Mladi budistički sveštenik je jednom prilikom upitao mudraca da opiše pakao. Mudrac je odgovorio da u paklu postoji jedan džinovski kazan, metar u prečniku, pun ukusnih rezanaca. Svako dobija štapiće za jelo duge jedan metar.

„Možeš da zamisliš šta se dešava” objašnjava mudrac. „Svi su gladni i bore se da se nahrane pomoću štapića dugih ceo metar. Trude se da zahvate rezance, ali štapići su tako dugački da njima ne mogu da rukuju i hranu ubace u usta. Tako postaju izbezumljeni i batrgaju se sa rezancima jer svako želi da prvi stavi zalogaj u usta. Neki čak napadaju druge ne bi li prvi došli do hrane. Na kraju, uz rezance koji su svuda oko njih, sem u njihovim ustima, oni ostaju mučeni neprestanom glađu, nalik agoniji.”

Mladi monah je zatim upitao za opis raja, na šta mu je mudri brat odgovorio: „Raj je, praktično – isti. Jedina je razlika što svaka osoba zahvati rezance i ponudi ih onima sa druge strana kazana s rečima: „Molim te, budi
prvi koji će da uživa u ovoj izvrsnoj hrani.” A drugi prihvata hranu i odgovara: „Hvala. Želim da ti uzvratim za
ljubaznost.”