Stanimir Minić pored sopstvenog biznisa pročuo se po - hobiju
Još pravi Titovu rakiju

Stanimir Minić iz Donje Trepče građevinski je preduzimač. Međutim, postao je poznatiji po svom hobiju - proizvodnji dobre rakije.

- Ne krijem da je u meni proradila sklonost Minića koji se generacijama "ne brane mnogo" od čašice, piju onako meraklijski, tek koliko treba za prijatnije druženje. Po prirodi sam druželjubiv, volim da mi dođe gost, a volim i da ugostim nečim originalnim, ličnim, u čemu i imam udela. Tako se u meni, pre petnaestak godina, probudila želja da pravim voćne rakije. Isprobao sam proizvodnju rakije od petnaestak vrsta voća. Zadržao sam četrnaest. Nisam zadovoljan kako je ispala rakija od višnje, namučila me je i dunja, ali sam ipak uspeo, primenivši sistem " tropeka", i tako smanjio višak patočne kiseline - kaže Cane. Dugim ekperimentisanjem uspeo je da "dunjevača" ipak sačuva aromu koja se redovno gubi posle primene prepeka. Kako mu je to pošlo za rukom, za sada je "poslovna tajna".

Od ove godine kolekcija Minićevih voćnih rakija od kajsije, šljive, kruške, dunje, trešnje, oskoruše i drena dopunjena je i novim izumom. Verovatno prvi u Srbiji, a možda i u svetu, proizveo je rakiju od dinje! Ovo, po jednima voće, po drugima povrće, najpre je oljuštio, očistio od semena, ostavio da provre samo "čisto meso". O njenom kvalitetu svedoči podatak da se od 100 kilograma dobije svega 3-4 litra rakije. Sa razvojem hobija, svoj podrum je osavremenio, tu je mašina za čišćenje koštica svih vrsta voća.

- Previranje bez koštica je jedan od najvažnijih preduslova za kvalitetnu voćnu rakiju. U kacu stavljam samo zdravo jestivo voće. Vodim računa da je posuđe čisto, a destilaciju obavljam odmah po previranju. Rakija je spremna za piće pošto odleži četiri godine - kaže Minić i naglašava da nikada u kacu ne bi stavio plod koji i svom unučetu ne bi dao da pojede.

Voćnjak od 90 ari ne može da obezbedi potrebne sirovine, pa ih kupuje širom Srbije, uglavnom u krajevima daleko od industrijskih postrojenja.
- Prošlog proleća plaćao sam trešnju 40 dinara po kilogramu i finansirao berbu, a dren sam doneo sa Goča.

Za svoju delatnost dobio je rešenje Ministarstva za poljoprivredu.
Ne proizvodi mnogo, 1.000 do 1.500 litara.
- Sa tom količinom na pola sam puta između hobija i biznisa. Voleo bih da povećam proizvodnju, imam originalnu sopstvenu ambalažu. Sa tim sam prvi korak napravio na Saboru trubača, gde se rakija od šljive "ekselencija" prodavala u staklenoj flašici u obliku trube. Stanimirova rakija je deo zvaničnog suvenira grada Čačka. Flaše u kojima u svom podrumu drži uzorke pića uljanim bojama oslikala je njegova unuka Jovana, redovni učesnik likovne kolonije na Danima zdravlja u obližnjoj banji Trepča. U ovom gradu se od onih koji to pamte može čuti da je i Tito često voleo da "potegne" čačansku rakiju, koju Minić proizvodi pod imenom "ekselencija".
Olivera Dašić

Izvor: Glas Javnosti