Tajni život Kruele de Vil

Kada sam prvi put zaigrala na filmu osetila sam da moja energija duva iz kamera.



Kao Aleks Forest bila je fatalna („Fatalna privlačnost”), kao Izabel de Mertej (u „Opasnim vezama”) seksepilna i okrutna, kao Sani fon Bulov („Preokret sreće”) izazovna i u komi, kao Kruela de Vil („101 dalmatinac”) nemilosrdna i groteskna... I tako redom u više od 40 uloga koje je na filmu upečatljivo, snažno i za pamćenje, ostvarila holivudska zvezda sa pet nominacija za Oskara – Glen Klouz.

U San Sebastijanu Klouzova je predstavila film „Albert Nobs” u kojem glumi ženu koja se predstavlja kao muškarac (sasvim moguća šesta nominacija za Oskara), ali ga potpisuje i kao koscenarista i producent. Glen Klouz je i ovogodišnja dobitnica nagrade Donostija za životno delo, a u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” (hvala Nuriji Kosta), govori o izazovu nezavisnog filmskog stvaralaštva, filmskim razočaranjima, ali i o profesiji koja stvara molekularnu energiju...

Ko je Albert Nobs? Muškarac zarobljen u telu žene ili žena u koži muškarca?

„On” je pre svega ljudsko biće. Osoba koja ne može i ne sme da gleda ljude u oči i to ne samo zato što je pripadnik niže klase u konzervativnoj Irskoj 19. veka, u kojoj dominiraju muškarci, konobar koji služi bogate goste i od koga se očekuje potpuna diskrecija, već i zato što ima i ličnu tajnu. Albert Nobs i kao konobar i kao žena, koja se predstavlja kao muškarac da bi imala pristojan posao i ostvarila svoje snove, mora uvek da bude ispod radara ljudskih pogleda. Da postoji, da živi, gotovo nevidljiv za druge.

Pretpostavljam da je izazov ove uloge iu činjenici da ste morali da se suzdržavate od emotivne ekspresije tokom većeg dela naracije?

Upravo tako, u tome je atrakcija lika, atrakcija na delu. Komplikovano i izazovno. Izazov je bio koliko vam pokazati, koliko i kada otkriti. Koliko vam pokazati Albertovo lice, Albertov unutrašnji svet koji je pod stalnom kontrolom jer je njegova priča zapravo priča o represiji. Tragična priča o ženi koja je zaledila svoj identitet onog trenutka kada je kao četrnaestogodišnjakinjabila silovana.

Ipak, Albertova najvažnija karakteristika je strast koja leži duboko zakopana u njemu?

Drago mi je što to ističete, to je tačno, tako sam ga i ja doživela. Albert je i veliki sanjar koji se nada da će jednog dana uštedeti dovoljno novca za svoju malu prodavnicu, možda i da živi na moru. Ali to je samo san. Van domašaja realnosti i okolnosti u kojima živi. Albert je čudan hibrid, uvek odvojen od tela. Udobnije mu je u obliku muškarca nego u obliku žene. U haljini se ne snalazi. On je uhvaćen negde u sredini, on je jedno veliko možda, kako ga je i nazvao pisac originalne priče Džordž Mur.

Igrali ste ovu ulogu svojevremeno i u pozorištu, ali otkud ideja da se odlučite da budete i koscenarista i producent filma?

To je divna priča sa kojom sam se upoznala još pre trideset, da bih na realizaciji filma radila punih petnaest godina, u nezavisnoj produkciji i van domašaja Holivuda. To je tako čudna priča da je mnogima teško bilo zamisliti je kao film. Bilo je teško, bilo je razočaranja, ali mislim da sam uspela da realizujem film zato što nisam bila voljna da priznam poraz.

Nije pomoglo to što iza projekta stoji neko ko se zove Glen Klouz?

U mom poslu uvek ima puno razočaranja i nikada ne znate kuda će vas sledeći posao odvesti. Međutim, ne zameram ljudima koji nisu dobili viziju kada sam im predstavila svoj projekat. Ne očekujem od ljudi da dele moje vizije. Očekujem samo da poštuju moj talenat, ugled i čast. Ništa više, ali i ništa manje. Tako nešto pronašla sam među ljudima sa strašću, među nezavisnim stvaraocima sa senzibilitetom sličnim mojem i kada smo se okupili znala sam da ću videti svoj san realizovan.

Kao glumica radili ste u poslednja dva filma sa rediteljem Rodrigom Garsijom, ali kako je bilo sada kada mu niste samo stajali ispred kamere već ste mu i kao producent disali za vratom?

Rodrigo zaista ume da pridobije žene. On se stvarno ne plaši žena. Odrastao je sa velikom majkom i velikom bakom, uz oca Gabrijela Garsiju Markesa koji je jedan od velikih ljubitelja žena. I Rodrigo ima taj očev senzibilitet, a i sam je veoma dobar pisac. Njegov pedigre, vrsta senzibiliteta koji dolazi iz južnoameričkog stvaralačkog kruga, garantovali su mi taj neophodni lagani dodir komičnog u istinski tužnoj priči.

Posle svetske premijere u Torontu i sada ove evropske u San Sebastijanu, možete li reći da ste u potpunosti zadovoljni filmom?

Mogu, jer sam uradila film kakav sam želela i na ogromnoj plaži od belih oblutaka pronašla sam biser. Jednostavno, nisam bila spremna da do kraja svoje karijere to bar jednom ne uradim.

Ali, imate u vašoj karijeri puno bisera. Da li vas još uvek prepoznaju kao Aleks Forest iz „Fatalne privlačnosti”?

