Mislim da me ovde mahom, što namerno što zbog čistog nesporazuma, ljudi nisu razumeli. Ništa novo, navikla sam.

Ne radi se o osmehu kao takvom, for god's fucking sake. Svi se mi u životu ponekad lažno smejemo, svi imamo situacije u kojima glumimo dobro raspoloženje, nekad manje, a nekad više uspešno, iz ovih ili onih razloga. I sama sam prilično vedra osoba, ali umem da razlikujem iskren od prozak osmeha.

Govori se o ljudima koji su stalno, uvek, u svakoj prilici, po svaku cenu, prema svima nasmejani. A to im nije u opisu radnog mesta. Koji furaju imidž ''ja sam nasmejana osoba'', a malo oštrijem oku ne promakne da je to sve vrlo veštački.

Čak sam videla jednom prilikom da jedna takva osoba kaže nešto izuzetno cinično, a onda u sekundi razrogači oči i krene da se šamara po licu i govori sebi: ''Misli pozitivno, misli pozitivno''. Svojim očima sam gledala. A nije u pitanju psihijatrijski pacijent.

Ako ne razumete o čemu se radi ili ste ovde da biste lečili sopstvene frustracije, molim vas pokupite igračke i izađite van. Hvala.

кретени

Ne zna se sta je gore, kad se neko stalno kezi pokusavajuci da ostavi utisak pozitivne osobe ili oni koji furaju darkerski fazon nastojeci da konstantnom ironijom i cinizmom izgledaju cool. I jedno i drugo su slabasni pokusaji da se prikriju stvarna osecanja. Maske.

Moje misljenje je da je to navika. Od koje imalac takvog osmeha moze da se odvikne, ali ne i publika koja je navikla na njega u takvom izdanju.

Neko je spomenuo da nasmejani uvek pitaju one "druge" - "shta ti je?". A zapravo, kad god oni ne budu u takvom raspolozenju, opravdano povlache pitanje svih ostalih da ih pitaju shta nije u redu sa njima. Jer zaboga, oni su ti koji su uvek nasmejani i kako smeju vishe da ne budu.

I da bi izbegli takva pitanja (kao i svi ostali "normalni", cime potvrdjujemo da su i sami nasmejani normalni ljudi), oni nastavljaju da budu nasmejani i na silu, iako naravno prikrivaju pravo raspolozenje, osecanja i emocije.

Kako dolazi do te navike? Iz ranog detinjstva i bezbrige. Deca su uvek vishe vuchena da razmisljaju optimistichno umesto realno, shto kasnije ima svoju cenu. Veci stepen razocharenja oko naizgled sasvim prosechnih stvari. (zashto? Zato shto nisu natprosechne kako ih nabedjeni optimista vidi).

I polako taj osmeh prerasta u normalno lice, ali to ljudima iz okoline nikako nije jasno, i da ne bi nash "optimista" preshao za drugi tim "pesimista" (kao transfer iz zvezda-partizan), on se i dalje pravi optimista, ne shvatajuci da je zapravo postao realan i da to uopshte nije loshe. Smejesh kad ti se smeje, plachesh kada ti se plache.

A to da ima osoba koja su uvek nasmejane i preterano dobre uvek, to mi je neshto u shta teshko mogu da poverujem. Jednostavno, toliki pritisak moze naterati takve osobe samo da puknu vise nego ove obichne.

Ja razumem da oni imaju jachi i vishi prag tolerancije za neke stvari, ali bez obzira, kad se taj prag predje, svi smo isti... Koliko neko mozhe da bude dobar, toliko moze da bude i losh, i obrnuto... samo ako hoce... 

to ti je ono ko kad klimas glavom a ne cujes ga nista

Proverite umete li uopšte da razlikujete lažni osmeh od pravog.

http://www.bbc.co.uk/science/humanbody/mind/surveys/smiles/

Moj rezultat je 18/20.

Nauci me engleski prvo, jel danas taj cas?

Ne, danas je nedelja, ali engleski ćemo svejedno tek na jesen. 

Ne treba ti neko spektakularno znanje engleskog, poenta je u slikama/gifovima.

pogodio sam 16

omašio prvu, osmu (babu posle onog indijca), šesnaestog (dedu sa dužom kosom) i zadnjeg

17/20