Više od 37 odsto stanovnika Srbije je pod stresom, a više od deset pod stresom tako visokog intenziteta da ne mogu da ga kontrolišu - rezultat je poslednjih istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".


Ovakvi podaci predstavljeni su javnosti povodom današnjeg seminara o zdravim stilovima života u kontroli stresa, koji se održava u okviru Trećeg festivala obrazovanja odraslih.

U ovom istraživanju "Batuta" uočena je i sve veća učestalost poremećaja sna, kao i depresivnih simptoma. Istovremeno raste broj pušača i korisnika sredstava za smirenje, a alkohol se pije tri puta više nego mleko.

Dr Miroslava Jašović-Gašić, psihijatar u Institutu za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, kaže u razgovoru za Glas da se može slobodno reći da "smo svi mi pod stresom zbog svega što se u poslednjem periodu dešavalo u našoj zemlji".

- Čitava ova situacija, neustaljeni sistemi, teško socijalno stanje i nemogućnost da opstanete sa materijalnim sredstvima koje imate, konstantna inflacija, učinili su da u našem narodu skoro da nemate akutne stresove koji se dese i prođu. Sada su stresovi postali hronični i značajno utiču na kvalitet života i mentalnog zdravlja stanovništva. Emocionalno zdravlje sve više utiče i na fizičko zdravlje i već sada je zbog konstantnog stresa uočen porast telesnih oboljenja - istakla je dr Jašović-Gašić.

Njene teze potvrđuje i istraživanje "Batuta" u kom se navodi da bolesti srca i maligne bolesti vodeće u strukturi našeg stanovništva i da je stres jedan od značajnih faktora rizika u nastanku ovih bolesti.

- Mnogi ljudi pokušavaju da na pogrešan način kontrolišu stres, upotrebom cigareta, alkohola i drugih vrsta psihoaktivnih supstanci, ili uzimajući na svoju ruku sredstva za smirenje i antidepresive. Tako ulaze u još jedan problem koji sam po sebi zahteva lečenje, a to je problem zavisnosti - navodi dr Slažana Jović, načelnik Centra za unapređenje zdravlja "Batuta".

Profesije koje su najpodložnije stresu, prema rečima dr Jašović-Gašić, jesu političari, na prvom mestu, zatim lekari (hirurzi, psihijatri, onkolozi), a potom i novinari, policija, carinici i sudstvo.