Šta zna čiča šta je vutra :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Šta zna čiča
šta je vutra
Policija zaplenila četiri sadnice marihuane pronađene u bašti Đurađa Mastelice, a on se brani da je konopljom hteo da zaštiti krompir od zlatice

Otkad znam za sebe i uzgajam krompir, imali smo problema sa zlaticom. Pošto nemam para za preparate, odlučim se za stari oprobani recept i u bašti zasejem četiri sadnice konoplje. Posle mi ovi iz policije kažu da je indijska i da je to droga. Đavo će ga znati, otkud sam ja to znao!

Okružno javno tužilaštvo podiglo je nedavno optužnicu protiv Đura Mastelice iz Aranđelovca zato što je od aprila do avgusta prošle godine u svojoj bašti uzgajao četiri sadnice marihuane, od kojih je posle policijske zaplene dobijeno 2,7 kilograma biljne mase. U mnoštvu sličnih informacija, možda nekome ovo ne bi bilo čudno da okrivljeni Mastelica nije star 72 godine.

U selu Darosavi, nadomak Aranđelovca, većina ljudi poznaje Đuru Mastelicu. Kažu za njega da je vredan i radan čovek.
- Naći ćete ga u kući, ako nije otišao negde da radi za nadnicu - kažu.
A da bi se došlo do Đurine kuće, mora se peške do naselja Dišić, jer se autom ne može mostićem preko potoka. Ispred trošne kuće, u malenoj bašti, starina obavlja prolećne poljoprivredne radove. Prijatno iznenađen što je neko potegao da sasluša i njegovu priču.

- Zovem se Đurađ Mastelica, a zovu me Đura. Izbeglica sam iz Like, jedan od onih koje je "Oluja" oduvala sa svoje zemlje. Posle godine dana provedene u kampu, moj brat i sin su kupili ovo malo trošne kuće i ovo malo zemljice okolo. Odlučim da još jednom krenem iz početka. Obrađivao sam ovo malo zemlje i radio po selu najteže fizičke poslove da bih se prehranio. Nije mi bilo teško, celog života sam krvavo i pošteno zarađivao - kao da se ispoveda, priča Đura.

- Kada mi se pojavila policija u dvorištu, umalo nisam presvisnuo. Prvo sam pomislio da se nešto desilo mom sinu koji radi u Beogradu, ali su mi ubrzo objasnili zbog čega su došli. Ovako je to bilo, sinovac. Para za hemijska sredstva da bi uništio zlaticu koja mi je napala krompir nisam imao, pa sam odlučio da primenim recept koji smo nekada koristili. Tako sam u bašti zasejao konoplju. Nisam ni znao da je konoplja indijska i da je ona je droga. Po obliku stabla i cveta, ista konoplja.

Đura kaže da je sadnice nabavio od komšinice koja živi pored njegove kuće.
- Komšinica Danica zaista nije znala o čemu se radi, pa sam joj ja rekao da je to konoplja. Inače, ova biljka raste i sama od sebe, ima je po seoskim njivama koliko hoćete - kaže starina.

Istragom utvrđeno da su na biljkama primenjivane sve agrotehničke mere, a Đura objašnjava:
- Pa, naravno da ću okopavati krompir, šta oni misle. A stablo konoplje se nalazi usred zasada, pa kako da preskačem neke delove bašte. A to što kažu da su od ovih biljaka dobili 2,7 kilograma tamo neke droge, nije mi jasno jer, kad bi izmerili sve četiri posečene stabljike, one ukupno ne mogu imati toliku težinu.

- Krivo mi je što makar nisu poštovali moje godine i što nisu videli u kakvim uslovima živim. Dao sam četiristo dinara za autobuske karte do Kragujevca da bih dao izjave, a nemam hleba da jedem. Svi u selu me znaju kao poštenog i radnog čoveka. Posebno volim decu, pa zar neko misli da bih ja našoj deci mogao da prodajem tu đavolju travu. Radim pošteno samo da bih preživeo. Evo, pitajte Filipoviće, kod kojih nadničim godinama, kakav sam ja čovek-drhtavim glasom priča starina.

