NAJPOZNATIJI svetski čergari već vekovima lutaju planetom, ali su i dalje na malo meridijana dočekani sa dobrodošlicom. Tako će se i u Srbiju, na osnovu sporazuma o readmisiji, u narednoj godini vratiti najmanje 50.000 Roma iz "belog sveta", nakon neslavnih pokušaja da u njemu nađu mir, izgubljen u burnim devedesetim. Koliko su, međutim, Srbi spremni da ih dočekaju i kako se odnose prema najvećoj manjini na svetu, odgovori su kojima će retko ko iz državnog aparata moći da se pohvali.
- U našoj zemlji su problemi romske populacije na marginama sistema - smatra Srđan Šajn, predsednik Romske partije. - U Srbiji nema nijedne kancelarije koja bi se sistemski pozabavila pitanjima Roma. Postoji, doduše, Kacelarija za ljudska i manjinska prava, ali u njoj nije zaposlen nijedan Rom. Svako se ministarstvo pomalo zanima za ovu populaciju, ali među njima nema koordinirane akcije. Zato se zalažemo da se što pre formira Savet koji bi rukovodio aktivnostima i davao Vladi jasne smernice. U tome su nas, u načelu, već podržali i predsednik i premijer.
Nesinhronizovano delovanje mnogih udruženja, decenijama unazad, dovelo je mnoga od njih na loš glas, a nisu retke ni primedbe javnosti da se nemali broj osnivača okoristio o romsku problematiku. Rezultat je nepromenjena i ružna slika o najvećoj manjini u Srbiji. Unutar naših granica rasuto je 600 naselja, od kojih je bar 300 nehigijenskih. Popis pokazuje da u našoj zemlji stanuje 102.000 Roma, iako je sasvim izvesno da je ova brojka pet puta veća.
Ni život ovih nomada se godinama ne pomera ka boljem. Nepismenost i nezaposlenost prati svako romsko domaćinstvo, čiji su članovi, u proseku, kraćeg životnog veka i znatno bolesniji od svojih vršnjaka drugačijeg porekla. O uslovima stanovanja suvišno je i govoriti. I pokušaji raseljavanja Roma dočekani su, uglavnom, "na nož". Predstojeće, jedno od najvećih planiranih izmeštanja naselja, pored beogradskog mosta "Gazela", već izaziva oprečna mišljenja. I dok se na sav glas priča o aktuelnoj "dekadi Roma", pravo je pitanje koliko je ona učinila stvari boljim. Još u februaru 2005. godine usvojena je Deklaracija kojom se zemlje potpisnice obavezuju da će njihove vlade raditi na otklanjanju diskriminacije i premošćavanju jaza između Roma i ostatka društva. U ostvarivanju zamisli je, međutim, malo ko odmakao dalje od početka. Obrazovanju su bivše komunističke zemlje posvetile najviše pažnje, pa tako skoro sve vlade predviđaju neki oblik predškolskog obrazovanja, mahom besplatnog.
Mnoge države uvode nastavnike-pomoćnike, a Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Slovačka stipendiraju romske studente. Zapošljavanje države, uglavnom, regulišu pojedinačnim planovima. Programi samozapošljavanja postoje u Mađarskoj, Srbiji i Slovačkoj, a u ostalima se svode na javne radove sezonskog tipa. Zdravstveno osiguranje je i dalje jedan od gorućih problema, koji uglavnom proizlazi iz nepostojanja ličnih dokumenata. Rešavanje stambenog pitanja takođe se razlikuje u krajnostima. U Slovačkoj Romima grade kuće nižeg standarda, u okviru nehigijenskih naselja, što podstiče dalju marginalizaciju, dok se Hrvatska može pohvaliti uspesima legalizacije, jer su u 12 od 14 županija legalizovana romska naselja. Kao jedan od najvećih problema vlade zemalja u okruženju navele su teško dopiranje do romskih zajednica. Lična dokumenta prvi su korak ka ostvarivanju ovih prava, a Srbiji u tome može da posluži bosanski model.
- Neophodno je uprostiti proceduru vađenja papira, a to je moguće nakon što se redefiniše način prijavljivanja boravka. Osim toga, pitanje je da li baš za svaki dokument mora postojati prijava stana - predlaže Šajn i zaključuje da ne postoji spremnost države da se ova pitanja rešavaju. - Ne možemo da kažemo ni da je osnovni problem novac, jer više od njega nedostaju institucije i resursi.
Predviđeni budžet od 12 miliona dinara sasvim je dovoljan za kanalisanje mera razvoja, samo treba pronaći volju.

