Stranci dolaze
da se živi sahrane
Kod nas se ove prevare uglavnom svode na "male laži" kako bi se dobilo nešto novca. Senzacionalne prevare koji dospevaju na naslovne strane novina nisu zabeležene poslednjih godina. "Piromani" najbogatiji u Srbiji

U Španiji je tokom prošle godine 56 Španaca izmislilo sopstvenu smrt kako bi došli do novca osiguravajućih društava. Svi "živi mrtvaci" pokazali su neverovatnu maštu smišljajući načine smrti, ali su se uglavnom oslanjali na saobraćajne nesreće i to u inostranstvu. Prevaranti su u proseku uzimali oko 16 hiljada evra i oštetili državu za gotovo milion evra, a da bi došli do novca, morali su prethodno da falsifikuju razne policijske i sudske dokumente.

Iako kod nas takvi slučajevi nisu zabeleženi, naša zemlja, ipak, u njima aktivno učestvuje - kao "mesto zločina"! Naime, jedan od pomenutih Španaca bio je vozač humanitarne pomoći za Bosnu, a odlučio je da postane milioner tako što će lažirati nesreću na lošem putu negde na Balkanu. On je na taj način planirao da sebi i sinu inkasira nešto više od milion evra od različitih osiguravajućih kompanija.

Osim "pogodnih puteva", jedna privatna klinika iz Kragujevca svojevremeno je izbacila na tržište sasvim atraktivnu ponudu prevarantima iz inostranstva. Naime, klinika je pravila "hirurške rezove" zainteresovanima, potom ih uredno zašivala i slala njihovim osiguravajućim kompanijama račune uz različite dijagnostičke izveštaje o navodnoj bolesti.
   
      

Najstroža kazna - 15 godina

Tužilac Okružnog tužilaštva Saša Nikolić kaže da se prevare u osiguranju tretiraju kao i sve ostale vrste prevara, te da visina kazne zavisi od uloge, vrste krivičnog dela i visine pribavljene koristi.
- Kazna zavisi od toga da li je tom prilikom došlo do zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanja dokumenata ili nečeg drugog, dok se prema visini pribavljene koristi prevare dele na tri grupe - objašnjava Nikolić.
U prvu grupu spadaju prevare do 300.000 dinara, a predviđena zatvorska kazna je od tri meseci do 5 godina. U drugu grupu spadaju prevare do 850.000 dinara i predviđena kazna je od jedne do 10 godina zatvora, dok je za treću, najtežu, u kojima je pribavljena korist veća od 850.000 dinara, predviđena kazna do 15 godina zatvora.
      
      
      
   

"Pacijenti" su uglavnom bili nemački državljani koji su na proputovanju kroz Srbiju "morali hitno na operaciju", a koji su potom bili bogatiji za 5.000 do 15.000 evra. Ova klinika imala je i svoje redovne klijente. Tako su Goranu R. 2003. lekari tokom navodne hitne operacije izvadili kamenje iz bubrega, za šta je od osiguranja dobio 9.260 evra, dok su Goranova supruga i dve ćerke godinu dana ranije navodno stacionarno lečene zbog trovanja hranom.

Iako u Srbiji ne postoje statistički podaci o prevarama u osiguranju, gotovo je sigurno da je pokušaj da se nesrećni događaj pretvori u "sreću" jedan od omiljenih "sportova" naših sugrađana. Međutim, za razliku od razvijenih zemalja, gde je stalno povećanje ovih prevara vezano za želju pojedinca za bogaćenjem, kod nas se ove prevare uglavnom svode na "male laži" kako bi se dobilo nešto dodatnog novca. Radica Rubežić, izvršni direktor za internu reviziju i kontrolu u Kompaniji "Dunav osiguranje", objašnjava da senzacionalne prevare koje dospevaju na naslovne strane novina kod nas nisu zabeležene u poslednjih nekoliko godina.

Sitne prevare

Prevare u osiguranju mogu izvršiti osiguranik, agent osiguranja ili sama osiguravajuća kompanija, odnosno njeni vlasnici. One se mogu desiti prilikom zaključivanja ugovora, u toku trajanja ugovora i prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete. Prevare se mogu javiti u svim segmentima - vrstama osiguranja, naročito od opasnosti od požara, krađe, razbojništva, stvari domaćinstva, poplava i izliva vode, u kasko osiguranju motornih vozila, osiguranju života, osiguranju od posledica nesrećnog slučaja... Prema težini, prevare se dele na velike i male.