Ispred porodične kuće Siniše Filipovića okupila se mladež koju je napolje izmamilo prolećno sunce. Uglas pričaju:
- Čika Đura je pošten čovek, kod nas radi, a mi mu nešto plaćamo u novcu, a nešto u hrani, brašnuÖ Na pomen marihuane, svi se grohotom smeju.
- Ma, ajte molim vas, pa to je smešno. Kako neko može i da pomisli nešto tako. Ovi iz policije hvataju sirotinju, a ne jure one koji zaista rade s tim narkoticima.

Tako pričaju Filipovići. Ali, prva komšinica Branka Dišić ne misli tako.
- Nisu tu, sine, čista posla. Moj muž, koji je dugo bio bolestan, kada je video policiju kako pretresa okolinu, od muke je i umro. Da je bilo nekih stabljika, bilo je, pa je to policija posle isekla. A odmah pored naše kuće je kuća u kojoj živi jedan dečak i koji se sigurno drogira. A ja, bogami sumnjam, da i starog nije zarazio.

Đurin sin Zoran došao iz Beograda da obiđe oca.
- Eto šta žena priča. To samo potvrđuje moje sumnje da je neko iz sela iz inata prijavio i naduvao ceo slučaj kako bi se mom ocu osvetili. Ta Branka Dišić ne može da se pomiri sa tim da smo mi kupili od njenih rođaka kuću i ovo malo zemlje i da moj otac tu zemlju vredno obrađuje. A policiji neka služi na čast što su moga oca optužili da se bavi uzgojem marihuane zbog četiri stabljike.

Starina čeka suđenje i rasplet događaja i dok pokazuje kuću, koja samo što se ne sruši, uznemireno priča da je možda i bolje da ga osude i zatvore, jer će u zatvoru sigurno imati bolje uslove života. Ali, krepki starac ipak se ne predaje. Ovog proleća zasejao je dosta povrća u bašti. Na pitanje hoće li ponovo zasaditi konoplju, odgovara:
- Neću je više, sinovac, saditi, makar više nikad ne jeo krompira - rekao je na kraju Đura Mastelica iz sela Darosava, opština Aranđelovac.

Tekst i foto Saša Simanović

Šta zna čiča šta je vutra

Policija zaplenila četiri sadnice marihuane pronađene u bašti Đurađa Mastelice, a on se brani da je konopljom hteo da zaštiti krompir od zlatice

Otkad znam za sebe i uzgajam krompir, imali smo problema sa zlaticom. Pošto nemam para za preparate, odlučim se za stari oprobani recept i u bašti zasejem četiri sadnice konoplje. Posle mi ovi iz policije kažu da je indijska i da je to droga. Đavo će ga znati, otkud sam ja to znao!

Okružno javno tužilaštvo podiglo je nedavno optužnicu protiv Đura Mastelice iz Aranđelovca zato što je od aprila do avgusta prošle godine u svojoj bašti uzgajao četiri sadnice marihuane, od kojih je posle policijske zaplene dobijeno 2,7 kilograma biljne mase. U mnoštvu sličnih informacija, možda nekome ovo ne bi bilo čudno da okrivljeni Mastelica nije star 72 godine.

U selu Darosavi, nadomak Aranđelovca, većina ljudi poznaje Đuru Mastelicu. Kažu za njega da je vredan i radan čovek.
- Naći ćete ga u kući, ako nije otišao negde da radi za nadnicu - kažu.
A da bi se došlo do Đurine kuće, mora se peške do naselja Dišić, jer se autom ne može mostićem preko potoka. Ispred trošne kuće, u malenoj bašti, starina obavlja prolećne poljoprivredne radove. Prijatno iznenađen što je neko potegao da sasluša i njegovu priču.

- Zovem se Đurađ Mastelica, a zovu me Đura. Izbeglica sam iz Like, jedan od onih koje je "Oluja" oduvala sa svoje zemlje. Posle godine dana provedene u kampu, moj brat i sin su kupili ovo malo trošne kuće i ovo malo zemljice okolo. Odlučim da još jednom krenem iz početka. Obrađivao sam ovo malo zemlje i radio po selu najteže fizičke poslove da bih se prehranio. Nije mi bilo teško, celog života sam krvavo i pošteno zarađivao - kao da se ispoveda, priča Đura.

