S obzirom da sam i sama u problemu i da sam i sama u jednoj jako zbunjujucoj situaciji trebao bi i meni jedan savet, jer mi je jako tesko da pricam sa osobama kojima verujem zbog pristrasnosti.  Nalazim se u vezi skoro vec 6 meseci i za sav taj vremenski period prosli smo dosta zajedno. Neki ljudi koji delimicno znaju nesto o nama cak kazu i neke stvari koji neki drugi parovi prolaze tek nakon godinu dana.  Da li je sve to dobro ili ne, ne znam.  Problem je poceo da se javlja jer nisam htela da napravim gresku da izgubim glavu za nekim koga ne poznajem. Htela sam polako postepeno da udjem u pricu jer imam 28 god. uskoro 29 i ne bas mnogo vremena za gubljenje sa pogresnima.  Medjutim, vremenom sam se jako zaljubila do tih granica da sam pocela da osecam takvu ljubomoru kakvu nisam do tada.  Sama pomisao da ga nema vise pored mene stvarao bi osecaj takvog bola da ni sebi ne umem da objasnim zasto, kako, sta mi se dogadja!!!! Moram da priznam da nisam bila na samom pocetku savrsena devojka, da sam umela da budem teska i gruba, ali popricala sam sa njim i rekla da mi je zao zbog svega loseg sto sam mu uradila, a to se uglavnom odnosilo na postupke koje su vodile bespotrebnim svadjama, i radila sve i cinim sve da to ispravim.  Potpuno sam promenila i misljenje i ponasanje prema njemu, pocela sam da radim stvari zbog njega koje nisam imala potrebe da radim dok sam bila sa nekim drugima ali osecam da se on ugasio.  Nekako nema vise budjenja i cujenja telefonom ujutru kad se krene na posao a od pocetka smo imali takav odnos i rekla mu da mi to jako nedostaje. Nista se jos uvek nije promenilo i vratilo kako je bilo.  Nema vise one paznje i pri tom je rekao da jos uvek ne odustaje i da jos uvek razmislja jer nam je i seksualni zivot postao los. Isto tako kaze da mi veruje, jer mozemo o svemu otvoreno da pricamo.  Cak sam mu rekla da me je zvao bivsi mladic koji me je pitao da li bi mogli da izadjemo na kafu jer treba da porazgovara sa mnom i da li bi sadasnji imao problem oko toga.  Rekla sam mu da necu ici ukoliko mu to smeta,ali bi meni znacilo iz razloga sto bivsi i dan danas dolazi i obilazi moj kraj zbog mene a zelim da to prestane jer sam nasla nekog novog kojeg sam zavolela jako. slozio se i rekao je da je skro Ok i da odem, a ukoliko bude osetio bes ili nesto slicno zbog toga da ce me nazvati zbog cega nemam nista protiv.  Mozda glupo zvuci ali bi i meni znacilo da pozove u periodu kada budem bila na kafi sa njim jer bi meni licno to bio dokaz da mu je stalo. Isto tako moj mladic kaze da imam sve dobre karakterne osobine ali da ga ne gusim i pustim, da ga ne smaram.  Znam da ce zvucati blesavo, al pocela sam da primecujem neke stvari kao na primer flert putem modernih vidova komunikacija kao i direktnim.  Znajuci ga, nije bivao u tom fazonu do sada i ne znam da li je ovo sitacija koja vodi propasti i samo pitanje vremena kada ce naci nekog sa kojim ce u nekom trenutku osetiti bliskost te jacine da je vreme da ja krenem dalje ali sama. I jutros sam mu poslala poruku da mi nedostaje i pozelela lep dan ali nikakav odgovor nisam dobila.  I sama radim i imam posla, ali ja jos uvek pronalazim 5 min za poruku za nekog koga volim da mislim na njega mimo obaveza.  Osecam se jako zbunjenom, i ne zelim da ispadnem naporna, teska, da silim. Jedino sto imam je razgovor i da kazem sta osecam i sta mi treba i da li je to sto i on zeli.  Kako da se vrati sve na staro da bude sve kako treba i da li je to uopste moguce, ili jednostavno treba da prihvatim poraz i krenem dalje.  Jer prave stvari treba cekati sa jedne, ali opet me muci ona cuvena, ne mogu da se borim sa vetrenjacom ili ne zelim da cekam godoa.  Ja samo volim i imam ljudsku potrebu da budem voljena.  Jer to toliko mnogo i tesko?!Da li treba jednostavno da dignem ruke, zaboravim i pokusam nesto drugo novo da je vreme zaustavljeno sa njim u smislu nema nicega tu, da ne idemo dublje jer smo ionako osudjeni na propast.  Treba mi savet samo sta da radim ,jer se osecam potpuno izgubljeno. Mesta za pogresnim koracima nema vise.

