Briga za okolinu, zdrav život, liberalizam, jednostavniji i prijatniji način života samo su neki od sinonoma kojima bismo mogli da opišemo život građana Stokholma. Vožnja biciklom ovde je normalna stvar, švercovanja u javnom prevozu nema, a podzemna železnica otvara nov pogled na umetnost. Letnim slavljima nema kraja, a ako se baš ništa drugo ne događa, uvek je zanimljivo videti glasnu smenu kraljevske straže. Kreativnost u tehnologiji, umetnosti i dizajnu nema granica, a kultura je ispred svakog drugog oblika zabave. Visok standard (za naše pojmove) generiše cene u skladu s tim, zato nemojte biti iznenađeni kada krenete u šoping.

Muzej Vasa (Vasamuseet, Djurgarden)

Ima osam stalnih velikih izložbi, među kojima je i najveći eksponat, odlično sačuvan brod iz 1628. godine. "Doba Vase" je putovanje kroz vreme ispričano kroz priču toga broda. Filmovi i ture s vodičem omogućene su na nekoliko jezika, a ovde se nalazi i suvenirnica, gde ćete pronaći nešto za uspomenu. Muzej je interaktivan, pa iskoristite priliku i osećajte se kao na brodu!

Gradska većnica (Stadshuset)

Jedan je od najpoznatijih simbola grada. Zgradu je dizajnirao arhitekta Ragnar Usteberg (Ragnar Östeberg), a sagrađena je između 1911. i 1923. godine. Ujedno je i najpoznatiji primerak nacionalnog romanskog stila, mesto gde se svake godine održava dodela Nobelovih nagrada. Uživajte u predivnom pogledu na grad.

Stari grad (Gamla stan)

Ako se ne prošetate Starim gradom, kao da i niste bili u Stokholmu. Slatke uske uličice, predivne kuće, fasade jarkih boja, restorani i turističke atrakcije vratiće vas u neko drugo doba. Uživajte pre nego što krenete u šoping.

Muzej Alfreda Nobela (Nobelmuseet)

Nalazi se u Starom gradu na adresi Stortorget 2. Saznajte više o Alfredu Nobelu, istoriji Nobelove nagrade, laureatima i njihovim otkrićima i idejama. Pogledajte film o "kreativnim mozgovima", bacite pogled, ali samo pogled, na dinamit, replike i knjige koje su promenile svet i uticale na istoriju čovečanstva. Naravno, posetite suvenirnicu i pronađite neku sitnicu koju ćete poneti sa sobom.

Kraljevske palate

U Stokholmu se nalazi šest od ukupno deset švedskih kraljevskih palata. Službena rezidencija švedskog kralja, kraljevska palata u Starom gradu (Kungliga Slottet), sagrađena je u 18. veku. Tu možete da obiđete salon za goste, kraljevski apartman, nekoliko muzeja i kraljevsku gardu. Kraljevska porodica boravi u palati Drotningholm (Drottningholm). Tri letnje palate nalaze se u Nacionalnom gradskom parku – palata Rosendal, Ulriksdal i paviljon Gustava III.

Skansen

Osnovan je 1981. godine i predstavlja najstariji svetski muzej na otvorenom. Sadrži 150 autentičnih starih kuća, među kojima su i vetrenjače i crkva u kojoj se i dan-danas održavaju venčanja. Skoro sva veća događanja i festivali održavaju se tu, a u tome ravnopravno mogu da uživaju i posetioci i lokalno stanovništvo.

Birka

Često se još naziva i "švedski prvi grad". Osnovan je u 8. veku na ostrvu Bjorko (Björkö), 30 km zapadno od Stokholma, a predstavljao je važnu trgovačku luku. Napušten je 200 godina kasnije. Danas je to popularno mesto za izlete, ali i vredno nalazište koje daje uvid u svakodnevni život vikinškog grada. Arheološka nalazišta Birka i Hovgorden (Hovgården) uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine 1993. godine. Ako idete u obilazak Birka, obavezno posetite muzej.

TV toranj Kaknas (Kaknästornet)

To je centar TV i radio prenosa u Švedskoj. Ovaj 155 metara visok toranj moguće je posetiti cele godine. Ulaznica za odrasle je 30 švedskih kruna, a ako imate StockholmCard, onda je ulaz besplatan. Fantastičan pogled koji se pruža na grad prosto će vas oduševiti. Ovde se i malo odmorite, sedite i uz kafu uživajte u panorami.







Izvor: Krstarica

Stokholm: Skoro savršen grad

| Izvor: politika.rs, Jelena Stevanović

Stanovnici Stokholma žive udobno i dobro, mada se mladi žale na nedostatak posla, a opšta populacija na tmurno vreme.



Stokholm – Kao što trejler zaviruje u film, tako i jedan dan u septembru u Stokholmu zaviruje u dugu, tamnu švedsku zimu, u sivilo koje rastužuje mnoge stanovnike i koje je, ostatak sveta voli da misli, jedina mana skandinavskih zemalja.

