Šta znači biti Srbin? :: Srpski Nacionalisticki forum

TANJA BOŠKOVIĆ: Ubijaju deci želju za tradicijom, ćirilicom, nacionalnim plesom, gubimo nacionalni identitet

U školama više ne učimo sopstvenu tradiciju, uništavamo jezik, ne znamo nacionalni ples, ali zato učimo koliko Španija ima ovaca. Gubimo identitet. Svi su crkli da idu u Evropu – priča za TV Novosti popularna glumica.

U životu je igrala samo sa četvoricom muškaraca: sa ocem, sa sinom, sa Dankom iz aranđelovačke gimnazije i s Radetom Marjanovićem. Na ovom “spisku” će se, od 29. marta, naći još jedno ime. Tog dana, Tanja Bošković će izabrati partnera s kojim će se takmičiti u “Plesu sa zvezdama” na Prvoj TV. Dugogodišnja folklorašica poželela je da javno zapleše, jer oduvek, i dok ulicom hoda, ona pleše.

- Plesati se može i na ritam svoje ljubavi – kaže popularna glumica. – Ne umem taj osećaj da pretočim u reči, ali znam da moj dar od Boga jeste i igra.

Kada je razmišljala kome će, ako pobedi u serijalu, pokloniti osvojeni novac, shvatila je odmah – ženama. Nekim poniženim, ugnjetenim ženama. Jer, pripadnicama nežnijeg pola je, kaže, najteže.

- Nametnuto im je da zarađuju, da grade karijeru, osećaju se očajno ako nisu majke i supruge, ako nekome ne služe… Njihovo radno vreme traje 24 časa, a pritom, suštinski, ne odlučuju o svojim životima. One su te koje su napuštane. Jer, ovo je muški svet – kaže Tanja, razmišljajući da je možda došlo vreme da se vrati matrijarhat i da žene zavladaju.

U istom ritmu stižemo i do priče o predstavi tivatskog Centra za kulturu – “Penelopijada”, u kojoj Tanja igra i veliko divljenje izražava činjenici da sve uloge nose žene.

- Spektakularan je pokušaj revizije čuvenog Homerovog speva. Žene ovde igraju i muškarce. Sjajno – kaže glumica, pohvaljujući “misiju” Centra, koji svako leto organizuje festival na otvorenom, a u čijem će se žiriju ove godine naći i Tanja.

Ona obožava pozorište. Bez njega, da bude još preciznija, ne može. Kaže da joj je teatar, kao način da se preda umetničkom delu, neophodan za život.

- A političari se, kako znaju i umeju, trude da ga utuku. Očajna sam zbog toga. Oni ne shvataju ni da se poplavom skraćenica i strancizama guši bogatstvo našeg jezika. Zaprepašćena sam da ljudi pristaju na to da jedno savršeno pismo kakva je ćirilica bude prognano – kaže glumica, koja je ljubav prema jeziku ponela iz kuće, od oca i majke profesora književnosti.

- U školama više ne učimo sopstvenu tradiciju, uništavamo jezik, ne znamo nacionalni ples, ali zato učimo koliko Španija ima ovaca. Gubimo identitet, dodvoravajući se ko zna kome.

Svi su crkli da idu u Evropu. Ja sam u mladosti tu istu Evropu obišla uzduž i popreko, kao što su putovala i moja deca. Suština jeste da vidimo “bela sveta”, uočimo sličnosti i razlike, obogatimo duh. Ali, mi danas samo izvozimo decu. Liferujemo ih da bi stekla novac, s kojim neće znati šta da rade – kategorična je glumica, majka Lane i Đorđa.

Ne brine ona o sebi, niti kuka za svojom mladošću. Strah ju je za nove generacije.

- Nije meni za mene. Žao mi je mladih. Meni je dobro. Udobno mi je u mojoj zrelosti. Stekla sam veru u Boga, smirila se od histerije, oslobodila straha. Mene ne zanima ni ko je šef države ni šef mesne zajednice ni šef prodavnice. Imam svoj svet. Postala sam nedodirljiva. Komotna sam u svojim šezdesetim, jer se život tu ne završava, već se čak započinju neki najdivniji poslovi – kaža Tanja.

Dok nije otišla u penziju, zbog obaveza prema svom najglasnijem talentu, nije stizala da se posveti ostalim darovima. Sada je, kaže, ništa ne sprečava da celo leto moluje zid od 20 metara na svojoj kući u Herceg Novom. To njenu ulicu čini drugačijom, a nju veselijom.

- Ne smeta mi da sredim tuđe dvorište ili da operem stepenište u svojoj zgradi. Volim lepotu i čistoću i služim im oduvek. U mom životu više nema moje i tvoje. Ovaj život je moj. Sve u njemu. I stari oluk koji ocrtam cvetovima i luster iz 1929. godine koji vratim u život. To nikoga ne obavezuje i nije zlobljivo, a mene ispunjava – kaže glumica.

U duši ima neprikosnovenu radost, ali kaže da joj je, zbog svega što je videla, jasno zašto postoji smrt. Svi srljaju. Ka čemu? – pita se. Šta ih to tamo čeka? – nije joj jasno.

- Neke od nas, koji u Boga verujemo, čeka večnost. Ali ne znam ka čemu to jure oni u skupim automobilima, osim da poginu. Svima je jasno da je materijalno potpuno propadljivo, da ne ostavlja suštinski trag, a opet… Nekada se govorilo da ako želiš da budeš dobar čovek, moraš da uzimaš od sebe i daješ drugima. Sada decu učimo drugačije. Pogledajte samo majke koje ćerkama kupuju grudi, a da im nikada ništa nisu isplele. Samo je važno da se pojave u istoj brendiranoj garderobi. A duše nigde – priča glumica, dodajući da je istina na drugoj strani i da “Ljubav gradi, a znanje nadima”.

Izvor

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(22.06 KB, 450x300)