Šta zna čiča šta je marihuana :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Đurađ Mastelica (72) iz Darosave kod Aranđelovca optužen, pa oslobođen za uzgajanje indijske konoplje

Šta zna čiča šta je marihuana

Imali smo problema s krompirovom zlaticom. E, ja para za hemijska sredstva da bi ih uništio - nemam, pa sam odlučio da primenim stari recept i zasadim konoplju. Nisam znao da je indijska...

Okružno javno tužilaštvo podiglo je pre dve godine optužnicu protiv Aranđelovčanina Đure Mastelice zato što je od aprila do avgusta iste godine u svojoj bašti uzgajao četiri sadnice marihuane. U gomili sličnih informacija iz MUP-a ne bi bilo ništa čudno da Mastelica nije star - ima 72 godine!

U selu Darosavi, nadomak Aranđelovca, Đuru većina meštana poznaje. Kažu da je vredan i radan čovek.

- Naći ćete ga kod kuće, ako nije otišao negde da radi za nadnicu - obaveštavaju meštani putnike namernike.

Do naselja Dišić mora se pešaka jer je mostić preko potoka godinama u izgradnji, pa se kolima ne može prići ni blizu. Ispred trošne kuće, u malenoj bašti, Đura prijatno iznenađen što je neko potegao da sasluša i njegovu priču. Govori kao da se ispoveda.

- Zovem se Đurađ Mastelica, a zovu me Đura. Izbeglica sam iz Like, jedan od onih koje je "Oluja" oduvala sa svoje zemlje. Posle godine dana provedene u kampu, moj brat i sin su kupili ovo malo trošne kuće, i ovo malo zemljice okolo. Iako sam već dosta preturio od života, odlučio sam se da još jednom počnem iz početka. Živ čovek ne može u grob. Obrađivao sam ovo malo zemlje i radio po selu najteže fizičke poslove da bih se prehranio. Nije mi bilo teško, celoga života sam teško i krvavo zarađivao - priča Đura.

"NISU TO ČISTA POSALA"

- Nisu ti, sine, čista posla. Moj muž koji je dugo bio bolestan, kada je video policiju kako pretresa okolinu, od muke je i umro. Da je bilo nekih stabljika, bilo je, pa je to posle policija isekla. A odmah pored naše kuće je kuća u kojoj živi jedan dečak, i koji se sigurno drogira. A ja, bogami sumnjam, da i starog nije zarazio - priča jedna meštanka.
Đurin sin Zoran, koji je došao iz Beograda da obiđe oca, čudi se šta ta žena priča.
- Tom pričom potvrđuje moje sumnje da je neko iz sela iz inata prijavio i naduvao ceo slučaj, kako bi se mom ocu na taj način osvetio. Konkretno, ta žena nikako ne može da se pomiri sa tim da smo mi kupili od njenih rođaka kuću i ovo malo zemlje i da moj otac tu zemlju uredno obrađuje - priča rezignirano Zoran.



- Kada mi se pojavila policija u dvorištu, umalo nisam presvisnuo. Prvo sam pomislio da se nešto desilo mom sinu koji radi u Beogradu, ali su mi ubrzo objasnili zbog čega su došli. Ovako je to bilo sinovac, otkad znam za sebe, i od kada uzgajam krompir, imali smo problema sa krompirskom zlaticom. E, ja para za hemijska sredstva da bi ih uništio nisam imao, pa sam odlučio da primenim recept koji smo odvajkada koristili. Tako sam u bašti zasejao četiri sadnice konoplje, jer znam da one sprečavaju navalu zlatice na krompir. Posle su mi ovi iz policije rekli da jeste konoplja, ali indijska, a ona je droga. Đavo će ga znati, otkuda sam ja znao da je indijska. Po obliku stabla i cveta, znao sam samo da je konoplja.

Đura kaže da je sadnice nabavio od komšinice koja živi pored njegove kuće.
- Komšinica Danica Gavrilović zaista nije znala o čemu se radi, pa sam joj ja rekao da je to konoplja. Inače, ova biljka raste i sama od sebe, ima je po seoskim njivama koliko hoćete - kaže starina.

A to što je u istrazi utvrđeno da su na biljkama primenjivane sve agrotehničke mere, Đura objašnjava:
- Pa, naravno, da ću okopavati krompir, šta oni misle. A stablo konoplje se nalazi usred zasada, pa kako da preskačem neke delove bašte. A to što kažu da su od tih biljaka dobili 2,7 kilograma tamo neke droge, nije mi jasno, jer kada bi izmerili sve četiri posečene biljke, one nisu mogle imati toliku težinu.

Đura Mastelica ne krije razočarenje celim slučajem.
- Krivo mi je što makar nisu poštovali moje godine i što nisu videli u kakvim uslovima živim. Morao sa nekoliko puta da plaćam karte za autobus do Kragujevca, najpre da dajem izjave, pa na suđenja, a nemam para ni za hleb. Svi u selu me znaju kao poštenog i radnog čoveka. Posebno volim decu, pa zar neko misli da bih ja deci mogao da prodajem tu đavolju drogu. Radim pošteno samo da bih preživeo. Evo, pitajte Filipoviće, kod kojih nadničim godinama, kakav sam ja čovek - drhtavim glasom priča starina.

Ispred porodične kuće Siniše Filipovića okupila se mladež koju je napolje izmamilo junsko sunce.
- Čika Đura je pošten čovek, kod nas radi, a mi mu nešto plaćamo u novcu, a nešto u hrani, brašnu - pričaju, a na pomen njegove veze sa marihuanom, svi se grohotom smeju.

- Ma ajte, molim vas, pa to je smešno, kako neko može i da pomisli tako nešto. Ovi iz policije hvataju sirotinju, a ne jure one koji zaista rade s tim narkoticima. Posle brojnih ispitivanja, suočavanja i suđenja, Đura Mastelica je odlukom suda konačno oslobođen optužbe. Kaže da je pravda zadovoljena, ali da mu je svakako naneta velika šteta. I dok pokazuje kuću koja samo što se nije srušila, ljutito priča da je možda bolje bilo da su ga osudili, jer bi u zatvoru sigurno imao bolje uslove života.
- Neću je više, sinovac, saditi konoplju, makar više nikada ne jeo krompira - rekao je Đura i otišao da radi.

Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Saša Simonovi