U vezu se nikako ne ulazi sa prethodnim sumnjama, posebno ukoliko razmisljanje pocinje pitanjem "a sta ako raskinemo...?" Nije fer vezu "osudjivati" na propast u samom startu.

Sto se tvoje price tice, mislim da je steta nacinjena na samom pocetku i da je korak po korak "otisla" (pre)daleko. Potpuno sam sigurna da ti prvo sama sa sobom moras rascistiti sta zelis, pa onda otpoceti sa "velikim spremanjem" svojih strahova/predrasuda/sumnji/kako god. Takvo ponasanje moze lako da unisti nesto sto bi moglo da bude lepo, jer ce ugusiti drugu stranu... i onda je raskid neminovan.

Pokusaj sebe da sredis, razgovaraj sa njim otvoreno, naravno ukoliko ti je stalo, reci mu za svoje strahove/zebnje/sumnje... mozda urodi plodom... ukoliko urodi plodom znaces da je i njemu stalo... ukoliko ne... dizi sidro i plovi dalje, ali prethodno nauci lekciju iz sopstvene greske. Ukoliko ti nije stalo... opet... dizi sidro i plovi dalje, ali prethodno nauci lekciju iz sopstvene greske.

 ''Kako da se vrati sve na staro da bude sve kako treba i da li je to uopste moguce, ili jednostavno treba da prihvatim poraz i krenem dalje.'' - ja no comprende ovo! Kakav poraz? Jel se ti takmicis sa nekim? Sa kim to?

''Znam da ce zvucati blesavo, al pocela sam da primecujem neke stvari kao na primer flert putem modernih vidova komunikacija kao i direktnim.'' - Jesi sigurna da ovo nije produkt tvog ljubomornog uma?

Ima tu i neke drame u tvom textu koja mi se ne svidja: ''Ja samo volim i imam ljudsku potrebu da budem voljena. ''
ovo mi mirise na ''Ja sam zrtva...'' fazon.

Ili se on stvarno ohladio ili se koristi nekim gestapo metodama kako bi ti bio zanimljiviji.
S obzirom na to da mu je skoro 30 (pretpostavljam), onda mi se ova druga opcija cini manje vjerovatnom. Mozda si mu bila interesantna dok si ti bila vise distancirana, a sad kad si se 'opustila', stvari su se obrnule.

Sest mjeseci veze nije mnogo, realno. I ako treba to da pukne, bolje da pukne sad, i sama kazes da nemas vremena da tracis na dileme tipa 'sto mi ne odgovara na poruku, sto me ne zove' i sl.

Ja bih ga na tvom mjestu stavila ispred sebe i sve ispricala, kako se osjecas i to, trazi od njega da bude iskren takodje. Ako je on na nivou 14-godisnjaka koji se igraju macke i misa, onda vjerovatno nije za tebe. Ako i poslije razgovora bude sve po starom .. onda ne znam sto bi se dalje maltretirala.

Sto se tice ljubomore, to je ugl produkt sopstvene nesigurnosti koji se pretpostavljam javio onog trenutka kad je on poceo da se hladi. Iz ove perspektive, cini mi se da ta vasa veza ima mnogo vise - nego + strana, pa bih se ja na tvom mjestu presabrala.

