Stidljivost :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Stidljivost

Crvenilo lica, znojenje dlanova, snažno lupanje srca, knedla u grlu, stegnute vilice, drhtanje i tikovi samo su neki od telesnih simptoma stidljivosti koji se javljaju u prisustvu drugih ljudi. Sve te znake uzbuđenja stidljiva osoba će probati da sakrije, a ako ne uspe u ovoj nameri, što se dešava u većini slučajeva, stvari će se samo pogoršati.

Kada ne uspe da se snađe na odgovarajući način u društvu ili na poslovnom sastanku, stidljiva osoba će pocrveneti. Kada shvati da crvenilo na licu izaziva pažnju, to će samo dodatno uvećati već nastalu paniku, i osoba oseća da bi najviše volela da može jednostavno da nestane iz situacije u kojoj se našla. Još ukoliko neko od prisutnih primeti ovu promenu i prokomentariše je, celokupna situacija će biti doživljena kao potpuna tragedija!

Stidljivost je karakteristika ličnosti koja onome ko je poseduje nosi iskustvo osećaja anksioznosti u svim situacijama u kojima treba ostvariti kontakt sa drugima.

Stepen anksioznosti je veći što je manje poverenje u osobu sa kojom treba uspostaviti kontakt. Isto tako, stidljivost se vremenom smanjuje. Svi smo ponekad stidljivi i to nije ništa drugo nego odraz straha od nove situacije ili nepoznatog sagovornika; imamo utisak da ne možemo da ostvarimo kontrolu, što nas čini ranjivim. Što duže znamo neku osobu, odnosno što je više upoznajemo, to jednostavnije učvršćujemo svoju ulogu, i utoliko lakše nestaje stidljivost.

* Šta je stidljivost?

Stidljivost je karakteristika ličnosti. Kao što postoje nervozne, apatične ili dinamične osobe, tako postoje i stidljive. Kada je stidljivost jedna od dominantnih karakteristika ličnosti izražen je rizik od socijalne izolacije, teškoće u uspostavljanju odnosa sa suprotnim polom, ili teškoće u postizanju adekvatnog profesionalnog statusa; a usled svega navedenog i frustracija koja osobu samo još više sputava u dostizanju željenih ciljeva.

Stidljivost, uopšteno govoreći, ne može da bude shvaćena kao tipično patološki blik ponašanja, iako postoje neke psihološke struje u Severnoj Americi koje ovu osobinu svrstavaju na taj način. Postavlja se pitanje kada stidljivost dobija patološki oblik, i kada je potrebno da se reaguje kako bi se ovo osećanje prevazišlo? Alarm predstavlja patnja; kada napetost u kontaktu sa drugima naraste do stepena u kom izaziva neprijatnost i ometa osobu da uspostavi socijalne relacije na odgovarajući način. Oslabljen kapacitet da se ostvari funkcionalni odnos sa drugima dovodi do narušavanja emocionalne dobrobiti i kvaliteta života uopšte, pa se i kod same osobe javlja potreba da nešto promeni kako bi se lakše prilagodila.

Biti stidljiv nije isto što i biti introvertan. Introvertna osoba je povučena i u većoj meri okrenuta sebi i svom unutrašnjem svetu, ali ne mora biti stidljiva. Ova soba može imati razvijene socijalne veštine i ne mora imati strah od toga da će njeno ponašanje biti neadekvatno. Sa druge strane, stidljiva osoba ima malo ili nimalo poverenja u sebe i druge, što je navodi na stalno razmišljanje o svojim postupcima, usled čega najčešče izbegava kontakt sa drugima.

* Kako pobediti osećaj da ćemo ispasti smešni

Zamislite jedan par, Marijanu i Marka, koji su u vezi neko vreme. Oboje su se složili da je došao taj momenat da Marko upozna Marijanine roditelje. Marko, koji je izuzetno stidljiva osoba, ne može da prestane da razmišlja o tome kako će ispasti smešan. Tokom večere, Marko koji je nervozan, nehotice razbija čašu sa vinom. Od tog momenta, sve kreće naopako. Počinje da se preznojava i da se nakašljava konstantno. Nikako ne uspeva verbalno da se izrazi na adekvatan način i zamuckuje. Sve ovo dodatno potvrđuje misli koje su mu se sve vreme vrzmale po glavi; „Ja sam običan kreten“, „Sve sam upropastio“, „Ljudi misle da sam glupak“, što dodatno povećava paniku, a time i stidljivost. Osećaj da nas stid navodi na ponašanje neprimereno situaciji, a u većini slučajeva i samo uverenje da se ne ponašamo na pravi način samo osnažuje ovo osećanje. Svest o tome da se stidimo povećava anksioznost u prisustvu nepoznate osobe i ta anksioznost je veća što nam je uloga koju u tom momentu imamo značajnija.