- Kada mi se pojavila policija u dvorištu, umalo nisam presvisnuo. Prvo sam pomislio da se nešto desilo mom sinu koji radi u Beogradu, ali su mi ubrzo objasnili zbog čega su došli. Ovako je to bilo, sinovac. Para za hemijska sredstva da bi uništio zlaticu koja mi je napala krompir nisam imao, pa sam odlučio da primenim recept koji smo nekada koristili. Tako sam u bašti zasejao konoplju. Nisam ni znao da je konoplja indijska i da je ona je droga. Po obliku stabla i cveta, ista konoplja.

Đura kaže da je sadnice nabavio od komšinice koja živi pored njegove kuće.
- Komšinica Danica zaista nije znala o čemu se radi, pa sam joj ja rekao da je to konoplja. Inače, ova biljka raste i sama od sebe, ima je po seoskim njivama koliko hoćete - kaže starina.

Istragom utvrđeno da su na biljkama primenjivane sve agrotehničke mere, a Đura objašnjava:
- Pa, naravno da ću okopavati krompir, šta oni misle. A stablo konoplje se nalazi usred zasada, pa kako da preskačem neke delove bašte. A to što kažu da su od ovih biljaka dobili 2,7 kilograma tamo neke droge, nije mi jasno jer, kad bi izmerili sve četiri posečene stabljike, one ukupno ne mogu imati toliku težinu.

- Krivo mi je što makar nisu poštovali moje godine i što nisu videli u kakvim uslovima živim. Dao sam četiristo dinara za autobuske karte do Kragujevca da bih dao izjave, a nemam hleba da jedem. Svi u selu me znaju kao poštenog i radnog čoveka. Posebno volim decu, pa zar neko misli da bih ja našoj deci mogao da prodajem tu đavolju travu. Radim pošteno samo da bih preživeo. Evo, pitajte Filipoviće, kod kojih nadničim godinama, kakav sam ja čovek-drhtavim glasom priča starina.

Ispred porodične kuće Siniše Filipovića okupila se mladež koju je napolje izmamilo prolećno sunce. Uglas pričaju:
- Čika Đura je pošten čovek, kod nas radi, a mi mu nešto plaćamo u novcu, a nešto u hrani, brašnuÖ Na pomen marihuane, svi se grohotom smeju.
- Ma, ajte molim vas, pa to je smešno. Kako neko može i da pomisli nešto tako. Ovi iz policije hvataju sirotinju, a ne jure one koji zaista rade s tim narkoticima.

Tako pričaju Filipovići. Ali, prva komšinica Branka Dišić ne misli tako.
- Nisu tu, sine, čista posla. Moj muž, koji je dugo bio bolestan, kada je video policiju kako pretresa okolinu, od muke je i umro. Da je bilo nekih stabljika, bilo je, pa je to policija posle isekla. A odmah pored naše kuće je kuća u kojoj živi jedan dečak i koji se sigurno drogira. A ja, bogami sumnjam, da i starog nije zarazio.

Đurin sin Zoran došao iz Beograda da obiđe oca.
- Eto šta žena priča. To samo potvrđuje moje sumnje da je neko iz sela iz inata prijavio i naduvao ceo slučaj kako bi se mom ocu osvetili. Ta Branka Dišić ne može da se pomiri sa tim da smo mi kupili od njenih rođaka kuću i ovo malo zemlje i da moj otac tu zemlju vredno obrađuje. A policiji neka služi na čast što su moga oca optužili da se bavi uzgojem marihuane zbog četiri stabljike.

Starina čeka suđenje i rasplet događaja i dok pokazuje kuću, koja samo što se ne sruši, uznemireno priča da je možda i bolje da ga osude i zatvore, jer će u zatvoru sigurno imati bolje uslove života. Ali, krepki starac ipak se ne predaje. Ovog proleća zasejao je dosta povrća u bašti. Na pitanje hoće li ponovo zasaditi konoplju, odgovara:
- Neću je više, sinovac, saditi, makar više nikad ne jeo krompira - rekao je na kraju Đura Mastelica iz sela Darosava, opština Aranđelovac.
Tekst i foto: Saša Simanović