Šta sve strani turisti ne mogu da vide u Srbiji, a u ponudi je kao mogućnost
Nedostupna tabla cara Trajana

Kulturno-istorijsko nasleđe Srbije kojim se dičimo je veliko, ali je u najmanju ruku nedostupno, posebno za turističke grupe. Strani turista u našoj zemlji najčešće dođe u Beograd, odakle zatim ide na izlete u Novi Sad, Sremske Karlovce i na Frušku goru. Dosta stranih turista odlazi na Kopaonik, Zlatibor, Šargan i u Mokru Goru.

Popularne su i manastirske ture gde se najčešće obilaze Studenica, Žiča, Ljubostinja, Manasija i Ravanica, kao i manastiri na Fruškoj gori. Takođe je dosta popularno krstarenje Dunavom, a od manifestacija najčešće se obilaze Guča i „Egzit“. Po njenim rečima, iako se na sajtu Turističke organizacije nalazi podugačak spisak kulturno-istorijskog blaga Srbije koje treba obavezno videti, većinu tih mesta je nemoguće obići.

Tako se na sajtu, na primer, mogu naći podaci o stotinama negotinskih pivnica koje vode poreklo još iz 19. veka, a koje su i danas očuvane i još u funkciji. Posebne izražajnosti i lepote su kamenom građene pivnice Rajca i Rogljeva, kao i štubičke pivnice.

- Međutim sve ove pivnice strani turisti organizovano ne mogu da vide jer imaju pre svega loše pristupne puteve, a vlasnici tih pivnica nisu obučeni za prijem turista. Tu je potrebno da se turistima za svaku novu degustaciju vina da čista čaša, a uz to treba da ide i određeno meze. Takođe vlasnici treba da znaju da ispričaju neku zanimljivu priču o tim pivnicama - nabraja Zorica Jovanov.

Međutim, pivnice nisu jedine koje naše agencije praktično ne nude stranim turistima za obilazak, tu spadaju na primer i ostaci Viminacijuma kod Požarevca, koji je nekada bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, kao i Gamzigrad kod Zaječara, kasnoantičke utvrđene palate Feliks Romulina, koje je teško organizovano videti pre svega zbog loših puteva i lošeg smeštaja. Viminacijum i Gamzigrad jedino je moguće videti individualno, dok je, na primer, Trojanovu tablu, za koju se na osnovu natpisa pretpostavlja da je bila deo đerdapskog puta u Donjoj klisuri, a koji je izgradio Trajan u okviru priprema za rat protiv Dačana, nemoguće videti.

- Trajanova tabla jedino može da se vidi sa Dunava, ali kako nema turističkih brodića koji tuda prolaze, turistima je nemoguće da je obiđu - iznosi Jovanov.

Turisti takođe organizovano ne mogu da vide ni Medijanu, koja je bila predgrađe antičkog grada Naisusa. Medijana je izgrađena početkom četvrtog veka naše ere, u vreme Konstantina Velikog, kao rezidencija u kojoj su boravili rimski carevi prilikom posete Naisusu.

- Medijana, na primer, nema vodiče, kao ni toalete. Da ne pričamo o Caričinom gradu, totalnom neobezbeđenom lokalitetu kod Lebana, sa kojeg sam čula da i danas nesmetano mogu da se kradu strelice koje su se koristile u ratovima. Svi ti lokaliteti koji ne mogu organizovano da se vide, mogu se obići jedino individualno. Naše turističke agencije sve te lokalitete često pominju u prospektima, ali jedino kao budući turistički potencijal naše zemlje - navodi Zorica Jovanov.

Uz sve to treba dodati da se u inostranstvu ulaz za mnoge palate bivših kraljeva plaća i po deset i više evra, a da je na primer u Kraljev dvor u Beogradu nemoguće ući jer se u njemu nalazi Skupština grada. Istorijsku vrednost, na primer, ima i zgrada Predsedništva, koja je pre Drugog svetskog rata bila namenjena za muzejsku postavku vrednih umetničkih slika, a danas je zatvorena za javnost, sem naravno za predsednika Srbije.

Zorica Jovanov takođe ističe da ni mnoge naše manifestacije strani turisti praktično ne mogu da vide.

- Bemus, Fest, „Beogradsko leto“, Bitef, pa i Narodno pozorište koje ima operski i baletski repertoar, svoje programe treba da pripreme nekoliko meseci unapred, a da barem šest meseci unazad turističkim agencijama ustupe deo karata koje bi onda oni mogli da prodaju u inostranstvu. Kako sve manifestacije kasne sa programom, tako je našim turoperaterima nemoguće da na njih dovedu strane turiste - objašnjava Jovanov.

M. Cvejić

    Turistička nagrada „Beli anđeo“

    Velika nagrada turizma Srbije „Beli anđeo“ danas će biti dodeljena prvi put, na gala svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu, najavilo je Ministarstvo turizma, trgovine i usluga.

    Pomoćnik ministra turizma Radivoje Pirgić je rekao novinarima da će nagrada na Svetski dan turizma biti dodeljena u 11 kategorija, a nominovano je 97 kandidata.

    On je rekao da će ime pobednika ostati tajna do večeras, ističući da statua anđela „najavljuje vaskrsenje srpskog turizma“.

    Nagrada „Beli anđeo“ je priznanje za poslovne rezultate turističke privrede, „podršku pozicioniranju srpskog turizma“ i za doprinos razvoju turizma.


Izvor: Blic