Milijan Stojanić iz Kosjerića priprema prvi srpski "Četnički kuvar" sa autentičnim receptima za preživljavanje

Stiže pita Milke Ravnogorke

U četničkim kazanima kuvalo se ono što su pripadnici ove vojske dobijali ili uzimali od domaćina i jataka, i ono što su mogli da nađu u prirodi. Živeli su od danas do sutra

Milijan Stojanić iz Kosjerića, najpoznatiji srpski kuvar, sprema se da ove godine na Ravnoj gori, na proslavi Dražinog izlaska na najčuveniju srpsku planinu, otvori do sada manje poznati i uglavnom stereotipima opisivani deo četničke istorije, onaj koji se odnosi na priču - šta se kuvalo u četničkim kazanima. Do početka maja iz štampe bi trebalo da izađe prvi srpski "Četnički kuvar", Milijanovih ruku delo, a sam autor, uz činjenicu da je kosjerićki kraj oduvek bio četnički, dodaje još jedan razlog što se upustio u ovaj posao:
- Đed je za vreme Drugog svetskog rata bio po malo u svim vojskama, pa i u četnicima...

Osnovne pravce knjige Milijan za sada ne otkriva, kaže samo - ko dođe ove godine na Ravnu goru biće mu jasnije šta se u četnicima jelo, a spreman je, dodaje, da sav prihod od knjige, po četničkoj tradiciji, potroši na - jelo, piće i trubače, i to pod šatrama u Guči. Nešto se ipak zna, a to je da će se u knjizi naći recepti za - "čiča Dražin pasulj sa suvom steljom", za "Kalabićevu sječorečku pitu sa sirom", za "popa Đujića pastrmku", za "ovčetinu Boža Javorca", a biće tu i recept za "slatku pitu Milke Ravnogorke"... Sem toga, u knjizi biće recepata i za, ono što je po već pomenutim stereotipima bila osnova četničke ishrane, za razne vrste - gibanica.

- U četničkim kazanima kuvalo se ono što su pripadnici ove vojske dobijali ili uzimali od domaćina kod kojih su bili, od svojih jataka, i ono što su mogli da nađu u prirodi. Jednostavno, živeli su od danas do sutra. I moja knjiga, prvi domaći "Četnički kuvar" biće upravo tako koncipirana, biće to recepti jela koja se spremaju od tih sastojaka - kaže Milijan.
Da je povukao na dedu koji se u ratu nije previše opredeljivao, i da kašika i pun tanjir teško mogu imati stranku, Milijan dokazuje i svojim primerom - trenutno je zvanično registrovan u članstvo 19 srpskih političkih stranaka. Kako je koja stranačka delegacija svraćala u njegovu kafanu, posle ručka odmah bi Milijana učlanili u svoje redove, a on se nije ni od koga branio. Svojevremeno, Milijan je inače, među prvima mirio četnike i partizane, odnosno njihove kuhinje jer je u jednu od svojih knjiga, pored nekoliko četničkih recepata stavio i "Titovu štrudlu sa makom".

Osim jela iz istorije četničkog pokreta, Milijan Stojanić proletos sasvim ozbiljno sprema i serijal od 20 knjiga u kojima će se naći 2.000 originalnih probranih domaćih recepata. Pored ostalog, jedna knjiga biće posvećena i jelima sa Mećavnika, iz Drven grada. Jela u toj knjizi nosiće imena po junacima filmova Emira Kusturice, a već sada se zna da će jedan od probranih recepata imati naslov - "ciganski kotlet baba Ljubice". I sam Emir Kusturica biće u knjizi zastupljen sa jednim jelom. Naime, omiljeno Milijanovo jelo - "čarlama" sada će nositi ime "Kustina čarlama", a od svih ostalih "čarlama" koje se gotove po raznim krajevima razlikovaće se po tome što će "Kustina čarlama" biti začinjeni lekovitim travkama koje rastu po Mećavniku u Mokroj Gori.

Milijanovo ime ovih dana ušlo je i u knjigu "Ko je ko u pronalazaštvu Srbije" i zbog više od 200 raznih začina koje je sastavio i zaštitio i koji se uveliko proizvode, ali i zbog jedinstvenog preparata za sterilizaciju prehrambenih proizvoda pomoću ekstrata lekovitog bilja. Milijanov izum je i pekarski aditiv za održavanje hleba u svežem stanju. Sa ovim dodatkom, hleb ostaje svež najmanje 60 dana, a autor tvrdi da vekna umešena sa tajnim sastojkom nije obajatila ni 78 dan!


Izvor: Glas Javnosti \ Z. Šaponjić

uvek svez hlab..e to mi treba

  to mora da je bila exrta klopa 

  klopa do mile volje