To je moje misljenje, sretno.

Ne bih da budem gruba, ali... to je opis jedne ozbiljne veze...

Sta ja znam... pitanje je da li je dama mojih godina imala duzu vezu pre ove...

   Ne mora da znaci da sve ide u propast...

   Mozda si ti jos uvek na nekom nivou zaljubljenosti i strasti, dok je on presao na neki "visi" nivo, da ga tako nazovem. Mi muskarci drugacije funkcionisemo. Ja verujem da nama treba vise paznje i ljubavi nego zenama, i da smo generalno osecajniji, ali da svi to skrivamo. Znam po sebi da sam emotivac najtezi, ali da nikada to ne pokazujem, vec uvek delujem totalno hladan. Mozda je on s tobom razvio nesto lepo, ostvario jaku vezu, i to ga plasi, pa je poceo da se skriva.

   Ali i mozda se jednostavno ohladio. Dala si mu previse sebe odjednom pa ga prezasitila, nije mogao da proprati sve to. Mozda nije mogao, a mozda jednostavno nije hteo. Svi znamo cari novih veza, lep osecaj neizvesnosti i odredjenu prijatnu dozu neozbiljnosti, pa se njemu jos bas ne izlazi iz toga. Verovatno je i on cuo tu cinjenicu kako ste vas dvoje preziveli i presli nesto sto neki parovi tek sa godinu dana (ili ne znam ni ja vec koliko) iskuse, samo sto njega ta cinjenica, za razliku od tebe, plasi, pa se ugasio, iliti ohladio.

   Sta god da je u pitanju, postoji jedno resenje: razgovor. Izaberi neki odgovarajuci, opusten momenat (nikako dok ste u raspravi nekoj, i nikako posle seksa (ovo vreme volimo da drzimo da sebe, da u glavi velicamo snagu nase muskosti )), i lepo mu reci sve sto osecas, ali polagano, nemoj da ga zasipas, opet ce da se zatvori. Pa, valjda ce se tako resiti...

---

   Sto se ostalih sitnica tice:

   Nema vise one paznje i pri tom je rekao da jos uvek ne odustaje i da jos uvek razmislja jer nam je i seksualni zivot postao los. - Zapitaj se da li je prvo ovo bilo lose, pa onda se sve ostalo pogorsalo, posto ako je ovako, koliko god banalno zvuci, mozda "u tom grmu lezi zec".

   Medjutim, vremenom sam se jako zaljubila do tih granica da sam pocela da osecam takvu ljubomoru kakvu nisam do tada. - Moras to da iskontrolises. Obavezno...

   ...pocela sam da primecujem neke stvari kao na primer flert putem modernih vidova komunikacija kao i direktnim. - Mozda je nesiguran u sebe, pa mu je ovo samo proveravanje zavodnickih sposobnosti. Ne verujem da je ovo nesto strasno...


              Srecno s vezom...

Mislim da si ovde dobila jako kvalitetne savete i komentare, jedino bih još naglasila to da ćeš i dalje biti u agoniji sve dok ne rešiš da situaciju isteraš na čistac, uvidiš šta imaš i šta ti fali, te doneseš odluku kako i šta dalje.

To će ti, naravno, biti omogućeno jedino kroz otvoren razgovor sa drugom stranom, jer mi ne možemo nikako znati šta je u njegovoj glavi, a verujem da tek ti ne možeš ''gatati u pasulj'' kako bi pronikla u njegove misli, jer si subjektivna, što je potpuno normalno.

Malo presloži stvari najpre u svojoj glavi, zatim zahtevaj razgovor sa momkom, i donesi odluku koju smatraš razumnom. Ne pristaj ni na kakva vrdanja i izgovore. To je jedini ispravan put. Srećno! 