TEŠKO
ZDRAVSTVENO stanje Roma u Srbiji je znatno lošije od zdravlja ostatka stanovništva. Procenjuje se da manje od jedan odsto doživi 60 godina. Stope smrtnosti porodilja su visoke, a Romkinje mogu očekivati da će, u proseku, tokom života imati više od 13 abortusa.
Deca se razbolevaju do deset puta više od ostalih vršnjaka, a često preskoče i vakcinacije. Čak 68 odsto Romkinja ginekologa poseti samo prilikom rođenja deteta, a 80 odsto Roma stomatologu odlazi samo kada vadi zub. Zato je Ministarstvo zdravlja namenilo 700.000 evra za programe usredsređene na zdravstveno obrazovanje i reproduktivno zdravlje, koji treba da se sprovedu u saradnji sa nevladinim organizacijama u 45 opština u Srbiji.

ULICA UMESTO ŠKOLE
ROMSKA deca u Srbiji imaju znatno niži nivo obrazovanja i suočena su sa diskriminacijom u svim segmentima školskog sistema. Prioritet u upis u predškolske ustanove i dalje imaju deca zaposlenih roditelja.
Alarmantno je što mnogi ne idu ni u osnovnu školu. Tako, 35 odsto romske dece, uzrasta od sedam do dvadeset godina, nije nikada ni bilo upisano u prvi razred, dok je ova stopa kod ostale populacije svega dva odsto. U srednju školu ih ide samo 16 odsto, a na fakultete se u 2005. godini upisalo samo 240 romskih brucoša.
Specijalne škole pohađa ukupno od 50 do 80 odsto zdrave dece, a analitičari to tumače nepoznavanjem srpskog jezika i željom roditelja da im deca imaju besplatne udžbenike, prevoz, obroke...


Izvor: Novosti

Pa ovde imaju veca prva od mene i to sigurno,dokle vise ta propaganda o ljudskim pravima

Tako je.Oni rade šta hoće, uglavnom nedozvoljene radnje, a neko ih je naučio da se vade na ljudska prava. Dokle bre više?

Dokle god su Srbi građani drugog reda u Srbiji,imaćemo mi ogromnih problema sa Ciganima, ovo je tek početak, stalno jauču da su "veoma ugroženi", mi Srbi smo najugroženiji i "na margini", jer nemamo nikakva prava više u sopstvenoj državi, pa nas niko ne pita više ništa.

Ciganima hoće poklone 100 000 stanova zato baš što su "najugroženiji", a niko više ne pita koliko ima srpskih porodica u Srbiji koji nemaju svoje stanove i koji se još uvek vuku po tuđimn stanovima kao podstanari, sve zato što je Srbin građanin drugog reda u sopstvenoj državi.

Srbin u Srbiji mora biti prvi i dok to ne promenimo, dotle nećemo imati nikakva prava u sopstvenoj državi.

Ovi sto ih vole nek ih usvoje

Stanje Roma u Srbiji ~ Život na margini

... kao i veci deo ostalog stanovnistva u srbiji

Puni ste vi mrznje, tako da ste veoma slepi


Romima sve teže
S. B., 5. septembar 2007

NIŠ - Nema vidljivog poboljšanja životnih uslova Roma i njihove integracije u društvu. Zastrašujući podaci sa terena govore da samo jedan od 100 Roma doživi 60. rođendan.

Ovim upozorenjem, u otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije, Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, objašnjava da u ovom trenutku "vlast nema praktičnu politiku i rešenja za romsku manjinu"

- Srpska vlada, na inicijativu Svetske banke i Otvorenog društva, priključila se Dekadi 2005. godine - navodi Balić. - U isto vreme, u skladu sa željama Srbije da se pridruži EU, napravljena je nacionalna strategija za Rome, koja još nije usvojena. Posle tri godine još nema implementacije akcionih planova Dekade Roma. Ni posle 100 dana Vlade, iskreno ne nameravaju da se uključe u romske teme. Romi su sve nezadovoljniji, a i svesniji manipulacije.
Kao neophodnu meru za hitno reševanje nepovoljnog položaja Roma, u JUROM centru tvrde da treba formirati državnu agenciju za Dekadu Roma. Agencija bi trebalo da predstavlja administrativne i "operacione" službe za ugradnju i koordinaciju.

