Stiglo prolećem a ja ... umoran … Ne znam šta mi je      

Iza umora koji traje duže od dve nedelje iako noću dobro spavate, kriju se mnogobrojni psiho-fizički uzroci. Naučite da ih prepoznajete...


Tek što ste se probudili, a već vam se ponovo spava. Uradili ste sitan poslić i posustali kao da ste ceo dan rintali. Što je najgore, čak i obično nošenje cegera od samousluge do kuće za vas je postalo nemoguća misija. Kad takvo stanje, bez konkretnog razloga, potraje više od dve nedelje, to je znak da sa vama nešto nije u redu.

U većini slučajeva, mesta za zabrinutost nema: biće da se hronični umor, kojem ne pomaže ni zdrav noćni san, dodatno povećao. Krivac je, posebno u ovom periodu, smena godišnjih doba: kad temperatura poraste i dani postanu duži, teško je sačuvati zimski ritam. Naravno, možda je reč i o nečem ozbiljnijem, stoga je najbolje da odete lekaru.

Nemam snage

Važno je pronaći uzrok nenormalne malaksalosti kako bi se sprovelo odgovarajuće lečenje. U toku pregleda, lekar postavlja pitanja iz kojih saznaje:
- da li je zamor uzeo maha ili je reč samo o smanjenoj radnoj sposobnosti,
- da li je više fizički ili psihički,
- da li se vezuje za raspoloženje,
- da li se javlja prvi put ili se nešto slično događalo i ranije,
- da li je akutni, hronični, periodični ili progresivni,
- da li ga prati nesanica.

U ovom poslednjem slučaju, nedovoljno opuštanje mišića sputava obnavljanje fizičke snage i utiče na opšte zdravstveno stanje.

Prolećne prehlade

Lekara će, verovatno, zanimati da li je osoba skoro preležala grip ili jači nazeb: posle nekoliko dana u krevetu sa temperaturom, gušoboljom, glavoboljom i bolovima po celom telu, normalno je da smo umorni, sa klimavim nogama i praznom glavom.
Organizam je, naime, pokrenuo odbrambene mehanizme da bi se izborio sa virusom i sada mu treba vremena da se kompletno oporavi.

U tom periodu, ako je ikako moguće, lekove treba izbegavati i čekati da do ozdravljenja dođe spontano. Drugi, prilično česti uzrok zamora, koji u većini slučajeva ne traži terapiju, vezan je za prelaz iz zimske u prolećnu sezonu. Sunčeva svetlost pojačava rad žlezda s unutrašnjim lučenjem, pa je uspavanom organizmu odjednom potrebno mnogo više energije.

Boljke

Postoje, međutim, i druge bolesti s umorom kao tipičnim simptomom. Najčešće su:
- niski pritisak i, u težim slučajevima, bolesti srca i krvnih sudova. Na primer, srčana slabost, kad krv usporeno prenosi mlečnu kiselinu (sastojak koji nastaje prilikom kontrakcije mišića), što se događa prilikom kolapsa;
- poremećaji štitne žlezde, kao što je hipotireoidizam ( njena smanjena funkcija), zbog čega dolazi do usporenog rada metabolizma. Organizam u tom slučaju raspolaže sa manje energije i lakše se zamara. Ugrožena osoba se sporije kreće, tiše govori, slabije pamti i često je depresivna;
- reumatizam bitno smanjuje efikasnost mišića, a posledica je pojačano osećanje iznurenosti;
- anemija (nedostatak hemoglobina u određenoj količini krvi): manjak gvožđa je krivac za smanjeni promet kiseonika u perifernim delovima tela - dovoljno da vas obuzme slabost;
- dijabetes tipa II koji smanjuje radnu sposobost i moć koncentracije: uzrokuje ga smanjenje ili potpuni nedostatak insulina, zbog čega dolazi do povećanja šećera u krvi.

U svim ovim slučajevima, lekar će predložiti određene preglede i napisati uput za specijalistu. Budući da je zamor sekundarni simptom, proći će tek kad bolest počnemo da lečimo iz korena.

