Prvi sastanak
Važna je samo
prva runda

Bilo je već skoro godinu dana od kad smo se prvi put videli. Dotad je postojala izvesna ravnoteža, čas on, čas ja, pokazivali smo da jedno drugom nešto značimo. On je povukao prvi potez, ja odlučujući. Prvi put smo izašli.

Promenili smo već nekoliko lokala a da se priče nisu istrošile. U to vreme sam mislila da je to najvažnije. I, nisu bili u pitanju šareni kokteli, nego moja prirodna nestrpljivost. U jednom trenutku, stavila sam mu ruke oko vrata, samo da mu pokažem neku ilustraciju na zidu kojem je bio okrenut leđima. Naravno da je pogrešno shvatio. Ukočio se.

Osetila sam se kao u ringu. S podlim protivnikom. Onim koji se pravi nevešt, a dokači te, kad se ne nadaš, nekim krošeom, sa strane, odakle se ne nadaš.

- Šta je bilo, nešto si pala, je li ti dosadno, pitao me je zabrinuto, ali to nije izmenilo ni njegov izraz lica, ni držanje.
- Ništa. Osetila sam tvoju distancu i ne želim da je rušim, progovorila sam i ućutala i trebalo je tako da ostane. Jednom kad popustiš, ide do u nedogled.
- Misliš da je meni lako i da me baš zanimaju ovi kokteli, rekao je dok mu je nos i dalje bio zabijen u kartu. Tu je već počeo da izigrava mučenika. I onda je nastavio:
- Nisam danas hteo da razgovaramo.
Aperkat.
- Prvi put izlazimo i hteo sam da to izgleda opušteno i zabavno, a neki drugi put ćemo ozbiljno da pričamo.

Kao da sam ja to isplanirala. Kao i u ringu, ne pobeđuje uvek bolji i jači. Samo onaj ko te dočeka nespremnu.
Nokautirao me je svojom hladnoćom.

I možemo da se vidimo poslednji put ili će mi trebati još sto puta da shvatim - možda odnos muško-žensko i liči na boks meč. S tim što je samo jedna runda važna. Prva. Prvi dejt.
M. Bjelovuk