 Sredinom meseca došao je taj uvodni, kišoviti, turoban dan. Smrklo se čim je svanulo. Nebo boje olova spustilo se nisko, na krovove zgrada. Ispod je deset stepeni. Ali kada biste sudili o sezoni samo na osnovu garderobe stanovnika, ne biste znali koje je godišnje doba. Na ulici se vidi sve – od japanki i majica na bretele, preko čizama i zimskih jakni do balskih haljinica. Žene i devojke su najčešće su farmericama i blejzerima, a mnogi muškarci u crvenim pantalonama ili sakoima sa „zakrpljenim” laktovima. Turiste prepoznajete po tome što pokušavaju da nose kišobran – lokalci znaju da je to beskoristan predmet na stokholmskom vetru.

 Luis je rođena i živi u Švedskoj ali, kao i mnogi njeni sugrađani, govori engleski sa američkim akcentom. Dok sedi u kafiću u centru grada i kuca na laptopu, s vremena na vreme gleda kroz prozor.

 – U stvari, ovo je za nas prilično lepo vreme – kaže Luis.

 – Zimi ima mnogo snega, a samo nekoliko sati svetla dnevno.

 Veruje se da mnogi Skandinavci padaju u depresiju tokom zimskih polarnih noći. Mit ili istina?

 – Nažalost, nije mit – ocenjuje Halstejan, doktorand na studijama održivog urbanog razvoja.

 – Mnogo je mračno i zaista depresivno. Zato bih i voleo da radim za firmu kao što je telekomunikaciona kompanija „Telija” koja svojim radnicima zimi plaća jedan sat nedeljno „sunčanja” ispod posebnih lampi koje stvaraju utisak svetlosti i sunca.

 Pošto vreme nije za šetnju, posao cveta u kafićima, restoranima i tržnim centrima. Švedska ima jedan od najviših standarda na svetu – statistika pokazuje da je privredni rast prošle godine bio četiri odsto, a po podacima Ujedinjenih nacija, na desetom je mestu u svetu po indeksu humanog razvoja. U kafićima i restoranima koka-kola je, prevedeno u srpsku valutu, oko 170 dinara, a kolač oko 350 dinara. Čokolada od 200 grama staje 450 dinara. Omiljeni švedski desert je rolat od cimeta. Čak i u najužoj turističkoj zoni možete da ručate za iznos koji bi odgovarao hiljadu ili hiljadu i po dinara. Na meniju je retko piletina a često krompir (gotovo nejestiv), riba, posebno losos, ćufte, crveno meso, pa i meso losa koje je... pa dobro, to zavisi od toga da li i inače jedete meso jelena.

 Sve svetske marke, od „Diora” do „Luja Vitona”, odomaćile su se u tržnim centrima švedske prestonice. Bilbordi modne industrije su na svakom koraku. Reklama za jednu robnu kuću kaže: „Mnogo toga se promenilo otkako je Greta Garbo radila ovde”.

 Osim interesovanja za kupovinu i čuveni švedski dizajn, mladi se u poslednje vreme jako zanimaju za fotografiju. Zato je pre dve godine i otvoreno mesto posvećeno isključivo modernoj fotografiji na 2.500 kvadratnih metara izložbenog prostora. „Fotografiska” je popularno mesto za izlazak, sa kafeom i pogledom na centar Stokholma, ali pre svega jako posećena galerija. Otkud tolika pomama za fotografijom?

 – Još od vremena digitalizacije, Švedska doživljava bum fotografije. Veliko je interesovanje javnosti i zato je „Fotografiska” i osnovana. Ona je najveći izložbeni prostor posvećen isključivo ovom mediju – objašnjava kustos Mišel Meri Roj, inače Amerikanka koja živi i radi u Švedskoj.

 – Najposećenije su bile izložbe Eni Libovic i Roberta Mepltorpa. Oboje su stvarali kontroverzne fotografije. Eni Libovic je izazvala veliku pažnju zbog svog stila i poznatih ličnosti koje fotografiše, kao što je bio portret nage Demi Mur na naslovnoj stranici „Veniti fera“ 1991.

 Kultura, kafići, tržni centri, parkovi, odličan gradski prevoz u kome niko nikome ne stoji na nozi... Čini se da Stokholm ima sve. I jeste proglašen za najudobniji grad na planeti. U celoj zemlji svima su dostupni besplatno lečenje i obrazovanje, pa i ono univerzitetsko. Život u ovakvom gradu košta zbog čega su cene najama stana vrlo visoke pa zvanična statistika tvrdi da Šveđani žive u najmanjim kućama i stanovima na svetu. Pored brojnih preduzetnika, Švedska ima i najviše multinacionalnih kompanija po glavi stanovnika. Ipak, mladi veruju da je svetska ekonomska kriza pogodila i njihovu zemlju. Iako priznaju da nema teških nevolja kao u Španiji ili Italiji, dodaju da Švedska nije eldorado.

 – Mnogo mladih od 18 do 25 godina odlazi u Norvešku da radi. Tamo su poželjna radna snaga jer su odgovorni i vredni, kaže Linea Junjuns (29), novinarka iz Stokholm.

 Ona primećuje da mnogi Šveđani posle škole gube osećaj sigurnosti zbog čega ne zasnivaju porodicu.

 – Ako ste izbirljivi – a mnogo mladih ljudi danas jeste izbirljivo – nećete se zaposliti u ovom gradu. Ali ako ste spremni da radite bilo šta, možete naći posao u Stokholmu. U svakom slučaju, dobro obrazovani ljudi imaju dobar posao.

Izvor: B92