvalni. Izdvojte pet minuta dnevno da biste se prisetili koji su to sve razlozi zbog kojih ste srećni što postojite.

Napravite uporedne liste - stvari u kojima uživate i onih drugih koje vam oduzimaju energiju. To činite svake nedelje da biste videli koliko i šta menjate u životu.


Izvor: Krstarica

Petominutne taktike protiv stresa



Bez obzira na to da li ste nervozni zbog priprema za odmor, zbog dugačke liste obaveza ili uznemireni zbog svađe sa voljenom osobom, ne morate dozvoliti stresu da vas obuzme. Potrebno vam je svega pet minuta da se u miru posvetite sebi, bez spoljnih uticaja. Evo nekih saveta stručnjaka

Kada kasnite...

Uspavali ste se, zaglavili u saobraćaju i kasnite 15 minuta na važan sastanak - ponovo. Umesto da se prepustite napadu anksioznosti, pritisnite svoje unutrašnje dugme za pauzu i recite sebi: pet minuta više ništa ne menja, ionako već kasnim. Nema svrhe brinuti oko nečega što ne možete promeniti. Prvo nazovite šefa da mu javite da ćete zakasniti. Onda udišite i izdišite vazduh duboko i pustite da vam misli odlutaju do nekog lepog sećanja (na primer, poslednjeg letovanja) i sastavljajte mentalnu listu stvari zbog kojih ste zahvalni. Ovakva razmišljanja pomoći će vam da se prisetite šta je u životu stvarno važno (umesto da brinete zbog svakodnevne sitnice).

Kada ste preplavljeni potrebama drugih ljudi...

Ponekad ste zapljusnuti zahtevima svog šefa, džangrizave svekrve, ćerke u tinejdžerskim godinama... Odjednom, svima je nešto potrebno, a vi imate glavnu ulogu u ispunjavanju zahteva. Pobegnite na trenutak od svega toga. Osamite se u mračnoj sobi, zažmurite i kreirajte u glavi svoje sopstveno ostrvo. Iskoristite svoja čula za distanciranje od tekuće realnosti: "posmatrajte" plavo nebo bez oblaka, "osetite" toplotu sunčevih zraka i osetite "ukus" pinakolade. Napravite sopstveni unutrašnji krug u koji je zabranjen pristup drugim osobama, osetite sopstveni mir i harmoniju. Čuvajte svoje zamišljeno ostrvo i aktivirajte ga kad god ste ugroženi potrebama drugih ljudi.

Kada vas onespokojavaju naporne osobe...

Svi imamo posla sa njima: radoznale komšije, dosadni rođaci, neljubazni službenici... Da biste se izolovali od njihovog napornog ponašanja, prvo treba da postanete svesni kako u tim situacijama reagujete; npr. možda stežete pesnicu i želite da pobegnete sa mesta zbivanja. Prepoznavanje sopstvene reakcije može vam pomoći da bolje savladate situaciju i da preuzmete kontrolu. Protrljajte svoj ručni zglob i smanjite psihičku tenziju, potom ponavljajte u sebi neku smirujuću afirmativnu misao, poput: "Bez obzira na to koliko se neprijatno ponaša, ja ću biti ljubazna".


Izvor: Krstarica