Odštetni zahtev

- Velike prevare predstavljaju unapred smišljenu operaciju sa ciljem da se nelegalno ostvari velika dobit. Obično se radi o lancu povezanih učesnika u smišljenoj prevari i to isceniranjem nesreće, povrede, provalne krađe ili namernim podmetanjem požara. Male prevare uglavnom predstavljaju pokušaje osiguranika da svoj legalni odštetni zahtev precenjuju kako bi došli do više novca - objašnjava Rubežićeva i navodi podatak iz svetske statistike da se oko deset odsto svih odštetnih zahteva zasniva na prevari.

Prema istim izvorima, u evropskim zemljama u osiguranju auto-odgovornosti od 20 do 30 odsto prevara u osiguranju je unapred smišljeno, dok su preostale prevare takve gde se koristi "zgodna prilika".
   
      

Biseri iz prakse

Da bi dobili odštetu od osiguranja, vozači moraju da popune obrazac o nesreći. Ovo su neke od izjava:
* Drugi auto je udario u moj, ne dajući nikakvo upozorenje o svojim namerama.
* Sudario sam se sa parkiranim kamionom, koji je dolazio iz drugog pravca.
* Morao sam da skrenem par puta pre nego što sam ga lupio.
* Dok sam prilazio raskrsnici, znak se iznenada pojavio na mestu gde nikad pre nije bio.
* Četrdeset godina sam vozio, kad sam zaspao za volanom, i doživeo nesreću.
* Vraćajući se kući, ušao sam u pogrešno dvorište i udario u drvo koje nemam.
* Mislio sam da je prozor od kola otvoren, ali sam shvatio da nije kada sam gurnuo glavu kroz njega.
* Pešak me udario, i podvuk'o mi se pod auto.
      
      
      
   

U inostranim zemljama, u želji za bogaćenjem, pojedinci smišljaju prevare poput filmskih priča, pa čak idu toliko daleko da se namerno povređuju i lažiraju svoju smrt. Prema mišljenju Rubežićeve, razvoj osiguranja kod nas sigurno će imati za pratioca i takve slučajeve. Do tada, zbog malih premija, one se uglavnom svode na sitne laži kako bi se nešto malo zaradilo ili, pak, nešto staro popravilo.

U praksi osiguravajućih društava, zloupotreba osiguranja, odnosno pokušaji prevara su u najvećem broju slučajeva vezana za osiguranje motornih vozila - auto-odgovornost i auto-kasko, gde se najčešće posle udesa "naduvavaju" štete ili se spisak oštećenja širi nekim ranijim. Efikasnom kontrolom zaposlenih u Kompaniji "Dunav osiguranje" osujećeni su pokušaji prevare isceniranjem krađe vozila, provalne krađe, saobraćajne nezgode, falsifikovanjem dokaza i naplate iste štete od svih osiguravajućih društava kod kojih je zaključeno osiguranje istog rizika.

Slučajevi namerno podmetnutih požara radi naplate štete iz ugovora o osiguranju dugo godina nisu evidentirani u statistici uzroka požara. Ipak, zanimljivo je da se smatra da je iznos štete kod namerno podmetnutog požara gotovo tri puta veći od prosečne štete požara koji je nastao nezavisno od volje osiguranika. Požari se namerno izazivaju kako bi se obnovile stare poslovne zgrade ili roba na zalihama, ili se, pak, izbeglo uzimanje kredita pod teškim uslovima ili polaganje računa akcionarima...

Iako su za vreme ratova na ovim prostorima kružile čaršijske priče o bar dvojici aktuelnih biznismena koji su na ovakav način stekli bogatstvo, nikad nije utvrđeno da su ti požari podmetnuti niti da postoji sprega između osiguranika, zaposlenih u osiguravajućim društvima i istražnih organa.

"Živi mrtvaci"

U nekim životnim situacijama, kad osiguranik ostane bez posla ili mu je iz drugih razloga preko potreban novac, u inostranoj praksi nije nepoznat, inače, teško razumljiv postupak samopovređivanja. Osiguranici namerno lome noge, ruke, kukove ili insceniraju svoju smrt.

