Deca su sreća i bogatstvo roditelja, najveći dar prirode. Put do tog bogatstva nije uvek lak. Ponekad je povezan sa preprekama koje moraju biti savladane uz mnoga odricanja i mukotrpna istrajavanja. Kod izvesnog broja bračnih parova, ta "obična prirodna stvar" nikada se ne ostvari.

Sterilitet kao životna kriza

Kriza se javlja kao normalan odgovor na bolnu životnu situaciju tj. promenu u realnosti koja angažuje onaj nivo prilagođavanja pojedinca koji je van njegovog svakodnevnog iskustva. To je period tokom kojeg osoba pokušava da pronađe načine da reši problem.
Sterilitet je jedan oblik životne krize koji ima uticaja na svaki vid života zajednice žene i muškarca -na njihove međusobne odnose, doživljaj sopstvene ličnosti, seksualnost, profesionalni i društveni život, osećaj kvaliteta življenja, a može dovesti i do nastanka različitih psihičkih tegoba, koje se savladavaju sa manje ili više uspeha.

U praksi najviše pažnje pridaje se fiziološkom aspektu neplodnosti. Psihološka strana problema često se ignoriše, a rezultat toga je da većina ovih ljudi pati u samoći, što je dodatni stres koji može imati negativan uticaj na uspeh lečenja.

Sterilni parovi imaju na umu da postoji mogućnost neostvarenja željene trudnoće i rođenja deteta. Psihološka priprema i podrška paru pomaže da se suoči sa tim i prevlada tu teškoću. Put od prihvatanja postojanja problema do njegovog rešenja sastoji se iz nekoliko faza, a kroz iskustvo i strpljenje tokom prolaska kroz njih partneri će moći da nađu najbolje rešenje.


Shvatanje i prihvatanje postojanja problema


Većina ljudi pretpostavlja da može imati decu kad poželi. Shvatanje i prihvatanje situacije, da se nakon nekoliko meseci ili godina pokušavanja njihovi snovi ne ostvaruju, dovodi do iznenađenja, neverice, zabrinutosti, pa čak i poricanja postojanja problema.

Tokom ove faze dominiraju osećanja ljutnje (kao reakcija na gubitak kontrole nad situacijom), krivice (zbog nekih prošlih postupaka koji su mogli, po njihovom mišljenju, da doprinesu nemogućnosti ostvarenja željenog: predbračni seksualni odnosi, abortusi, polne bolesti, upotreba kontraceptivnih sredstava), samosažaljenja, zavisti (prema ljudima koji imaju decu). Svako neslaganje među partnerima, razlike u mišljenju dobijaju mnogo veći značaj nego što bi imali pod "normalnim" okolnostima.

Uglavnom je žena ta koja prva shvata da problem postoji i predlaže muškarcu da potraže pomoć lekara.

Medicinsko ispitivanje i postavljanje dijagnoze

Tokom ove etape žena i muškarac tragaju za odgovorima. Medicinske procedure, kojima se treba podvrći da bi se utvrdio uzrok neplodnosti, mogu izazvati neraspoloženje, napetost, uznemirenost, dovesti do fizičke i psihičke iscrpljenosti.

Kada je problem ustanovljen, neki parovi mogu osetiti olakšanje, kod drugih će dokaz da problem postoji izazvati osećanja krivice, samosažaljenja, tuge ("Zašto ja?"), a mogu doživeti i osećanje sramote i stida što nisu kao većina ljudi.

Lečenje

U ovoj fazi životom para dominira želja za ostvarenjem trudnoće. To je stresni period u kojem postupak lečenja može dovesti do psihičkog i fizičkog umora. Preovladavaju osećanja neraspoloženja, nezadovoljstva, napetosti, straha, zabrinutosti za ishod lečenja. Seksualni odnosi postaju manje spontani, manje zadovoljavajući, doživljavaju se kao obaveza.

Ovo je period emocionalnih "skokova i padova". Na početku lečenja puno je uzbuđenja, radosti i nade u uspeh, a ukoliko tretman ne uspe sledi razočaranje, žalost i sumnja u mogućnost ostvarenja željenog

Rešenje

Ukoliko ne dođe do trudnoće nakon nekoliko pokušaja, par se suočava sa potrebom donošenja odluke da li će nastaviti ili prekinuti terapiju.

Za mnoge će odluka o prekidanju lečenja biti propraćena osećanjima žaljenja, tuge, očajanja, ponekad olakšanjem. Neki partneri će odlučiti da malo predahnu od terapijskog postupka, da bi kasnije ponovo pokušali, drugi će se opredeliti za usvajanje deteta, a ostali će nastaviti život bez dece.


Autor: Spec. medicinske psihologije Aleksandra Ančić



Izvor: ZdravljeZene

Mehanizmi prevladavanja problema steriliteta

Lečenje neplodnosti podrazumeva timski rad. Lekari, medicinske sestre, psiholozi pružaju medicinsku i psihološku pomoć i podršku, a postoje i postupci koje bi supružnici trebalo da primenjuju kako bi sebi olakšali "putovanje" kroz sve faze dijagnostičko-terapijske procedure.