Ja mislim da ti njega gushish glupostima. Pa shta ako ti nije poslao poruku ujutru ? Iz mushkog ugla te sitnice su najobichnije gluposti.

Ti bas u poslednje vreme volis da generalizujes

@Di 80

Polako ulazis u paranoju da ce se sve srusiti...
Opusti se...
Od pritiska cete i ti i veza da odete u out...
Opusti se, dakle, daj mu malo prostora, pusti njega da napravi po koji korak sam, pa ako ne ide probaj popricati sa njim...

Nekoga vredi cekati da se smisli sam sa sobom ,nekoga ne .
Treba biti mudar pa uvideti razliku .
Ili rizikovati .

Da li da napisem... mmm...da...

Ukoliko ti je bas toliko stalo, uhvati ga na bebu...


Mislim.. zaista... da li imas 85 godina i jos par meseci zivota?

Anea ,jel se zezas ?

Oduvek se pitam da li je to hvatanje frajera na bebu neposteno prema njima? 

Ne zezam se... kao je toliko ocajna sa samo 28 godina, onda sto ne ode dalje i upropasti zivot sebi, njemu i detetu...

Mislim.. jeste.. ja trubim kako sam matora i kako bi trebalo da se udam i imam decu, ali ja sam u vezi godinama i to je normalno, alii cak i ako sve ovo ode dodjavola... nemam taj ocajnicki stav da ne treba ulaziti u vezu...

Ja zaista ne razumem tu ocajnicku potrebu zena da se udaju pa makar i bile nesrecne u braku .
Imam dve drugarice 6 godina mladje od mene i ocajne su sto su im prosli svi vozovi .

To je dozvoljena aproksimacija ... 

znam da je rijetkost...znam i da nije pravilo,a i ne mora biti dokaz ljubavi,ali ja volim jednostavne odnose i volim nastojati ljubav uciniti lakom...

sve sto mirise na dramu i sve sto me cini nespokojnom u ljubavnim vezama...rijetko sam se usudjivala pravdati ljubavlju.prenaglasena drama i turbulencije u ljubavnom odnosu,pretjerane scene i mogucnost da mi se muti svijest od necijih,pa i mojih postupaka...toliko me smore i umore....da mi je jedino sto prezivi... instinkt za bjezanjem.

grijesim...vjerovatno,ali sam uvijek izmedju ljubavi i mira,spokojstva i sigurnosti stavljala znak jednakosti.

sto me vjerovatno...cini jako dosadnom osobom u tom smislu.

ne bih se usudila da tvrdim da u ovom slucaju nema ljubavi,ali znam da se ja na njenom mjestu ne bih snasla i da bih davno pobjegla glavom bez obzira.

i da,to bi moglo da znaci da lako odustajem od drugih,da mi se osjecanja lako gase ukoliko imam previse materijala za "mozganje",a ni malo prilike za opustanje i prilike da "predem" u necijem pisustvu.i daleko od toga da je to dobro

Potipsujem.
Svađe, drame, međusobno kidanje živaca... nemam ja za to razumevanja. To umori čoveka lako.

BTW, juuuupiii, Šeširčić nam se vratila!! 