O da, to se stalno dešava. Muškarci mi čak dobacuju: „Napravila si s...e od mog života!”. Ta uloga je verovatno uticala i na moj društveni život.

Američki institut za film vas je jednom uvrstio među 100 najvećih filmskih „zlikovaca”?

Ko je prvi?

Hanibal Lektor.

Dobro je da nisam ja, to bi stvarno bilo previše.

Imali ste puno uloga u pozorištu, na filmu, na malim ekranima vas gledamo u seriji „Štete” (Damages) i svugde ste vrhunska, međutim, zanima me šta je vama lično najupečatljivije u profesiji glumice?

Hemija koja može da se stvori na sceni između glumca i publike. Ta molekularna energija koja ide napred-nazad čak i na snimanju filma. Kada sam prvi put zaigrala na filmu osetila sam da moja energija duva iz kamera i da mogu da je krećem napred-nazad, okolo. Dok to bude postojalo ja ću biti tu.

Moja prva nagrada za životno delo



Biti žena u godinama u Holivudu postaje sve problematičnije. Malo se uloga piše za žene, a još manje za sredovečne žene i tu je televizija povremeni spas i izleti u nezavisan film, izjavila je juče u San Sebastijanu Glen Klouz, kojoj je na velikoj sceni Kursala uručena nagrada Donostija za životno delo (na fotografiji prima čestitke Rodriga Garsije).

Zahvaljujući gledaocima koji su je dočekali na nogama i sa ovacijama u prepunoj dvorani Glen Klouz je izjavila: „Ovo je prva nagrada za životno delo kojusam ikada dobila i zahvaljujem i vama i vojsci ljudi koji su sarađivali sa mnom od početka karijere. Velika je privilegija biti glumica i obećavam vam da ću se i dalje truditi da vas fasciniram sa svojim pratiocima– ljudskim bićima koje tumačim, i nastavim da pronalazim priče koje ćete voleti”...

Izvor: Politika

Bolje je na TV nego u pozorištu

Slavnu glumicu Glen Klouz upravo gledamo u drugoj sezoni serije Pravnice. Ovu seriju možemo pratiti svakog ponedeljka od 22.00 na kanalu AXN. Podsetimo, pored Glen Klouz u seriji glume Ted Donson, Rouz Bern i Željko Ivanek. Glavni producenti serije su Tod Kesler (Porodica Soprano), Glen Kesler (Divizija pljačke i ubistva) i Danijel Zelman (Zlato budala), i režiser Alen Kulter (Holivudlend).



Intervju koji objavljujemo ekskluzivno za Danas uradio je producentski tim na snimanju „Pravnica“.

Šta mislite o televiziji uopšte? Na početku snimanja prošle sezone rekli ste da ste morali dugo da budete u Njujorku, da se nadate da će vam se lik koji tumačite dopasti i da će vam biti zabavno te da će vreme pokazati jeste li u pravu.

- Da, tako je.

I kako se osećate danas godinu dana posle?

- Mislim da se tek sada vidi da smo ove godine dostigli kao ekipa maksimum. Snimanje protiče uzbudljivo i svi su izuzetno otvoreni za saradnju. Svi se odlično razumemo. Ovde svi rade sve. Recimo, direktor fotografije Dejvid Tatmen će režirati sledeću epizodu koju ćemo snimati. Zaista smo prava ekipa. Recimo snimatelj Mej O’Šia postao je naš glavni producent. Svi smo bukvalno multitalentovani. Svako uskače kad treba i radi posao za koji se ukaže potreba. Pogotovo kad je frka.

A kako se snalazite vi? Kako podnosite rutinu snimanja i posla uopšte?

- U svakom slučaju bolje je provesti na ovakvom snimanju neko vreme nego tri godine raditi u pozorištu. Doduše, ne mislim to samo ja. Lik koji tumačim još uvek mi je dovoljno intrigantan i zanimljiv. Posebno kada imam u vidu šta će se s Peti događati ove sezone. I dalje je snimanje ove serije beskrajno zabavno. Stvarno zabavno. Ili bar ja tako mislim. Kad mi bude postalo dosadno, nadam se da će se serija primaći kraju.

Koliko ste sami radili na liku? Posebno, kada je reč o slučaju Medof i njegovim žrtvama, što će se, nadamo se, razrešiti ove sezone?

- Koliko sam radila na liku? Nisam radila ništa.

Dakle, ne znate šta će biti na kraju?

- Ne.

Znači potpuno verujete scenaristima?

- Da, osim ako postoji nešto što je suštinski važno za lik koji tumačim, pa moram da intervenišem. Inače, sklona sam da verujem scenaristima. Oni su ti koji rade istraživanja. Ja samo igram ulogu koja mi je dodeljena. Ali, postoji nešto drugo. Kada sam prihvatila ulogu, upoznala sam mnoge pravnice i advokatice da mi razjasne neke pojmove kako bih bolje razumela. To je sve.

Kako ste reagovali kada ste čuli za slučaj Medof?

- To je odvratno, strašno jezivo. Mnogi ljudi su izgubili maltene čitav život. Mnoge dobrotvorne i neprofitne organizacije su dovedene u pitanje. Posledice su razarajuće. To je stvarno poražavajuće.

Jeste li u privatnom životu sreli neku osobu poput Peti?

- Ma ne. Nema nijednog lika s kojim se mogu identifikovati i reći ‘Hoću da budem kao ti’. To mi se još nije dogodilo ni sa jednim likom.

Da li se prilagođavate liku koji tumačite.

- Ne.

Izvor: Danas