Владо надеждин: Споразум Караџић-Холбрук потписан 1995

ПРАГ - Владо Надеждин, бивши шеф кабинета министра иностраних послова СР Југославије Милана Милутиновића, тврди да постоји споразум између бившег председника Републике Српске Радована Караџића и америчког дипломате Ричарда Холбрука, који је потписан 1995.године пред Дејтон, а да је у њему главна тачка да Хашки трибунал није надлежан за Караџића.

"Споразум постоји, потписан је 1995. године пред Дејтон. Тада сам био шеф кабинета савезног министра за иностране послове СРЈ и видео сам тај документ, чији су потписници Ричард Холбрук и Радован Караџић", изјавио је данас Надеждин за Радио Слободна Европа.

"Документ је са неколико тачака, у заглављу је председник Републике Српске, кабинет председника, у левом углу је потпис Радована Караџића, а у десном Ричарда Холбрука. Најважнија тачка, од 3-4 тачке, је да Хашки трибунал није надлежан за Радована Караџића", рекао је Надеждин.

Надеждин је потврдио да је дао изјаву Специјалном тужилаштву Србије за ратне злочине које испитује особе које имају сазнања о наводном уговору Караџић-Холбрук, али није могао да изнесе више детаља јер се писмено обавезао да о томе не говори, преноси прашки радио.

Надеждин је додао да је уговор сачињен у четири примерка, да би требало да се налази у Министарству иностраних послова СР Југославије, сада Србије, али није могао да каже где је тај документ потписан.
"Те детаље не знам, где и како - да ли на Палама или у Сарајеву. Јер, Холбрук је тада летео са својом шатл дипломатијом на релацији Сарајево-Београд, Пале-Загреб, итд", рекао је Надеждин.
Политика - Пре 11 сати

Све и да спораззма нема,Радован неће видети ни ''х'' од Хашког трибунала.

ne znam da li je kalica dobila ovo sto je Nadezdin rekao. Izgleda da je zbog toga obecala da ce dati pozitivnu ocenu o saradnji sa Haskim tribunalom-nema ko da se hapsi jer su svi pod zastitom amera.
jadna Kralica propade joj plan da bude najveci istrebitelj Srba.

Dr Trifko Guzina potvrdio pisanje Sine o dogovoru SAD s bivšim predsednikom Republike Srpske
Dogovor o Karadžiću u Budimpešti
Glavni pregovarač u ime Srpske bio je pokojni Ilija Guzina, tadašnji generalni direktor Radio-televizije Republike Srpske
Pregovori o povlačenju Radovana Karadžića sa funkcije predsednika Republike Srpske u zamenu za povlačenje haške optužnice protiv njega vođeni su u Grčkoj, u Atini, pre dvanaest godina, avgusta 1996. godine. Glavni pregovarač bio je pokojni Ilija Guzina, tadašnji generalni direktor Radio- televizije Republike Srpske. Sa njim je, uz saglasnost, bio i njegov rođak i lični lekar, dr Trifko Guzina, hirurg i predratni šef Urološke klinike u Sarajevu, koji je ovo potvrdio za Sinu.

Dr Guzina je potvrdio navode Luke Karadžića, brata Radovana Karadžića, o postojanju džentlmenskog sporazuma iz Atine. Prema njegovim rečima, nekoliko meseci kasnije, dok je on bio na Novom Zelandu, Ilija Guzina, glavni pregovarač u ime Srpske, mu je telefonom potvrdio i da je paraf na papir stavljen u Budimpešti. On siguran da su pregovarači bili agenti CIA. Jedan od njih bio je bliski prijatelj tadašnjeg guvernera Teksasa, a sada predsednika SAD Džordža Buša.

