Bez Juge svi smo gubitnici



INA i NIS su mogli da kupe mađarski „Mol“ na primer, a “Krka”, “Pliva” i “Galenika” da drže dobar deo tržišta lekova u Istočnoj Evropi. “Gorenje” bi preuzelo nišku elektronsku industriju, uz put još i RIZ i “Rudi Čajavec”. Jugoslovenski tenkovi bi i dalje bili konkurentni na svetskoj pijaci, a odustajanje od planirane proizvodnje lovca mlaznjaka verovatno bi bilo nadomešteno proizvodnjom manjih civilnih aviona u pančevačkoj Utvi. Jugoslavija bi bila sportska i turistička sila koju bi, kao članicu EU, sa respektom slušali u Briselu. Moglo je za dve decenije i ovako, a ispalo je sve drugačije i uglavnom lošije za sve bivše republike i njihove građane.

 

Da se nije raspala Jugoslavija, Srbija bi odavno bila članica Evropske unije, živeli bismo kao Grci ili Španci i vozili se putevima. Bar tri fabrike automobila koje su devedesetih došle u Slovačku danas bi bile po Šumadiji. U investiciju “Fijata” ne bismo gledali kao ozebli u sunce, a umesto 320 evra, u Srbiji bi se u proseku zarađivalo bar 700 evra, koliko je danas prosečna plata u Hrvatskoj.

 

Za 20 godina, koliko je prošlo od destabilizacije i raspada SFRJ, Srbija je izgubila najveći deo onoga čime se dičila osamdesetih godina. Tako je dovela u pitanje ne samo opstanak hiljade porodica već je izvukla i najdeblji kraj od svih republika. Nema ekonomiste koji neće reći da je među članicama bivše Jugoslavije danas najveći gubitnik upravo naša zemlja, zajedno sa BiH, a da su najbolje prošle Slovenija i Hrvatska.

 Poslednji jugoslovenski prozivod: tenk T-84

 Sigurno bismo bili u Evropi - počinje prilično nostalgično priču ekonomista Zoran Popov kome je vrlo dobro poznata srpska ekonomija iz osamdesetih godina.
- Kao bivša republika danas bismo imali sve, prvo životni standard na visokom nivou jer je Jugoslavija bila razvijena poput Grčke, Španije i Portugalije. Od Mađarske do Crne Gore bismo sigurno išli auto-putem i nesporno bi imali sve koridore. Fabrike bi radile, a visoka nezaposlenost bi bila misaona imenica - priča Popov.

 

Veruje se da bi Srbija prvo sačuvala jaku proizvodnju. Danas je industrija na nivou od 37 odsto one iz 1986. godine. I bruto društveni proizvod je na trećini BDP od pre 30 godina. Srbija je u zapadnoj Evropi bila naveliko poznata po tekstilnoj industriji, izvozili smo i obuću, imali jaku prehrambenu industriju, a ozbiljan rejting je nosila i kragujevačka “Zastava”. Danas nemamo ni “Centrotekstil”, ni “Kluz”, propali su i “Beko”, EI Niš, industrija satova “Insa”, tekstilna industrija Zemun (TIZ)...


- Od solidne industrije obuće ostao je samo “Boreli”. Sećam se fabrike auto-ventila u Sremskoj Mitrovici za koju su britanski stručnjaci tvrdili da je u rangu najboljih u Evropi. I bila je, sve dok nije privatizovana, a kasnije i ugašena. Ispustili smo i auto-fabrike. Danas Slovačka ima “Hjundai”, “Kiju”, “Sitroen”, “Pežo”, a devedesetih godina nije imala ništa od toga. Sve je to moglo biti u Srbiji - kaže Popov.

 Procenjuje da je BDP danas mogao da bude dvostruko veći. Ovako ćemo, tvrdi Popov, nivo iz osamdesetih dostići 2025. godine.

 
Dug Srbije veći od duga SFRJ



 Od početka tranzicije, nakon političkih promena, sve bivše socijalističke zemlje su imale pad BDP-a, neke od njih i ozbiljnijih razmera. Prva je nivo iz 1989. godine dostigla Poljska (1995), pa Slovenija (1998) i Mađarska (2000). Ostale su to uspele posle više od dekade. Jedine koje nisu ni do danas dostigle nivo iz 1989. su dve najviše opterećene politikom – Srbija i Ukrajina.