* Odakle potiče stidljivost?

Postoje različiti faktori koji pogoduju razvoju ove osobine kod određene osobe;

* prezaštitnički nastrojeni roditelji - često se dešava da roditelji imaju potrebu da zaštite dete i od najmanjih sitnica. U nekim slučajevima, ovakvo ponašanje roditelja dovodi do prekida prijateljstava i veza koje dete uspostavlja sa vršnjacima, a usled toga čak i do nekog oblika socijalne izolacije. U tim slučajevima, dete biva lišeno preko potrebnog socijalnog iskustva. Isto kao što treba da nauči da se samostalno obuče, jede ili se tušira, da samo uči, čita i piše, dete mora da nauči i da samo uspostavi socijalni kontakt sa drugom decom. Roditelji ne bi ni u kom slučaju trebalo da liše dete ovakvog iskustva.

* preterano zahtevni roditelji - neki roditelji od svoje dece zahtevaju stvari koje su daleko iznad njihovih mogućnosti. Ovakvim svojim ponašanjem kod deteta izazivaju osećaj da će svaki put kada započne neku aktivnost doživeti neuspeh. Ova ideja o neuspehu i misao o mogućem pritisku koji će roditelji vršiti nakon tog neuspeha izaziva kod deteta osećaj koji može da dovede do bunta protiv roditelja, ili ako se dete povuče, do pojave stida.

* neuspeh u ostvarivanju vanporodičnih socijalnih relacija - neuspeh prvih socijalnih iskustava sa vršnjacima može da izazove strah od ostvarivanja socijalnih kontakata i u tom smislu da dovede do povlačenja kako bi se izbeglo ponavljanje negativnog iskustva.

* Svi smo ponekad stidljivi

U jednoj anketi koja je sprovedena među studentima jednog američkog univerziteta više od 30 odsto anketiranih je priznalo da ih udvaranje čini nervoznim. Osim toga, pokazalo se da činjenica da osoba jasno pokazuje znake nervoze ne znači da će imati manje uspeha od osobe koja ne pokazuje da je napeta. Jedan psiholog je uspeo da napravi takvu eksperimentalnu situaciju u kojoj je momak za koga se smatralo da je nesposoban da uspostavi bilo kakav kontakt sa devojkama, na kraju eksperimenta doživljen kao osoba koja je izuzetno vešta u udvaranju.

Važno je naglasiti da smo svi ponekad stidljivi. Skrivanje intime od pogleda drugih nije ništa drugo do pokušaj da se zaštitmo. Niko ne želi da drugi znaju njegove slabe tačke.

* Kako prevazići stidljivost?

1. Niko ne zna da ste stidljivi! Nervozni ste, ali vaš sagovornik toga nije svestan. Postoje istraživanja koja tvrde da samo u 20 odsto slučajeva uočavamo nervozu kod osobe sa kojom smo u interakciji.

2. I drugi su nervozni koliko i vi! Vrlo je verovatno da i druga osoba ne oseća ništa manju napetost nego vi.

3. Vredite koliko i drugi! Ono što izaziva stidljivost jeste osećaj inferiornosti u odnosu na osobu sa kojom ste u kontaktu. Uvek imajte na umu da vredite isto koliko i ta druga osoba.

4. Promena je uvek moguća! Stvaranje socijalnih kontakata je veština koju je moguće naučiti u bilo kom periodu života. Ne propustite priliku da odmah počnete sa učenjem.

5. Svi grešimo! Ukoliko u kontaktu sa drugom osobom postupite na način koji smatrate neadekvatnim, imajte na umu da niko nije nepogrešiv i da je i vaš sagovornik zasigurno mnogo puta napravio ispad kojim se ne ponosi.