- Ilija je bolovao od mijelofibroze. Upao je u remisiju posle zračenja slezene u Beogradu, a bio je i priključen na veštački bubreg. Oporavio se, ali je morao da bude pod stalnim nadzorom lekara. To je bio i razlog zašto sam se ja našao u Grčkoj. Krijući se od svih službi, agenata i ko zna koga još, izbegavajući zvanične institucije, a ja ih zovem Udbom, i Slobodana Miloševića, sa Lukom Karadžićem smo „mercedesom“ otišli za Bugarsku. Tu su nas čekala dva agenta za koje sam siguran da su bili agenti CIA. Jedan od njih je bio prijatelj sa Bušom Mlađim, tadašnjim guvernerom Teksasa. Prenoćili smo u hotelu „Moskva“, ispod planine Rile u Sofiji. Nakon toga, auto je ostao na parkiralištu carine u Sofiji, a mi smo odatle avionom otputovali pravo u Atinu.

ILIJA GUZINA UMRO 1997.

Ilija Guzina, bivši glavni pregovarač sa Amerikancima o povlačenju Radovana Karadžića sa funkcije predsednika Republike Srpske, umro je 1997. godine. Sahranjen je u Fojnici kod Gacka.

Prema rečima dr Trifka Guzine, koga su muslimani hapsili i zatvarali, atinska CIA je stupila u vezu sa kolegama iz Bugarske, i delegacija Republike Srpske bila je smeštena u prenoćište u blizini hotela „Internacional“ u Atini. U foaje hotela došao je čovjek u civilu i razgovarao sa Ilijom.

- Već tada je došlo do manjeg verbalnog sukoba oko Alije Izetbegovića i njegove uloge u ratu u Bosni i Hercegovini. On i Ilija otišli su, a ja i Luka Karadžić ostali u depandansu. Ilija je dva-tri dana išao na razgovore. I sada sam siguran da su oni nastupali po uputstvima „Bugarina“ i stalno bili na vezi sa svojima. - Trile, moramo žrtvovati Radovana. Mora ići sa svih funkcija, s tim da ga neće goniti - rekao je jednog dana Ilija plačući. To je živa istina i to je tako bilo. U pregovorima je odmah razdvojen razgovor o Ratku Mladiću od razgovora o Karadžiću, posebno u vezi sa Srebrenicom - kaže dr Trifko Guzina.

On dodaje da je Ilija tvrdio da je Radovan četiri-pet dana pokušavao da stupi u vezu sa ljudima u Srebrenici da dobije nekog od odgovornih koji su se nalazili tamo i da Radovan suštinski nije znao šta se u Srebrenici dešava.

- Radovan je pokušavao da stupi u vezu sa Srebrenicom, da vidi šta se desilo. To je Ilija pričao jer je bio svedok tih poziva. Lično je bio prisutan u kabinetu Radovanovom kada je on zvao, ali nikog nije mogao da dobije. Tri-četiri dana je zvao. To je ono što je Ilija govorio i to je prava istina. Prema onom što je Ilija govorio, Radovan nikad ne bi ni naredio ni dozvolio da se uradi bilo šta mimo međunarodnih konvencija, ponavlja da su Amerikanci imali veliko poverenje u Iliju i tu nije bilo nikakve dileme. Oni su njega i izabrali i sa njim hoće da pregovaraju upravo zato što su mu verovali. Ilija je uvek bio iskren, nije bio lažov. I on nije imao nikakve dileme da ono što kaže može biti drugačije nego što jeste. A i Radovan je bio siguran da je Ilija čovjek kome može da veruje. To je bio zajednički splet po kome je Ilija trebalo da iznese sve što treba, a druga strana opet da kaže svoje - kaže doktor i nastavlja - O tome se govorilo, to je bila tema razgovora. Kada su razgovori završeni, vratili smo se u Sofiju. Odatle „mercedesom“ i u pratnji agenata CIA na prelazu prema Nišu, prešli smo granicu. Kada smo stigli u Beograd, Ilija je pozvao telefonom Radovana i rekao šta je dogovoreno. Radovane, slušaj, moraš sa svih funkcija. Uh, jebem ti, pa to je dobro, odgovorio je Radovan bez ikakvih ograda.

Dr Guzina kaže da je priča istinita i o tome nema dileme.