Tema sta uraditi

dragi moji,

na moje pitanje . . Sta uraditi. .  dobila sam dosta odgovora, koji su vise manje slicni,ali sve se svodilo na jedno a to je razgovaraj.  i jesam, al ipak ne moze se razgovarati sa nekim ko vas ne cuje ili ne zeli da vas cuje,ili pak neko ko uvek misli da je najpametniji i da su sve odluke drugih glupe samo on najbolje zna. I sto je najbitnije on je bezgresan nikada ne gresi.  istina je da, ni mi zene ne gledamo u pasulj.  nisam feministički nastrojena, ne delim svet na musko i zensko, jer smatram da covek treba da radi stvari koje ume i u to ime, ako zena zna da promeni gumu a muskarac da kuva, pa pobogu u cemu je problem. Bitno je da li se dvoje kapiraju.  ja sam iskreno odustala jer mi je javio instinkt za bezanjem. Tacnije, nije bio samo problem u ne zvanju telefonom vec i u konstantnom vredjanju, ponizavanju. Ne smatram se toliko sposobnom da od nekog napravim agresivca ukoliko sam ne poseduje tu karakternu osobinu.  stvari su kulminirale.  i nikada necu moci da shvatim kako neko jedan dan moze da bude srecan drugi nesrecan. Mozda ne umem da kuvam kafu, mozda udjem u kuhinju jednom mesecno ali jedno znam.  promenila sam dosta toga zbog njega, uradila sam mnoge stvari zbog njega. Trpela sam njegove ne tako zanemarljive mane. I priznajem pricala sam dosta mallo jesam ugusila pricom, bila sam pravi piton. To je sigurno jer sam sebe udavila, mogu misliti tek njega:-)ironija zar ne:-) i to sve pokusavajuci da resim problem, ali posto nije odlucio da se razidjemo kao sav normalan svet sa aj da se razidjemo ne ide nam vec je trazio povod da me mrzi. I koliko god da sam zaljubljena i koliko god da volim, dala sam mu ga na kraju jer se sve pretvorio u jedan horor film.  nadam se da koji god problem da ima da ce uspeti da ga resi pa makar i mene okrivio za sve. Narode, najgore je kada neko ima kompleks i jos kada krene da ga leci kroz vas i na vama.  ali sigurno sam jedno naucila a to je da je i pad nekada uspeh, da neuspeh u bilo kom smislu treba da nas ocelici i uci jer je svako iskustvo dragoceno! ! ! ! ! ! ! !

edit by B@mbin@: regulisana mestimična velika slova.

To je tacno... sa takvim osobama se ne moze razgovarati...
A sa kime se ne moze razgovarati, ne treba s njim biti u vezi...
Tako da takve osobe uglavnom, iako bile mozda u pravu, bivaju same u pravu.
Bolje je gresiti zajedno, nego slusati odjeke toga da si u pravu, u praznoj sobi...

Nije ,gore je kad si bolestan.

Ti kompleksasi su obicno slabici i treba im pomoci jer ne mogu sami da se izlece.Bolest se jos vise pogorsava kad vide da su uspeli nekoga da rasplacu i da je neko nesrecan zbog njih ,tada jos vise dobiju elana da ponizavaju i budu siledzijski nastrojeni .
Sta da ti kazem ,tvoje je da radis na sebi i da ne dozvolis da ti siledzija pokvari dan,znaci kad krene da te vredja - ili se skloni ili mu reci da ga razumes da mu je tesko samim sa sobom i da ces mu pomoci da se izleci .
Ljudi koji bivaju vredjani obicno se naljute ili rasplacu , a ne uvidjaju da oni nemaju problem vec taj koji vredja .

Jadni ti koji vredjaju ,zao mi ih jer obicno znaju da ce njima biti lose od ruznioh reci ali opet nikako ne mogu da obuzdaju jezik .

Nije tu rijesenje razgovor,pogledaj sebe kakva si bila dok se njemu vrtio svijet oko tebe,a pogledaj sada,gusis gapokusavas napraviti ljubomornim(sta ces ti upste sa bivsim,da mu podgrijes nadu za vas)?Pusti te poruke...daj da te se malo pozeli,neka on pozeli da prvi pozove da se zapita sto nema poruka,izdrzi 7 dana,mozda nece trebati ni toliko...koliko god zeljela napisati poruku,cuti ga,cuit,idi tusiraj se,sredjuj ormar,zovi drugaricu na kafu,jednostavno dopusti da te pozeli...zamisli citav zivot da te neko tako davi,pa i ti zelis vremena za sabe zar ne?Nece ti biti lako,i ja sam tako ludo voljela i evo ga tu je i dan danas,10 god braka,dvoje djece...spusti loptu,ako mu je stalo upalice,samo nemoj da ga gusis

da ,da .....