Kod nas bi, kako smo već naveli, zbog malih premija to bilo suludo uraditi, pa su ovde češći primeri "korišćenja zgodne prilike". Jedna od poslednjih takvih prevara predstavlja slučaj jednog mladića iz Užica. Pošto je polomio nogu, on je pokušao da to i naplati po polisi "Dunava" koju je imao, a koja nije pokrivala datum stvarnog štetnog događaja.

Mladić je zato falsifikovao datum na lekarskim nalazima koje je dobio na ortopedskoj klinici kako bi se poklopili sa periodom osiguranja i tražio odštetu. Pošto je isplaćen, ohrabren time, on je podneo još jedan odštetni zahtev po istom osnovu. Kontrolori "Dunava", međutim, zbog sumnje da se radi o istom slučaju, izvršili su detaljnu kontrolu i uočili celu prevaru. Protiv mladića je podneta krivična prijava i postupak za naknadu štete nanete Kompaniji.

Kada je reč o prevarama zaposlenih u osiguranju, jedan od poslednjih slučajeva dogodio se u Preševu pre mesec dana. Kontrolom jedne polise osiguranja "Dunava", inicirane povodom zahteva jednog osiguranika za izdavanjem zelene karte, a zatim i kontrolom jednog nedavno angažovanog preduzimača svih prodatih polisa rizika na terenu otkrivena je pronevera ovog zastupnika "Dunava".
   
      

TOP 10 najčešćih prevara

* Davanje lažnih podataka prilikom zaključenja ugovora
* Lažne saobraćajne nezgode sa "vozilom koje je pobeglo" radi pokrivanja nekog ranijeg oštećenja
* Lažne krađe vozila
* Preuveličavanje povreda u nezgodama
* Preuveličavanje vrednosti i količine ukradenih/uništenih stvari kod provale/požara
* Insceniranje lažne provale ili krađe
* Namerno oštećenje imovine uključujući namernu paljevinu
* Falsifikovanje dokaza, često u sprezi sa zaposlenim u osiguravajućoj kompaniji (precenjivanje štete prilikom procene ili popravke)
* Ispostavljanje odštetnog zahteva drugom osiguravaču za isti gubitak koji je već naplaćen iz jednog osiguranja
* Prevare zasnovane na krađi identiteta - ličnih dokumenata
      
      
      
   

Naime, radi se o tome da je na primerku polise, koji ostaje osiguraniku i u Odeljenju za registraciju motornih vozila pisalo da se radi o osiguranju teretnog vozila sa premijom od 25.000 dinara, dok je na trećem primerku, koji je ovaj zastupnik naknadno popunjavao i sa kojim se razduživao, pisalo je da se radi o osiguranom putničkom vozilu, nepoznate registracije sa premijom od 5.000 dinara.

Proverom ostalih izdatih polisa, u saradnji sa policijom, utvrđeno je da nedostaju i pojedini podaci o vozilu, a tamo gde ih ima utvrđeno je da se radi o vozilima koja su u važećem osiguranju kod drugih osiguravajućih društava. Kada je pomenutom zastupniku naloženo da se razduži sa ostatkom neiskorišćenih polisa, on je napustilo teritoriju Srbije i pobegao u Makedoniju. Policija je za njim izdala poteru.

Ma koliko paradoksalno ili cinično zvučalo, ipak, u godinama koje su za nama, veći je rizik kod osiguranja bio na strani osiguranika nego na strani osiguranika. Svedoci smo da pojedini osiguranici često nisu imali sredstva da isplate naknade iz osiguranja, te je bilo više nego opasno, pre svega u ekonomskom smislu rizično, uništavati ili oštećivati svoju imovinu.

Lično bogaćenje

Ipak, prevare koje čine vlasnici osiguravajuće kompanije ne svode se na pojedinačne slučajeve već su one obično većih razmera. Ovakva namera može postojati u samom startu poslovanja kompanije ili kada kompanija, usled lošeg poslovanja, zapadne u teškoće, a prihodi od premija u tim situacijama nenamenski se koriste za lično bogaćenje.

Osim toga, postoje i prevare osiguranika u situacijama kada zaključuju veliki broj ugovora sa osobama koja ne poznaju poslove osiguranja (naročito ako su osiguranici fizička lica), što mogu da iskoriste i unesu klauzule koje imaju za cilj da se njihova obaveza ograniči u najvećoj mogućoj meri, te se na taj način ugovor obesmisli, a da to ne bude vidljivo. Osiguranik tada dobije osiguranje od koga nema praktično nikakvu zaštitu.
Petar Rosić