Kad popravljate sebe i/ili svoj život

Kad pogledamo na sebe i svoj život, uvek nađemo nešto što bi moglo da bude i bolje. Mogle bismo da budemo vitkije ili da se ugojimo, mogle bismo da budemo u boljoj formi, bolje da se kontrolišemo, više da se družimo, da imamo bolji posao, više novca, više stvari... Ipak, ne treba zaboraviti ni da se radujemo onome što već imamo i što već jesmo.

Istina je da bismo neke stvari na sebi ili oko sebe baš i mogle da poboljšamo. Štošta bi i trebalo poboljšati - trebalo bi smršati ako nam gojaznost ugrožava zdravlje; trebalo bi bolje kontrolisati izlive besa ako njima povređujemo nekog; trebalo bi da budemo u boljoj formi ako nam neaktivnost pravi zdravstvene probleme; bilo bi dobro promeniti posao ako ovaj na kome smo donosi samo frustraciju (a ni plata nije baš neka)... Uvek može bolje. I često i odlučimo da ćemo poboljšati neki aspekt svog života, da ćemo popraviti nešto što pogrešno radimo, i smesta se "bacimo u akciju".

Poboljšanje, međutim, ne dolazi odmah i izgubimo početni elan. Ili se suočimo s nekom teškoćom (nema zdrave hrane u blizini našeg radnog mesta) pa odustanemo. Moguće je i da smo od starta počeli nešto što se u roku koji smo dali sebi ne može ostvariti, pa nas neuspeh strahovito obeshrabri. Tada odustanemo i počnemo nešto novo čime ćemo sebi poboljšati život, a što nam se čini lakšim. Onda i tu odustanemo kod prve teškoće, i tako redom - mnogo toga bismo želele da postignemo, mnogo toga počnemo, a ništa ne dovedemo do kraja. Takva serija neuspeha ume da bude krajnje deprimirajuća i da dovede do toga da s vremenom izgubimo volju za bilo čim.

Kako to izbeći? Za početak, u startu znati da su nam potrebna izvesna "oruđa" za uspeh bilo kakve "popravke" u sopstvenom životu. Jedno od njih je sposobnost praštanja; kako praštanja drugima (ovo ne znači da treba da zaboravite uvrede niti da dopuštate drugima da vas iznova povređuju, ali ne treba ni da sami sebe iznova povređujete time što ćete ponovo i ponovo proživljavati bolne trenutke iz prošlosti), tako i praštanje sebi (pravili smo i pravićemo greške, nismo savršeni - to nije razlog da mučimo sebe krivicom, već nakon neuspeha treba nastaviti, kao dete koje padne i ogrebe kolena, pa ustane i nastavi da trči).

Sutra pročitajte o preostalim "alatkama" neophodnim za popravke u sopstvenom životu, među njima i o onoj glavnoj - ljubavi prema sebi baš takvoj kakva jeste. Verujte, zaslužujete tu ljubav.

Izvor: Krstarica

Pisali smo o teškoćama na koje nailazimo kad pokušamo da popravimo nešto u svom životu ili sebe same. Pomenuli smo i sposobnost opraštanja kao jedno od "oruđa" neophodnih za tu vrstu popravki, a danas pišemo o preostalim "alatkama".

Drugo bitno oruđe za uspeh je strpljenje. Bilo koja zaista bitna promena koju pokušavamo da postignemo zahteva vreme i neće se desiti preko noći. Pokušavate da naučite da kontrolišete sopstvenu eksplozivnu narav i obeshrabrite se kad izgubite kontrolu i izderete se na nekog? Nemojte, nešto toliko krupno ne može se naučiti u kratkom roku. Nastavite da pokušavate, da se trudite, i ako ostanete istrajni, s vremenom ćete uspeti. Ili ćete u nekom trenutku shvatiti da nova, "popravljena" verzija vas ima neku još veću manu i stoga se predomisliti i vratiti na staro - dešava se i to, i to ne treba shvatiti kao neuspeh, još manje kao propast. Probali ste, videli da postoji razlog zbog koga ne ide tako kako ste zamislili, probaćete nešto drugo. Samo strpljivo.

Treća bitna "alatka" je prihvatanje. Postoje stvari koje se ne mogu promeniti. Prošlost se ne može promeniti, ono što ste već učinili ili što vam je učinjeno. Ne možete odabrati u kakvoj ćete se porodici roditi. Treba naučiti da prepoznate šta ne možete da promenite i prihvatiti da je to tako kako je. Prošlost ne možete menjati, ali dobrim delom možete odrediti kakva će vam biti budućnost: ona u kojoj lamentirate nad onim što je bilo, ili ona koju se aktivno trudite da poboljšate.

I, najvažnije od svega: naučite da sebe volite takve kakvi ste. Jeste, možete vi i bolje - svako može i bolje - ali vi ste već osoba koja je nešto postigla u životu, koja ima nekoga da je voli, nekoga koga voli, koja ume da uradi neke stvari, osoba sa strahovima, snovima, nadama... Vi ste već predivna osoba, i na to ni u jednom trenutku dok se borite da nešto popravite, ili dok se samo odmarate i ne pokušavate da promenite ama baš ništa, ne treba da zaboravite.

Izvor: Krstarica