Streptokoka A - odnedavno napada meko meso i omotače mišićnih vlakana

Streptokoke tipa A oduvek žive na našoj koži i sluzokoži usta. Ponekad mogu da prouzrokuju grebanje u grlu, ali odnedavno ih bije glas da su postale žderači mesa. Švedski naučnici sa Univerziteta u Lundu upozoravaju da ova vrsta hara Evropom. Od 2002. godine stručnjaci širom sveta analizirali su slučajeve infekcije streptokokama A, kod kojih su pacijenti bili životno ugroženi. Već u prvih 18 meseci otkrili su, umesto 100 očekivanih, čak 5.000 slučajeva.

Bakterije-ubice prodiru u telo i krče sebi put kroz tkivo tako što ga proždiru, oštećujući mišiće, srce i bubrege. Na isti način, ponekad prave male rupe u tankim krvnim sudovima, što dovodi do unutrašnjeg krvarenja, pada krvnog pritiska, a moguć je i toksični šok. Nakon njega smrt nastupa u roku od 24 sata, što se dešava u 20 do 30 odsto infekcija opasnih po život. Mikrobiolozi pretpostavljaju da na prostoru Evropske unije godišnje ima čak 20.000 ovakvih infekcija streptokokom A.

Potencijalno smrtonosna bakterija izazvala je tokom leta pravu paniku među zdravstvenim zvaničnicima u Velikoj Britaniji. Naime, njeno prisustvo je utvrđeno među dvojicom narkomana tokom rutinskog zdravstvenog pregleda.

„Nakon prošlogodišnje epidemije pojačli smo kontrole na streptokoku A. Radi se o bakteriji koja proždire meso, napada meko tkivo i omotače mišićnih vlakana. Ona može da potpuno zdravu osobu pretvori u smrtnog bolesnika“, rekao je doktor Džim MekMenamin iz Glazgova.

Bakterija ulazi u telo kroz oštećenja na koži, izaziva malaksalost, smanjuje krvni pritisak, groznicu, dehidrataciju i šiti toksine kroz krv.

Uništeno tkivo zbog gangrene mora biti odstranjeno hirurškim putem kakobi se spasao život obolelog. Ukoliko se na vreme otkrije pacijent može biti izlečen antibioticima, ali streptokoka a može da napada i mišiće i kosti.

Prema zvaničnim podacima u Velikoj Britaniji godišnje ova bakterija se otkrije u oko 1.000 slučajeva, a njih 60 do 80 završe fatalno.

Istraživači na Univerzitetu Oklahoma nedavno su završili petogodišnji projekat utvrđvanja gena streptokoke A.

„Očekujemo da će genetski kod bakterije uspeti da nam pomogne u borbi protiv nje. Lekovi će biti drugačije pripremani i otvara se mogućnost proizvodnje vakcine, koja će štiti ljudski organizam“, rekao je Džozef Fereti, molekularni biolog koji je vodio projekat.

U međuvremenu na Univerzitetu u Merilendu (država Baltimor) izvršena su prva testiranja vakcine protiv streptokoke A na ljudima. Testovi koji su izvršeni na 28 osoba od 18 do 50 godina, bili su uspešni, a naučnici tvrde da vakcina može da zaštiti ljude u periodu do 70 godina.

Prema podacima Centra za kontrolu bolesti iz Atlante u SAD se godišnje registruje 9.000 slučajeva bolesti koje izaziva streptokoka A.

Izvor: Blic.