Strah u vezi

Bili ste sami. Sada više niste singl - u vezi ste, i to, izgleda, u ozbiljnoj vezi. Auh! Trebalo bi da budete srećni što ste s osobom koju volite i koja vam mnogo znači. Dobro, u redu, srećni ste. Super, jipi! Osećate se i veoma uplašeno.

Ne možete a da ne upitate sebe - pa dobro, bre, da li sam ja normalan/normalna? Niste želeli da budete sami. Želeli ste vezu, i to iz mnogih razloga. Ne samo zbog seksa; ne samo da ne budete jedini luzer koji nije ni sa kim; ne samo da možete da se probudite pored nekoga ujutro (i vaša mačka vam u hladnim zimskim danima lepo ugreje noge ili leđa, ali nije to to). Želeli ste, zaista ste želeli, da budete s nekim, da volite nekog i da budete voljeni. Sada kad to imate, užasno ste uplašeni. Pitate se da li ste normalni - zbog čega strah kad ste s finom osobom koju volite, a ne s nekim psihopatom?

Možda će vas iznenaditi, ali ovakvo osećanje straha je savršeno normalna i prilično česta pojava u jednom trenutku veze; naročito ako ranije niste imali zaista ozbiljnu ili makar poluozbiljnu vezu. Zašto je to tako?

Kad živite sami, imate neku svoju rutinu, neke svoje male rituale. Stvari odlažete tamo gde ih odlažete, obaveze izvršavate nekim redosledom na koji ste navikli, sve što radite radite onda kad možete ili morate, ali, u suštini, za svoj privatan život nikome ne polažete račune. Onda se u tom privatnom životu pojavi još neko i odjednom se ceo vaš svet okrene naglavce. Ne možete više da radite stvari onako kako vam "dune", jer morate da imate u vidu i potrebe partnera/partnerke. Morate da se prilagođavate, pravite kompromise. Osećate da više nemate jedan deo svoje slobode, što je savršeno tačno - a nekima taj osećaj veoma teško pada. Ne radi se tu o sebičluku, samo o uživanju u slobodi - čiji jedan deo u vezi nužno morate da žrtvujete.

Na sve to lako se možete upitati, bar ponekad, makar i krišom od samih sebe, šta sve propuštate time što ste "vezani". Kad dođu takve misli, najbolje je preseći ih - podsetite se šta sve lepo dobijate u vezi, u čemu sve uživate. Ako počnete da razmišljate o svojoj žrtvovanoj slobodi, setite se da su i vaš partner/partnerka žrtvovali isto toliko radi zajedničkog života s vama - i da očigledno misle da ste vredni toga.

Ne brinite previše. Ovakvi strahovi s vremenom prolaze. Jednostavno se naviknete na novu rutinu u životu, počnete i da uživate u njoj. Dopadne vam se čak i više od one stare - ležete s voljenom osobom, budite se pored voljene osobe (nećemo da spominjemo ono između leganja i buđenja), delite život s voljenom osobom... Da, promena rutine je donela strah - ali taj strah prođe, a onda dolazi uživanje.

ne radi se vise o tome da li se osecam vezanom, vec je stvar u tome sto nisam navikla da sam zbog nekog u stanju da uradim bas sve, to mi se nikada dosad nije desavalo i to je ono sto me plasi! ali i taj strah ce se vremenom izgubiti jer znam da... volim jednu extra osobu!!! i da vredi uciniti sve zbog te iste!