22.09.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
INTERVJU, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom
ISPITAĆEMO DIL KARADŽIĆ-HOLBRUK
Nečega je očigledno bilo, ali nama je potreban dokaz, papir na kojem piše da Karadžić neće ići u Hag i na kome su potpisi njih dvojice. Nije tačno da je Karla del Ponte dala rok od tri meseca za hapšenje Mladića




Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, kaže za Press da će srpski državni organi do kraja ispitati indicije da su Ričard Holbruk i Radovan Karadžić 1996. godine sklopili sporazum prema kojem Karadžić neće biti uhapšen i isporučen u Hag ako se momentalno povuče sa političke scene. Da je "dogovora" bilo, ovih dana ponovila je i Florans Artman, bivša portparolka Haškog tužilaštva, koja o tome piše u svojoj knjizi "Mir i kazna". Čak je i glavna tužiteljka Karla del Ponte nedavno izjavila da "postoje osnovane sumnje" da su Amerikanci napravili dil sa Karadžićem.

- Nečega je očigledno bilo. Mnogi svedoci tvrde da taj sporazum postoji, opisujući bukvalno način na koji je do njega došlo, način na koji su tekli pregovori i ko je sve u njima učestvovao. Ljudi su nezavisno jedni od drugih, na identičan način, do tančina opisivali te događaje. Ali, u toj priči su validni samo dokazi, dakle, potrebno je pronaći papir na kome stoje potpisi Karadžića i Holbruka. Sve dok se dokaz ne pronađe, reč je samo o indicijama.

Kome više verujete: Holbruku koji sve to demantuje, ili Karli del Ponte i Florans Artman?

- Ne verujem nikome! To nije stvar verovanja. Ovde su jasno potrebni dokazi. Mi moramo da sprovedemo jednu ozbiljnu istragu. Razgovaraćemo sa još dva-tri čoveka, koji su bili svedoci tih događaja, i na osnovu toga ćemo moći da damo neku precizniju sliku onoga što se dogodilo. Ponavljam, ključno pitanje je da li taj sporazum postoji u pisanom obliku i da li su na njemu potpisi Karadžića i Holbruka.

Karla del Ponte je Srbiji dala rok do nove godine da uhapsi Mladića. Ima li šanse da se to uradi?


Specijalni tužilac sa Del Ponteovom zbog novih zakona

Javnost je juče bila zatečena pojavljivanjem specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića na sastanku sa Karlom del Ponte!

- On, kao i ministar pravde Dušan Petrović, bili su na sastanku zbog nekih novih zakonskih propisa koji bi trebalo da budu doneti, kao i nekih aktivnosti koje su iz domena specijalnog tužilaštva. Ali ja ipak ne mogu da vam otkrivam detalje tih razgovora.


- Prvo, nije dat nikakav rok i niko više neće davati nikakve rokove! Mi imamo veliki problem za vratom, a to su preostali haški optuženici i naš interes je da taj problem što pre rešimo. Sa Karlom del Ponte uopšte nismo razgovarali o rokovima, već o aktivnostima koje preduzimamo kako bismo izvršili naše obaveze. Činjenica je, međutim, da možemo doći u opasnost da nam od izručenja Mladića zavisi potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Koliko će, prema Vašem mišljenju, Haški tribunal i EU imati strpljenja za Srbiju?

- To nije stvar strpljenja. Činimo sve što možemo. Svi kapaciteti koje imamo iskorišćeni su da se naše obaveze prema Tribunalu izvrše. Na rešavanju ovog problema radi veliki broj ljudi i ostaje da verujemo da će jedan ogroman trud ipak dati rezultat. Što pre se to dogodi, biće bolje po nas, jer ćemo upravo mi imati najveću korist od rešavanja tog problema.

Šta je sa Goranom Hadžićem i Stojanom Župljaninom?

- Kada govorim o svim našim aktivnostima, to se odnosi i na Župljanina i na Hadžića.

Ljudi šta se palite, pa cela ta priča nije da se podrži Karadžić jer Amerika nije UN. Priča je mina na kampanju Klintonke i Holbruka.