Strategija rekla-kazala

Često se veruje da je tračarenje omiljeni ženski sport i da se ono samo ženama može tolerisati i oprostiti. Međutim, kada malo bolje razmislite, ni muškarci uopšte nisu ni imuni ni alergični na dobru trač partiju. Sve te priče o koleginicama s fakulteta, raspredanja o tome koja je od njih slobodna, a koja nije, i zašto, komentarisanje nadređenih na poslu i isto tako nimalo ukusno analiziranje njihove privatnosti - takođe nisu ništa drugo do udžbenički primeri klasičnih tračeva. To što takve sesije ne počinju frazom: "Slatka moja...", što se ne nalazimo specijalno zbog toga i ne pijemo kafu dok se predajemo čarima ogovaranja, već sve to izvodimo nekako usput i zavijeno u omot šale i duhovitosti nimalo nas ne opravdava.

U redu, jasno je da tračevima ne možemo umaći bilo da govorimo o onome što smo slučajno čuli, ili pak mislimo na priče u kojima se i sami pojavljujemo u nekoj od uloga. Na kraju se sve svede na onu staru i dobro poznatu - ako ne možeš da promeniš svet, promeni samog sebe. U kontekstu priče o širenju raznih tračeva ne budite jedan od prenosnika zaraze. Ako baš nikako ne možete da izbegnete tračeve, trudite se bar da ih ne širite dalje. I uvek ih prihvatajte s rezervom. Nikada nemojte formirati svoj stav prema ljudima na osnovu priča koje su slučajno nečijom dobrom ili lošom voljom dolutale do vas, jer njihovi zadihani prenosioci uvek dodaju i nešto svoje ne bi li "obogatili" trač koji ima ispunjava vreme i stvara iluziju da im se nešto dešava u životu. Drugim rečima, bilo bi dobro da veoma pažljivo izmiksujete ono što je deo fikcije s onim što je deo stvarnosti. Odnos snaga između ta dva uvek je neka priča za sebe.

Koliko vredi da trošite svoje i tuđe vreme slušajući gluposti, čak i ako vam je dan zaista loš? Umesto da vam ogovaranja budu duševna hrana potražite negde drugde načine da otklonite umor i preosetljivost koje su posledice napornog rada bez pauze.

Izvor: Krstarica

Ne verujte svemu što čujete. Ovo staro zlatno pravilo posebno se odnosi na vaše poslovno okruženje. Ne hitajte sa zaključcima, jer nije reč o još jednoj teoriji zavere niti besmislenoj paranoji. Niko ne želi da od vas načini opsesivno sumnjičavog tipa koji dve trećine svog dana provodi u proveravanju svih ljudi s kojima je u kontaktu i koji ni u koga nema poverenja. Ipak, ponekad je dobro biti na oprezu. Kada podignete telefonsku slušalicu, obično ne očekujete da vas čeka neka tajanstvena priča u kojoj vas sagovornik upozorava na to da sve što budete čuli mora ostati između vas pre nego što se prepusti iznošenju pikantnih detalja.

Tako nešto vam zaista nije potrebno na kraju jednog sporog i napornog radnog dana, kada želite da što pre izađete kroz vrata svoje firme i ostavite iza sebe sve nerazrešene obaveze, tračeve, sastanke i loše kafe iz automata. A umesto spokojnog odlaska kući čeka vas priča na koju ne možete nezainteresovano da odmahnete rukom, pošto u nekom krajnjem slučaju ta priča može imati veze i s vama. Možda je reč o govorkanju koje se tiče kadrovskih promena u firmi, možda baš i na vašem odeljenju... Čak i ako mislite da je to nešto što svi već znaju, jer se o tome šuška poslednja dva meseca, niste sigurni u to da je priča o vašem šefu koji odlazi u penziju apsolutno tačna. Nezgoda nastaje ukoliko ste očekivali da ćete zauzeti njegovo mesto, a govorkanja kažu da će to ipak biti neki od vaših kolega.

Naravno, ovakve priče ne treba uzimati zdravo za gotovo, ali ne možete baš da ostanete ni potpuno ravnodušni. Možda biste u drugačijim okolnostima drugačije reagovali, ali govorkanja koja ste čuli vrzmaju vam se po glavi. I umesto da u ogledalu vidite sebe kao mladog poslovnog čoveka kojeg cene na radnom mestu samog sebe podsećate na nezadovoljnu ženu. Da li je to ono što će vas dovesti do mesta šefa odeljenja? Teško. Svako izražavanje u kategorijama "čuo sam" ili "nisam čuo" ravno je poslovnom samoubistvu.

Izvor: Krstarica