* Osloboditi se stidljivosti

Kada bismo se u potpunosti otvarali pred svakom osobom koju upoznamo, to bi nas učinilo povredivijim. Sigurno poznajete neku osobu koja je u određenom trenutku, usled neograničenog poverenja u druge, doživela razočaranje. Isto tako, kada vam neka osoba pri prvom susretu ispriča neobično mnogo intimnih detalja iz ličnog života, verovatno ćete osetiti pritisak jer preveliko uplitanje u život nekoga koga ne poznajete izgleda abnormalno. Na kraju, stidljivost u prvim kontaktima je potpuno prirodna pojava.

Neke osobe imaju jače ukorenjen ovaj osećaj i zato im je potrebno više vremena da se oslobode pred drugima. U nekim slučajevima, ova nemogućnost da se pred drugima ponašamo prirodno dovodi osobu do izbegavanja kontakata usled čega ona postaje neuspešna u ostvarivanju društvenih veza. Tada već stidljivost postaje problem.

Kako je stidljivost opšta ljudska osobina, jedina razlika je u tome što neki ljudi uspevaju da je prevaziđu, dok drugima to ne polazi za rukom. Iz tog razloga bi savet za sve one koji teško izlaze na kraj sa ovom svojom osobinom bio da što pre počnu da rade na sebi i da se bore protiv nje. Malo po malo, shvatićete da imate sposobnost da započnete i održite konverzaciju sa drugima i da umete da stvorite svoj način da se otvorite, a da se ništa loše ne desi.

* Verujte u sebe

Zamislite devojku koja danas posle podne ima intervju za posao. U kancelariji na sadašnjem poslu su je zadržali prekovremeno, tako da je sa posla izašla kasnije negó što je planirala. Dok ide prema autobuskoj stanici vidi kako se zaustavlja autobus i ljudi počinju da ulaze. Ako potrči, može da stigne da uđe, ali sama pomisao na to kako će izgledati smešno dok bude trčala ulicom ne dozvoljava joj da to uradi; „Svi će me gledati“. Odlučuje da propusti autobus, a sa njim i šansu da se pojavi na intervjuu jer joj je neprijatno da se toliko kasni.

Obično je stidljivost praćena nedostatkom samopouzdanja koji čini da imamo strah da ćemo ispasti smešni ili da se nećemo ponašati u skladu sa očekivanjima okoline. Iz ovog osećaja proizilazi nesigurnost koja samo povećava strah od ljudi, odnosno različitih socijalnih situacija.

Imajte na umu da efikasnost i postizanje uspeha u društvenoj sredini nije isto što i vaše viđenje sopstvenih sposobnosti da taj uspeh ostvarite. Da je ova devojka potrčala za autobusom, ljudi ne bi mislili ništa drugo osim da ona trči jer jednostavno ne želi da joj autobus pobegne.

Ono što stidljive osobe čini takvim jeste njihov doživljaj sebe, a ne njihova realna (ne)sposobnost da se na adekvatan način eksponiraju pred drugima. Potrebno je da shvate da usled ove osobine imaju neadekvatan doživljaj stvarnosti koji ih nagoni da situacije koje su nove i u kojima se osećaju nesigurno doživljavaju negativno, preteće.

Ono što stidljive osobe čini takvim jeste njihov doživljaj sebe, a ne njihova realna (ne)sposobnost da se na adekvatan način eksponiraju pred drugima. Potrebno je da shvate da usled ove osobine imaju neadekvatan doživljaj stvarnosti koji ih nagoni da situacije koje su nove i u kojima se osećaju nesigurno doživljavaju negativno, preteće.

* Ne treba precenjivati druge

Petar zavidi Igoru. Voleo bi da ima njegovu veštinu komunikacije, sposobnost da se dopadne devojkama, kapacitet da se snađe u različitim socijalnim situacijama. Ono što Marko ne zna to je da bi Igor ponekad voleo da je na njegovom mestu; da ne mora uvek on da bude taj od koga se očekuje da pravi zabavu po žurkama, da se ne očekuje da mora da priča i kada mu nije do priče, da ne mora da se pretvara da je veseo i kada je neraspoložen, jednom rečju da nije uvek on neko ko je u centru pažnje.

