Brak što pre?

Nekada davno ljudi su se venčavali veoma mladi. Često nisu ni birali oni s kime će se venčati, nego su to određivali njihovi roditelji - u igri su više bili interesi nego ljubav. Danas su stvari, čini se, obrnute. Ljudi u principu sami odlučuju s kime će se venčati (mada roditelji i rodbina koji se ne slažu s izborom svog deteta umeju da zagorčaju život mladencima) i na venčanje se rešavaju sve kasnije.

Neki bi rekli da je to loše, jer bi roditelji trebalo da budu mladi, naročito majke (naravno, ne da budu deca, ali za mlađe žene su i trudnoća i porođaj lakši, plus su i šanse za zdravo dete veće); neki pak imaju drugačije argumente, smatraju da je najbolje da se ljudi ostvare prvo u drugim oblastima, a tek onda, kao zrele i ispunjene osobe, stupe u brak - medicina može pomoći ako trudnoća bude problem, bitno je da bračni partneri budu zaista spremni za brak. Statistike ionako pokazuju da se brakovi između veoma mladih partnera najčešće završavaju razvodom - neko bi se mogao upitati: zašto se onda uopšte venčavati mlad kad ionako neće uspeti?

Zapravo, toliko se često spominje da brakovi između mladih partnera uglavnom ne uspevaju - i sve je to jako lepo argumentovano nezrelošću partnera - da se, kada vidite mlade mladence (u ranim dvadesetim), može desiti da se sa sažaljenjem upitate imaju li oni ikakve šanse. Dobro, mladi su, slatki su, stvarno izgledaju zaljubljeno i srećno - ali imaju li ikakve šanse?

Bez obzira na ono što cinici misle - da, i oni koji u ranoj mladosti stupe u brak imaju šanse da im brak uspe. Naravno da nezrelost može da bude problem, ali ne uvek i nepremostiv problem. Nije sve ni u zrelosti. Pokazalo se da ukoliko su dvoje kompatibilni - što će reći da imaju ista ili slična interesovanja i iste ili slične vrednosti - oni mogu sasvim dobro da funkcionišu. Što se (ne)zrelosti tiče, pa, sazreće zajedno.

To ne znači da je uvek dobra ideja pojuriti u rani brak (kao što smo rekli, i statistika pokazuje da to nije dobra ideja). Ipak, nije uvek neophodno ni čekati da se ostvarite na svim planovima kako biste spremno i oslobođeno stupili u brak - godine, generalno uzev, nisu prepreka za brak, o kojim god da se godinama (nakon punoletstva) radi.

otkad znam za sebe zelela sam brak i porodicu,i da se mene pitalo,odavno bih bila gdja i mama,ali to ne dolazi po  narudzbi i zeljama,vec kada dodje odgovarajuca osoba i nekako samo po sebi...
potpuno se slazem da nije neophodno biti ostvaren na svim poljima pre ulaska u brak,posebno kad je karijera u pitanju...mene je *zakacila* neka zivotna ironija po tom pitanju-nikada se nisam furala na karijeru,a zivot je namestio kockice da me poslednjih 10 godina sve vodi u tom pravcu sjajnih poslovnih sansi i mogucnosti,a ono sto sam stvarno htela-ljubav,cvece,drvece-nekako me zaobilazi u sirokom luku...
nema pravila,ne mozete odrediti kada ce se pojaviti odgovarajuca osoba i kada cete uci u bracne vode,osim ako vam je taj cin i prsten na ruci bitniji od osobe kakvu tacno tazite i trebate...retki su oni koji nadju odgovarajucu osobu tacno u periodu kada im stima,tj.onda kada su zamislili da to treba da bude...