Strah u tami :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

MOGUĆE JE ZAMISLITI KAKO BI IZGLEDALO DOBA U KOME SU ZABORAVLJENI NJUTN,
KOPERNIK I GALILEJ, GDE NIJE BILO ROĐENJA MODERNE FIZIKE, HEMIJE I
ASTRONOMIJE, KAO NI RAZVOJA BIOLOŠKIH NAUKA, POTONJE
INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE I UVOĐENJA NAUČNOG OBRAZOVANJA U ŠKOLE,
KOJE JE INICIRAO BRITANSKI FILOZOF TOMAS HAKSLI. U DUHU DISCIPLINE KOJA
SE NAZIVA ALTERNATIVNOM ISTORIJOM, ŠTO JE TAKOZVANI "WHAT IF"
ILI "ŠTA BI BILO KAD BI BILO" SPECIJALITET MEĐU NAČINIMA NA KOJE
ISTORIČARI RAZMIŠLJAJU O PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI,
POKUŠAĆEMO DA VAS, U JEDNOJ MOGUĆOJ SPEKULACIJI, ODVEDEMO U
VREME BEZ NAUKE

Metalno zvono označava prvi dan nove astronomske godine, onaj koji niko ne obeležava. Otvarate oči u polutami. Kaluđer u crnoj rizi
prolazi između kreveta i zvoni na ustajanje. Bleda svetlost prvog
svitanja dopire samo kroz uske otvore na tavanici, pošto u
spavaonici nema prozora sa staklima. Drugi ljudi već ustaju iz susednih
kreveta i tresu se od hladnoće. Ne postoje radijatori, a pošto
ni metalne peći sa dimnjakom nisu izmišljene, prostorija se vrlo
loše zagreva pomoću nedovoljno efikasnog kamina. Oblačite tvrdu
vunenu tkaninu. Tehnologija glačanja i mehaničkog upredanja vune nije
razvijena i odeća vas grebe poput ježevih bodlji.

Voda iz česmi je ledena, budući da bojleri i tome nalik električni grejači, naravno, ne postoje. Malo je nezgodno što ne možete ni
da se pogledate u ogledalu, jer su ogledala preskupa i neomiljena,
posebno u manastiru. Pošto ni optika ne postoji, nije poznato
kakve sile obrazuju ljudski odraz u ogledalu, pa se ogledalo među
kaluđerima smatra đavoljom napravom. Ali, to vas ne muči suviše,
pošto su vas, u duhu metafizičke skolastike, od ranog detinjstva
učili da prezirete materijalni svet. Kao i mnogim drugima koji ne
pripadaju aristokratiji, sasvim vam je svejedno kako će vam lice i telo
danas izgledati.

Spavate u manastiru jer, ako niste žitelj nekog od slobodnih gradova, najverovatnije nemate dom. Zato delite duh zajedništva
i bezbednosti koje vam obezbeđuje Crkva, a koji je izuzetno ojačao sa
porazom svih jeretičkih pokreta i aristokratije koja je zemlju
prepustila Crkvi. Ceo vaš život je vezan za manastir koji je
središte administrativnog i kulturnog života celog kraja. Radite
zajedno sa drugima na manastirskim imanjima, sav prihod ostaje
manastiru, ali, zauzvrat, imate smeštaj i hranu. No, sve dok ne
dobijete dozvolu da stupite u brak, spavate u zajedničkim prostorijama
i nemate svoju kućicu.

Kaluđer prestaje da zvoni i posmatra pod kojim uglom sunčev zrak pada sa tavanice na pod. Kada proceni da je Sunce dovoljno visoko
izašlo, on namešta peščani časovnik po kome će se
meriti vreme tokom celog dana. Niko osim njega to ne ume da radi jer u
svetu u kome živiš nije razvijen jedinstven merni sistem.
Dužine, uglove i težine obično određuju najiskusniji za poslove
razmeravanja. Apotekari koriste i neobične sprave poput vage ili
lenjira, ali na njima imaju mernu skalu koja je obično jedinstvena za
dati instrument i nije upoređena ni sa jednom drugom skalom, tako da
svi ti instrumenti uvek mere međusobno različite vrednosti. Neki
trgovci su toliko iskusni da uspevaju sve mere proizvoljno da odrede,
bez ikakvih instrumenata, mada malo ko veruje u poštenje
njihovog merenja. Pošto je peščanik postavljen, jedan
momak se smešta ispred njega – on će tokom čitavog dana
motriti i okretati peščani sat, što je jedan vrlo važan
posao. Ako se uspava na ovoj dužnosti, radni dan tada traje duže, a
večera počinje kasnije.

Prisustvujete jutarnjoj molitvi. Tokom doručka jedan od kaluđera i nastavnika, redovnik za to jutro, drži besedu o Paklu. On opisuje scene
mučenja iz Devetog kruga – strašnog mesta sa užasnim
metodama mučenja gde su zauvek zatočeni svi oni koji su tokom života
preispitivali zakone prirode. Niko ne postavlja nikakva pitanja, iako
mnoge od tih jezivosti deluju preterano i neuverljivo. Niko se ne pita
na osnovu čega se došlo do upravo takvih predstava Pakla.

