Šta vam diže pritisak
Računa se da visok krvni pritisak danas ugrožava oko četrdeset odsto populacije

Sve više dece i adolescenata ima visok krvni pritisak.

– Sedenje pred kompjuterom, TV-om, radnim stolom, masna hrana i prekomerna težina razlog je što sve više mališana oboleva od ove bolesti koja se mora kontrolisati doživotno, upozorava prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog koji preporučuje da se i deci od najranijeg doba bar jednom godišnje kontroliše krvni pritisak, posebno ako u porodici ima debelih ili već obolelih od krvnog pritiska.

Visok pritisak ili hipertenzija je najčešća bolest krvnih sudova u većini visokorazvijenih zemalja. Mnogi, od obolelih, to najčešće ni ne znaju. Računa se da visok krvni pritisak danas ugrožava 40 odsto populacije, a već nekoliko godina od ovog tihog ubice moglo bi biti ugroženo, čak, 60 odsto stanovništva.

Posebno zabrinjava to što samo polovina obolelih uzima redovnu terapiju, a tek petina redovno kontroliše krvni pritisak.

– Mnogi neoprezni ne pridaju značaj proveri krvnog pritiska, a kada doznaju da je visok, ne smatraju da treba da ga leče i uzimaju lekove koji će im, uz umereni stil života, znatno olakšati svakodnevicu i sprečiti razvoj niza bolesti – konstatuje sagovornik „Politike”.

Iako su brojni uzroci visokog krvnog pritiska poznati, a među njima su i povećana telesna težina, konzumiranje preslane hrane, pušenje, pijenje alkohola, fizička neaktivnost... mnogi mehanizmi još nisu sasvim otkriveni i razjašnjeni. Osim poznatog faktora životne sredine, ključnu ulogu sudeći po svemu ima i genetika.

Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović ima i jednu lošu vest za radoholičare:

– Previše sati na poslu šteti zdravlju, upravo je potvrdila najnovija američka studija sprovedena na 24.000 zaposlena Amerikanca. Nisu krivi samo strogi poslodavci. Dug radni dan jednostavno ostavlja malo vremena za rekreaciju i odmor.

Poslednja klinička istraživanja u Americi pokazala su da oštećenja arterijskih krvnih sudova počinju već s niskim vrednostima krvnog pritisaka. Naš sagovornik, stručnjak koji se usavršavao u Americi prenosi još neka novija saznanja:

– Smrtnost uzrokovana bolestima srca i moždanim udarom povećava se već s vrednostima sistoličkog arterijskog krvnog pritiska iznad 115 mmHg i dijastoličkog arterijskog krvnog pritiska iznad 75 mmHg te se udvostručuje za svako povišenje pritiska od 20/10 mmHg. Stoga je specijalni komitet NHBPEP (National High Blood Pressure Educatio Program) pre dve-tri godine uveo i prvi predstupanj definisan kao predhipertenzija.

Prema tim novim smernicama normalni arterijski krvni pritisak ima vrednost ispod 120/80 mmHg, predhipertenzija 120-139/80-89 mmHg, hipertenzija prvog stepena 140-159/90-99 mmHg, hipertenzija drugog stepena iznad 160 za sistolički i iznad 100 za dijastolički pritisak.

Srećom, povišen krvni pritisak može uspešno da se leči. Na žalost, većina ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritiska uopšte to ne zna, a samo jedan od četiri pacijenta pravilno se leči.

– Prvi korak u lečenju je promena stila života – kategoričan je dr Hadži-Tanović. – Ljudi s minimalno povišenim krvnim pritiskom uspešno će rešiti svoj problem samo primenom zdravog stila života. Nekima će, s godinama, u jednom trenutku biti potrebna i terapija lekovima. A kada lekovi počnu da se uzimaju, jako je važno da se terapija ne prekida na svoju ruku.
Lečenje je, dakle, za većinu pacijenata doživotno. Uprkos tome, ne zaboravite da vaše zdravlje u najvećoj meri od vas zavisi. Primenite zdrav stil življenja i videćete koliko je ta tvrdnja tačna.
Dušica Pavićević

Izvor: Politika

dali smijem igrati fudbala(rekreacija) kada imam povišen krvni pritisak....