Važno je da razumemo da svaka osobina ličnosti ima svoje prednosti, ali i mane. Potpuno je prirodno da i kada uspemo da promenimo neku svoju osobinu, stari problemi nestaju, ali se javljaju novi. Imamo tendenciju da idealizujemo druge istovremeno potcenjujući sebe, što je velika greška.

* Mali pomak je velika pobeda

Ne možete očekivati da se odjednom nađete u centru pažnje na nekoj zabavi, ili da na neki volšebno magičan način postanete savršen menadžer za odnose sa javnošću. Niko se ne menja preko noći. Istina je da menjanje ličnosti zahteva veliku upornost i rad na sebi. Prvi korak koji možete da napravite u pravcu promene, jeste da promenite svoje ponašanje. Najkorisnije je kada počnemo od nekih sitnih postupaka, kao što je na primer da potrčimo za autobusom na ulici, ili da bez ustručavanja upitamo osobu koja upravo prolazi pored nas koliko ima sati. Na ovaj način, korak po korak, stiče se samopouzdanje, a pored toga dobija se i potvrda da se ništa loše neće dogoditi ukoliko se otvorimo prema drugima. Istina je da nijedna situacija nije preteća u tolikoj meri u kojoj to doživljavaju stidljive osobe. U većini slučajeva njihovo ponašanje na javnom mestu se ni po čemu ne razlikuje od ponašanje bilo koje druge osobe.

Potrebno je celokupnu snagu volje usmeriti na prevazilaženje ovog stanja stida, ali bez forsiranja, kako se ne bi dogodilo da napori koji se ulažu postanu kontraproduktivni. Na promeni treba raditi polako, bez velike presije, korak po korak.

U slučaju da u pokušaju da prevaziđete svoju stidljivost naiđete na nerazumevanje druge strane, imajte na umu da drugi nisu obavezni da sarađuju na rešavanju vaših problema. Negativna reakcija drugog može biti odraz trenutnog stanja vašeg sagovornika ili posledica karakteristika ličnosti te osobe, ali u svakom slučaju ona nema nikakve veze sa vama, odnosno nije uperena protiv vas lično.

* Stidljivost u periodu adolescencije

Period života u kome se stidljivost učvršćuje kao karakteristika ličnosti jeste upravo adolescencija. U ovom periodu se konačno učvršćuju ili u potpunosti napuštaju oblici doživljavanja i reagovanja koji su stečeni tokom detinjstva. Postoje adolescenti koji su kao deca bili izuzetno socijabilni, a koji se u periodu adolescencije zatvaraju, i obrnuto, postoje oni koji su u toku detinjstva bili izuzetno stidljivi i plašljivi, a tokom adolescencije postaju pravi lideri.

Neki od faktora koji utiču na pojavu stidljivosti tokom perioda adolescencije jesu:

1. Preterano autoritarni roditelji - ukoliko roditelji ne dozvoljavaju deci da samostalno donose odluke, kod dece će se javiti osećaj manje vrednosti. Dete će izgraditi sliku o sebi kao o osobi koja nije u stanju da privede kraju nijednu aktivnost i koja je nesposobna da sama donosi odluke.

2. Neuspeh u odnosima sa suprotnim polom - adolescencija je izuzetno komplikovan period života tokom koga se dešavaju različite fizičke i psihičke promene koje uslovljavaju visok stepen osetljivosti. Ukoliko adolescent doživi snažan neuspeh ili bude izneveren, on sebe počinje da doživljava kao nesposobnog i smešnog u odnosima sa suprotnim polom.

3. Doživljaj sopstvenog tela - adolescent se suočava sa velikim brojem fizičkih transformacija. Adolescenti se osećaju neudobno u sopstvenom telu, a istovremeno veliki značaj pridaju fizičkom izgledu. Ovo može da dovede do toga da se osoba oseti nedovoljno atraktivnom. Osećaj fizičke neprivlačnosti otežava uspostavljanje socijalnih veza. Zato je izuzetno važno adolescentu ukazati na vrednosti koje poseduje, kako fizičke tako i intelektualne, kako bi se izbeglo javljanje absurdnih kompleksa.

Autor: Tatjana Firevski Jovanović i Nebojša Jovanović
Izvor: Danas