Niko od ljudi u trpezariji se ne plaši da se suprostavi kaluđerima – naprosto, u svetu bez prirodnih nauka uopšte
nije razvijen i rasprostranjen način razmišljanja pomoću koga
biste smislili bilo kakvo pitanje. To nije zato što ste
neobrazovani. U manastirskoj školi učili ste pomalo od svega
– grčkog, latinskog, teologije, prava i filozofije. Te nauke,
onako kako ste ih izučavali u ovoj školi, omogućuju vam da
što bolje razumete knjige koje se čuvaju kao najveće blago u
skriptorijumu. Pošto se nikakva nova znanja ne otkrivaju, sva
postojeća nauka je odavno dovršena i zapisana u starim knjigama
koje treba pažljivo proučavati. Pošto nema moderne hemije, papir
se proizvodi na zastareo način, pa je vrlo skup, a knjige su veoma
retke i izuzetno vredne.

Danas ste oslobođeni rada u šumi. Zapalo vam je u zadatak da jedan rukom prepisani manuskript iz skriptorijuma odnesete do obližnjeg
grada, kako bi se ondašnji sveštenici uputili u neka
kosmološka pitanja. Kada oni pročitaju nekoliko pasusa,
vratićete knjigu u sigurnost manastira.

Dok hodate do grada, krišom pregledate manuskript i saznajete da postoje zvezde koje stoje na nebu, dok neke od njih kruže
oko Zemlje. Te pokretne zvezde se nazivaju Planete. Uz to, saznajete da
Zemlja miruje dok se Sunce okreće oko nje. Nimalo ne sumnjate u taj
pogrešno postavljeni nebeski sistem, pošto je više
nego razuman. U prolazu vidite dve jabuke kako istovremeno padaju sa
drveta. Toliko ste uvereni u aristotelovsko učenje da teža tela padaju
brže, pa uopšte ne zapažate kako su jabuke istovremeno pale na
zemlju. Niko vas nikada nije savetovao da bilo šta oko sebe
pažljivo posmatrate, pošto se realni svet stalno potcenjuje kao
skup lažnih predstava.

U gradu su ulice izuzetno prljave, pošto ne postoji način da se operu. Nema toliko tekuće vode, a kanalizacija je rezervisana samo
za najbogatiji deo grada. Ove stvari su bile više
rasprostranjene u drevnoj prošlosti, ali pošto nema
fizike, malo ljudi razume kako zaista funkcionišu tako da su,
kao i mnoga druga otkrića, vremenom zaboravljene, pa je cena njihove
izrade ogromna. Na jednom zidu vidiš čudan natpis. Budući da bez
fundamentalnih nauka nema razvoja novih tehnologija, nigde nema ničeg
kao što je telefon ili pošta tako da se ljudi često
sporazumevaju takvim natpisima na zidovima. Pojedina tajna udruženja
stavljaju šifrovane oznake kako bi svojim članovima u prolazu
objavila da u tom gradu postoji njihova zadruga.

Ulice krivudaju jer se malo ko razume u geometriju. Nekoliko kuća je srušeno tako da morate da ih zaobilazite. Vrlo su retki
majstori koji umeju da naprave statički proračun prilikom izgradnje i
građevine često padaju pod sopstvenom težinom. Zbog stalnog
zaobilaženja, počinjete da lutate i najzad, sasvim se izgubite. Na zidu
u krivudavoj ulici opet vidite znak tajnog društva. Prilazi vam
jedan mlad jeretik i krišom vam predaje nekakav tajno
odštampani dokument na štamparskoj presi. Na sličnim
brošurama obično se objavljuju kakve tajne teorije ili rezultati
ogleda koje ipak povremeno izvode neka od jeretičkih društava.
Brzo ga sakrivate ispod odeće. Radoznali ste, ali ga nećete pregledati
na ulici. U stvari, ne razumete šta nagoni te ljude da rizikuju
život kako bi izučavali prirodu. Kazna za takve oglede porasla je sa
godinama i sada je spaljivanje na lomači rezervisano za bilo koga ko
nešto sumnja. Odlazite niz ulicu i pronalazite crkvu gde treba
da predate manuskript na čitanje. Gušite se od zadaha koji
ispunjava grad.

Najzad, obavili ste zadatak i vraćate se u manastir. Ali, u lutanju ste potrošili previše vremena, već pada noć i to vas
prilično zabrinjava. Svi ljudi koje usput vidite mahnito beže pred
sumrakom. Sklanjaju se u kuće. I vas hvata veliki strah od mraka. Ali,
to je sasvim normalno.

Ljudi, mada su negde i čuli, nikada i ne spominju kako se zaista smenjuju dan i noć – u celom svetu vlada pravilo da noć nije doba
kada ljudi treba da borave na otvorenom. Pošto niko ne
proverava, sumnja se da noću najčudnije zveri i aveti lutaju unaokolo.
Najgora stvar u svetu bez fizike nisu razne neugodnosti i nerazvijena
tehnologija, već strah, onaj koji klija u nepoznatom.

Sporo hodate i hvata vas mrak. Oduzimate se od straha. Zatvarate oči jer ne želite da proverite kako izgleda taj užasni svet noći. U
svetu bez nauke, nikada ništa ne želite da proverite. Najzad,
pritisnuti strahom, možda uviđate da se ona tajna udruženja zapravo
bore protiv njega. Možda se manje plaše kada upoznaju svet koji
ih okružuje. Dok oprezno koračate, čujete metalno zvono u daljini
– to je manastir pred vama, jedino utočište u tami.