Šta ugrožava srce

Porast broja srčanih oboljenja u svetu i kod nas je toliki da je ta pojava poprimila dimenzije epidemije 21. veka. Uzroci su mnogobrojni: stres, nepravilna ishrana, povišeni krvni pritisak, cigarete i alkohol, smanjena fizička aktivnost, nasledni faktori.

Prevencija je neophodna i potrebno je preduzeti odgovarajuće mere opreza kako bi se kardiovaskularni sistem sačuvao. Pod uslovom da ne postoje znaci bolesti, potrebno je uraditi sve da bi se faktori rizika smanjili ili eliminisali. Osobe sa genetskom predispozicijom da obole od srčanih oboljenja moraju redovno ići na lekarske kontrole u cilju sprečavanja pojave tegoba.

Sa merama opreza počinje se još u detinjstvu i potrebno je pridržavati ih se tokom čitavog života.

Y Gojaznost i nepravilna ishrana uzroci su mnogih oboljenja (hipertenzija, dijabetes...), i zato je neophodno uvesti zdrave navike.

Y Životinjska mast može se zameniti biljnom i na taj način sprečiti porast holesterola. Veoma su zdrave i masti koje se nalaze u ribi i koštunjavom voću.

Y Voće, povrće, mlečni proizvodi i nemasna mesa trebalo bi raspodeliti u više manjih obroka u toku dana. Potrebno je uzimati i dovoljne količine cerealija i integralnog peciva.

Y Alkohol i cigarete mogu ozbiljno da oštete krvne sudove i srce.

Y Umerena, ali redovna fizička aktivnost je neophodna. Dokazano je da ljudi koji se i povremeno ili neredovno bave sportom imaju manje predispozicije da naruše zdravlje srca čak i ako su pušači i imaju druge nezdrave navike. Preporučuju se umerene fizičke aktivnosti bar 30 minuta dnevno i to raspoređene u serije od po 10 minuta. Dovoljna je brza šetnja, penjanje uz stepenice i treninzi par puta nedeljno.

Y Sati provedeni u zagušljivim prostorijama kao i pasivnost opasni su po zdravlje. Višečasovno sedenje ispred TV uz grickalice nije ništa manje opasno od pušenja, ili konzumiranja alkohola.

Y Dugotrajni stres jedan je od glavnih uzročnika oboljenja srca. I pored toga što je uzročnike nemoguće potpuno eliminisati, potrebno ih je smanjiti na najmanju moguću meru. U tome vam mogu pomoći neke od tehnika relaksacije, duži boravak u prirodi ili bavljenje omiljenim hobijem.

Y Standardnim simptomima oboljenja srca smatraju sa aritmije, preterani zamor, bol u grudima koji se prenosi na levu ruku i bol u leđnom delu grudnog koša. Ukoliko primetite neki od njih, obavezno se obratite kardiologu.

Y U apotekama se mogu naći neki od vitaminskih preparata, namenjeni očuvanju srca. Ukoliko ste izloženi faktorima rizika, u savetu sa lekarom, možete uzimati neke od njih.

Srce je jedinstvena pumpa koja danonoćno radi i potrebno je preduzeti sve moguće mere da bi što duže bilo zdravo.
J. N