Osoba koja je u situaciji suočavanja sa snažnim životnim dagađajem pokušava da razreši nekoliko zadataka:

- da shvati značenje situacije,
- da se suoči sa realnošću,
- da ostane uključena u sve tokove života i milje kojem pripada (porodični, profesionalni, društveni život),
- da sačuva emocionalnu ravnotežu,
- da održi zadovoljavajuću sliku o sebi.

Način na koji osoba rešava ove zadatke oslikava njene mahanizme prevladavanja koji predstavljaju psihičke i fizičke napore usmerene na savladavanje, redukciju ili toleranciju unutrašnjih i spoljašnjih zahteva koji se javljaju u kriznoj situaciji. Tokom prolaska kroz različite etape-od shvatanja i prihvatanja postojanja problema, preko medicinskog ispitivanja i lečenja do razrešenja problematične situacije, važno je da žena i muškarac:

- zajedno prolaze kroz sve faze i međusobno komuniciraju,
- razumeju da su osećanja nezadovoljstva, ljutnje, neraspoloženja, napetosti, zabrinutosti, straha, tuge normalna, a razgovori i uzajamna podrška mogu pomoći u savladavanju ovih osećanja,
- razgovaraju sa ljudima koji imaju sličan problem jer "ni u čemu što nam se dešava nismo
sami, ni prvi ni jedini"(I.Andrić),
- traže pomoć i podršku.


Autor: Spec. medicinske psihologije Aleksandra Ančić

Opsednutost začećem - problemi u vezi

Ivana Milaković 04.04.2008.

Većina parova u nekom trenutku poželi dete - a onda može da postane veliki problem ako se ispostavi da do začeća nikako ne dolazi. Problem može postati toliko veliki da se nekad ni veza ne održi, ne samo zbog toga što nema deteta već je i sam stres razdvojio dve osobe koje su se nekad toliko volele da su želele da imaju zajedničku bebu.

Obično to ide ovako. Neko vreme budu zajedno, i reše da žele dete. I pokušavaju, i pokušavaju... Ali, do začeća nikako ne dolazi. Tu već nastaje prilično povećan stres. Krenu i raznorazni pregledi i različiti metodi lečenja od steriliteta. Pokušava se s ovim i onim, partneri se svaki put ponadaju, ali do začeća nikako da dođe. Nekada tu bude i međusobnog optuživanja, nekad ne bude, ali postaje sve manje prijatno. I sve se fokusira na to da se nekako začne dete. Spontanost praktično nestane iz seksualnog života, jer cilj postaje začeti bebu, pa se svi planovi vrte oko ovulacije.

Da bi se povećala verovatnoća začeća, partnerka ne sme da radi ovo ili ono, što bi mogle da budu stvari u kojima su ranije oboje uživali (recimo, neke napornije fizičke aktivnosti). Postoje i finansijski troškovi lečenja od steriliteta, pa dođe do toga da sav novac ide samo na to, ništa na nešto što bi oboma pružilo zadovoljstvo ali nije neophodno za život. Svaki aspekt zajedničkog života postane fokusiran samo i jedino na začeće, sve ostalo se podredi tome i, ako to potraje (a nekada i te kako potraje), pre ili kasnije dođe do pucanja.

Svađe i međusobna prebacivanja postanu svakodnevica. Partneri se otuđuju, jer su prilikom pokušaja da do začeća dođe bili toliko usmereni na to da su u međuvremenu zaboravili na sve ostale načine da se zbliže. Imaju oni tu zajedničku želju da dobiju dete, ali je postepeno nestajalo razmene nežnosti, zajedničkih uživanja, zajedničke opuštenosti, sve je postalo jedan monoton zadatak. Ona je očajna što nikako da ostane u drugom stanju, oseća se krivom, njemu to postaje sve napornije i oseća se kao da joj je on sam sve manje bitan, kao da joj on sam nije dovoljan, da nikako ne bi mogao da je usreći, oseća se nevoljeno. Oboje se osećaju jako loše. Nekada jedno od njih dvoje čak i prođe želja za detetom. A nekada se čak i međusobna ljubav ugasi. Ili se osećaju toliko otupelo od stresa da više i ne znaju šta osećaju jedno prema drugom, ni šta žele, osim da se košmar već jednom okonča.

Šta učiniti? Pokušati da ne zaboravite da ste u toj vezi ipak najvažniji vas dvoje i redovno odvajati vreme za međusobno zbližavanje i zajedničko uživanje. Dete može da bude kruna ljubavi - mnogima to i jeste - ali da bi to bilo, ljubav mora da opstane, ne da nestane dok želja za bebom polako prerasta u opsesiju. Borba protiv steriliteta nikad nije laka, pa je dobro toga biti svestan od samog starta i ne zaboravljati da jedno drugom konstantno pružate svu moguću ljubav, pažnju i podršku, uprkos svem stresu - tada će i dete, jednom kad dođe, biti rođeno u porodici punoj ljubavi i sreće, i za mamu i tatu imati ne iscrpljene i ogorčene, već vesele roditelje koji mu se raduju, a raduju se i svakom trenutku koji provedu jedno s drugim.

Izvor: Krstarica

o ovom nisam razmisljo,prilicno je neugodna za muskarce,ne vole o tome da pericaju,stid ih,mislim one koji su impotentni