Bio sam na jednoj svadbi i video slicnu. Prodje pored tebe i iza nje par kubika hladnog vazduha.

Kad nađeš vođu kojeg ćeš slepo da pratiš, na neki perverzan način si skinuo odgovornost sa sebe. I dan danas je mnogima Sloba kriv za promašen život, nekima Tadić, nekima Tito. U tom smislu oni su navodno skinuli odgovornost sa sebe. Takvima je potreban vođa u kojeg će da upiru pogled i u dobru i u zlu.

Što se tiče formulacije, nije uklesana u kamenu, slobodno modifikuj. 

Prvo i prvo, pracenje vencanja nema toliko veze sa time koliko sa necim drugim. Glamur, ko je dosao a ko nije, sta ce se sve izdesavati, sve ima svoje razloge. Vise je u pitanju ta neka zelja za pracenjem bilo cega sto je van njihovog zivota i sto je realnom coveku nedostizno nego neka zelja za pokoravanjem bilo kome. Kao kada su ljudi gledali "Dinastiju". Vidis raskos i krenes masti na volju sta bi ti uradio da imas tolike pare.

Naravno, ovo je vise sa neke zenske perspektive gledista vencanja, muski su gledali da bi videli lepu Kejt 

Drugo i drugo, imam teoriju po kojoj su dosta ljudi srecniji takvi tj "pokoreni". Znaju granice koje treba da postuju, znaju sta ce se desiti ako ih prekorace i zive svoj zivot na osnovu toga. Cim tih granica nema, odmah se krece u ono "ajde da uradim ovo ili ono, sta me briga, ionako je sve sranje". Htedoh reci, poneki put previse slobode znaci premalo srece. 

Pasivnost i zavisnost su kararakteristike svakog coveka, i to ne treba da cudi. Svi imamo potrebu za "cvrstom rukom" koja ce da nam postavi granice, kaze sta smemo sta ne, da nas kazni... u manjoj ili vecoj meri. Ova pompa oko vencanja, tj. uopste engleske monarhije, ne moze se objasniti nicim drugim nego tradicijom. Trenutna monarhija vuce korene duge skoro hiljadu godina tokom kojih se "kult kraljevske porodice" prenosio sa kolena na koleno... tako da je i logicno da budu u centru paznje, tim pre sto sama porodica nije politicki pasivna (kao u drugim Evropskim zemljama), vec ima konkretnu politicku ulogu. Podseticu da je kroz istoriju, od osnivanja prvih drzava na Istoku i u Severnoj Africi... pa preko Rimskog carstva... postojao taj obicaj obozavanja i klanjanja faraonima, imperatorima... do mere da su cak uporedjivani sa bozanstvom.
Dalje, situacija u UK je relativno stabilna, ljudi su zadovoljni socijalnim i opstim statusom na ostrvu, te nemaju razloga da se zale na bilo koga (cak i kada ima razloga, podele se na one koji krive konzervativce i one koji krive liberale). Kraljica, kao glavni monarh, odrzava jedan imidz dobrocudne bakice koja za svaki Bozic cita cestitku koja se emituje X puta na BBC-u, i tako salje ljudima dobre vibracije i izaziva pozitivne emocije.
Popularnost kao posledica novinske senzacije koja crpi potrebu obicnih ljudi za informacijom se podrazumeva. Ljudi smatraju da zivot porodice koja je na celu monarhije mora da bude transparentan (posebno kada su u pitanju velike stvari kao sto je vencanje... i prijem nove osobe u porodicu koja ce se za neko vreme verovatno naci na tronu), i vole da ocenjuju karakter njenih clanova.

Inace, da se pohvalim, bejah 3 meseca u Engleskoj, i provedoh se odlicno!

nikada mi nece biti jasni majmuni koji kampuju na ulicama da bi videli nekog lika sa njegovom izabranicom kako teatralno masu iz kocije.

woooooooooooooooooooooooow kakav dozivljaj

vredno spavanja na trotoaru   

prazni zivoti, sta drugo da mislim