Uspostavljanje finansijskih mehanizama i instrumenata, kako bi se obezbedila sredstva iz republičkog budžeta, predstavljaju jednu od potrebnih mera. Naravno, potrebno je i stalno praćenje sprovođenja planova i programa za bolji život, zdravlje i obrazovanje Roma.

Izvor: Novosti

Kamp posle čerge
S. JANjIĆ, 5. septembar 2007

ISPOD "Gazele" sa obe strane mosta, novobeogradske i beogradske, u kartonskim kućicama živi 986 ljudi u 237 domaćinstava. Ovo su podaci sa popisa koji je obavljen u avgustu. Sva domaćinstva biće preseljena sledeće godine, a gradska komisija će u narednih mesec dana odrediti kriterijume kako će, gde i pod kojim uslovima porodice biti zbrinute.
Za sada se pominju dve varijante. Oni koji imaju beogradska lična dokumenta dobiće trajan smeštaj u montažnim kućicama koje treba da se sagrade. Uslov da se u njih usele biće da je bar jedan član porodice zaposlen i da kasnije redovno plaćaju režije. Ove kućice sa dvorištem gradiće se na nekoliko lokacija izvan centra. Vlasnik će biti Grad, ali će posle nekoliko godina stanarima biti omogućen otkup po minimalnim cenama.
Romi koji nisu iz Beograda, već su se doselili ili su deportovani iz zemalja Evropske unije, biće privremeno smešteni u kampovima na prilazima gradu. Zavisno od broja članova svaka porodica će dobiti određeni broj kvadrata, a sa druguma će deliti kupatila. Kampovi će biti ograđeni, imaće portira na kapiji i u njima će se podići vrtić i ambulanta.
Od popisanih 986 ljudi 208 nema zdravstveno osiguranje, a 87 dece nikada nije primilo nijednu vakcinu. Nijedno dete ne ide u obdanište. Dok školu od 278 dece između 7 i 18 godina pohađa samo njih 98. Od svih popisanih 289 je nepismeno. Zanimljivo je da 109 ljudu govori samo romski jezik. Na popisu se njih 88 izjasnilo da bi želelo da nauči i srpski.
Među stanovnicima ovog naselja 11 muškaraca je stalno zaposleno i to u "Zelenilu" i "Čistoći". Još 221 osoba radi na skupljanju sekundarnih sirovina, nadniče na gradilištima ili prodaju voće i povrće na uličnim kartonskim tezgama. Utvrđeno je da je još 154 takozvanih pomažućih članova, uglavnom dece, koja zarađuju skupljajući sekundarne sirovine ili prose na ulici i donose novac kući.

brojke

232 LjUDI NEMA NIKAKAV VAŽEĆI LIČNI DOKUMENT
501 POPISANI JE MUŠKARAC
485 POPISANIH SU ŽENE
204 OSOBE SPREMNE SU DA UČESTVUJU U IZGRADNjI KUĆA

FRIZERAJ I CRKVA

ISPOD "Gazele" su popisana 294 objekta. Struju ima 188 kućica, a vodu 104. Jedna kuća ima čak i građevinsku dozvolu. Nalazi se u Brodarskoj ulici, roze je boje i vidi se sa mosta. Zbog toga će se raseljenjem tog domaćinstva baviti Direkcija za građevinsko zemljište. U naselju je evidentirana i jedna kafana, četiri prodavnice, frizerska i krojačka radnja i automehaničar. Postoji i čak evangelistička crkva.

STAMBENE ŽELjE

PRILIKOM anketiranja 37,7 odsto Roma se izjasnilo da bi živeli bilo gde u Beogradu, a 1,36 ne bi želeli da se sele iz centra grada. Kada bi moglo 33,18 odsto bi kupili gotove kuće, a 31,6 odsto bi kupili plac na periferiji i sazidali kuću. U velikim stambenim zgradama bi želelo da živi 8,18 odsto ljudi, a 19,55 se izjasnilo za male stambene zgrade.


Izvor: Novosti

Pa i ja zelim mnogo sta "zelim ferrari milion dolara" citat iz filma naravno

Socijalno ugrozeni Romi nista manje nisu ogrozeniji od bilo kog drugog socijalno ugrozenog stanovnika ove zemlje.
Takodje, Romi nista vise a ni manje nisu diskriminisani od ostalih stanovnika ove zemlje.
Slazem se da treba da im se grade kuce, ali kuce treba graditi svima koji nemaju krov nad glavom.
Svi koji se osecaju ugrozeno i zahtevaju od nas da se prema njima ophodimo kao prema sebi ravnima neka se shodno tome i ponasaju.