Krivi su lekovi?

Do naglog pada energije može doći i zbog nekih lekova, posebno kad ih uzimamo na svoju ruku, bez lekarske kontrole. To je, na primer, slučaj sa sedativima i tabletama za spavanje, pogotovo kad ih pijemo dugo i u prevelikim dozama. Tada se javlja umor koji prate:
- mentalna konfuzija,
- pospanost.

Deo odgovornosti snose i antihistaminici i pojedina sredstva protiv bolova, kao i laksativi i diuretici (sredstva za pojačano izlučivanje mokraće) koji, pored iznurenosti, mogu da izazovu i vrtoglavicu i nesvesticu.

Depresija i stress

Kad se umor javi već ujutru i ne pogoršava se tokom dana ili posle fizičke aktivnosti, krivicu pripisujemo:
- depresiji, koja dovodi do gubitka interesovanja za sve segmente života: čovek je tužan, melanholičan, bezvoljan, prestaje da reaguje na spoljne nadražaje i počinje da pati od osećanja praznine, nedostatka energije i utučenosti;
- stresu. Sam po sebi ne predstavlja negativnu pojavu, budući da je reč o prirodnom mehanizmu koji omogućava organizmu da odgovori na spoljne nadražaje i prilagodi se situaciji.

U malim dozama stres, dakle, ne usporava rad mišića već ga, naprotiv, pojačava. Ukoliko smo, međutim, u stanju neprekidne uzbune, posle izvesnog vremena ulazimo u fazu potpune iscrpljenosti koja se ispoljava opštim zamorom, bolnom težinom u nogama i rukama, nesanicom, oslabljenim mišićima, gubitkom apetita, sklonošću prema virusnim infekcijama (nazeb, grip, herpes).

Ako su simptomi blagi, u dogovoru sa lekarom treba uzeti neko lako sredstvo za smirenje. U protivnom, poželjan je psihoterapeutski pristup (uz eventualnu upotrebu lekova) kako bi se utvrdili pravi razlozi depresije ili produženog stresa.

Od simptoma do sindroma

Ponekad se iznurenost pretvara u pravu pravcatu bolest: sindrom hroničnog zamora (SHZ). Merila za postavljanje dijagnoze vrlo su precizna. Da bi se moglo govoriti o SHZ, umor treba da:
- traje najmanje 6 meseci,
- opstaje uprkos odmaranju i javlja se i posle najmanjeg napora,
- iznuri čoveka toliko da dođe do značajnog smanjenja radne sposobnosti.

Potrebno je da su, najmanje šest meseci, prisutni i neki (četiri ili više) od sledećih simptoma:
- tegobe sa pamćenjem i otežana koncentracija,
- bolovi u limfnim žlezdama vrata i pazuha,
- bolovi u mišićima i zglobovima, ali bez zapaljenjskog procesa,
- glavobolja,
- slabost posle svake telesne aktivnosti, koja ne popušta bar 24 sata,
- blago povišena temperatura,
- depresija,
- nesanica.

Mladi i žene
Da bi se postavila dijagnoza SHZ, potrebno je uraditi analizu krvi. Uzroci ovog sindroma još su nepoznati, iako se veruje da, pored imuniteta, važnu ulogu imaju psihološka i emotivna komponenta. Najčešće žrtve su mladi i žene između 35 i 45 godina.

Kako ozdraviti

Pouzdane terapije za sindrom hroničnog zamora još nema. Postoji, međutim, nekoliko lekova koji deluju na simptome: reč je o uobičajenim preparatima protiv bolova i povišene temperature. Nove nade polažu se u novi lek ampligen (imunomodelator) za koji se veruje da može uticati na imunološku reakciju organizma. Jer, u slučaju SHZ, prirodni odbrambeni sistem je sve vreme u stanju pripravnosti, spreman da se bori protiv infekcije koje, u stvari, nema. Potrebna su, međutim, dodatna ispitivanja da bi se videlo sme li da bude pušten u prodaju.

VIVA