 

Prvih 10 godina 21. veka predstavljaju, dakle, dekadu stagnacije uprkos milijardama direktnih inostranih investicija, fondovima pomoći, donacijama i zaduživanju. Srbija je 1990-ih napravila nekoliko istorijski jedinstvenih ekonomskih poteza kojima je praktično uništila sopstvenu ekonomiju. Najveća hiperinflacija u svetskoj istoriji, finansiranje više ratova, prestanak ulaganja u održavanje postojećih kapaciteta, uništavanje nasleđenih institucija, rast javne potrošnje...
Ukupan spoljni dug Srbije danas je 23 milijarde evra, dok je spoljni dug SFRJ iznosio 25 milijardi dolara.

 
I penzije bi bile veće

 Danas bi u proseku zarađivali bar kao građani Hrvatske, ocenjuju ekonomisti. I penzioneri bi u proseku svakog meseca dobijali 320 umesto 210 evra.
Kad bi se novčanici bivših jugoslovenskih državljana merili po debljini, najbolje su prošli Slovenci koji su u 2011. ušli sa primanjima od 1.000 evra mesečno. U Hrvatskoj zarađuju 300 evra manje, slede Crna Gora, BiH, Srbija i Makedonija.

Po svakom osnovu Slovenija i Hrvatska danas su znatno ekonomski naprednije od Srbije. Ove dve zemlje našle su se i na listi 40 zemalja u kojima se najbolje živi, pokazuje istraživanje američkog nedeljenika “Njuzvik”. Anketari su vrednovali uslove za život u pet kategorija: obrazovanje, zdravlje, kvalitet života, privrednu dinamiku i političko okruženje. Od bivših jugoslovenskih republika, Svetska banka je Sloveniju najbolje plasirala i po stanju nacionalne ekonomije.

 Slovenija je najbolje prošla

 Ljubomir Madžar se bavi ekonomijom 45 godina, magistrirao je u Americi i pamti Sloveniju kao zemlju koja je uvek bila naprednija od ostalih jugoslovenskih republika.

 - Slovenija je najbolje prošla. Na drugom mestu je Hrvatska, koju je spasao turizam. Srbija je veći gubitnik od Crne Gore, ali u nivou BiH koja se brzo oporavlja. Makedonija ima unutrašnje političke probleme i njena budućnost je neizvesna - kaže Madžar. Dodaje i da je Slovenija pre 30 godina imala duplo veći dohodak po stanovniku od Srbije. Uvek je bila efikasnija jer nije imala političke probleme. Srbija je istovremeno politički rasparčana na mnogo stranaka, a definicija je da sa političkim trvenjem obavezno trpi ekonomija.

 
Najbolje prošli posle razlaza: Ljubljana, glavni grad Slovenije

 

Po dva vrlo važna makroekonomska aspekta, stanje infrastrukture i efikasnosti pravnog sistema, bivše jugoslovenske zemlje se dosta razlikuju. Poznat je problem loše infrastrukture u Srbiji. Ona je jedna od retkih tranzicijskih zemalja koja nije ulagala ni u novu niti u održavanje postojeće infrastrukture, pa je zajedno s Ukrajinom na začelju tranzicijskih zemalja po razvijenosti infrastrukture. Začuđuje da Srbija već dvadeset godina nema realizovanih ozbiljnijih infrastrukturnih investicija. Koridor 10 i danas je samo priča u nastavcima. Hrvatska je istovremeno puteve na nivou onih u Austriji izgradila posle rata 1995. godine.

 
Rascepkano tržište

 Statistika govori i da se teško borimo sa problemom funkcionisanja pravne države. Na skali od 1 do 7 samo Slovenija ima ocenu 4. Srbija ima ocenu 3, Hrvatska 3, a loš pravni sistem značajno pogoršava potencijale društvenog i ekonomskog razvoja.

 

To što su na stepeniku više, čini se međutim, nije dovoljno da ne budu nostalgični i ekonomisti u okruženju. Stavovi sagovornika “Blica” iz Slovenije i Hrvatske takvi su da se može zaključiti da bi stvaranje “ekonomske SFRJ” bilo više potreba nego nostalgija.

 

 Sandra Švaljek, direktorka Ekonomskog instituta u Zagrebu, kaže da bi Hrvatska nesumnjivo imala snažniju proizvodnju da je ostala u bivšoj Jugoslaviji.

 

- Razlog je jednostavan - tržište od 22 miliona stanovnika, koliko je imala Jugoslavija, značajno je veće od tržišta Hrvatske, koja ima 4,5 miliona građana. Jeste da se “Agrokor” probio na tržište bivše Jugoslavije, ali je preduzetnicima po pravilu mnogo teže kada osvajaju zemlju po zemlju. Da nas sad neko nekim čudom spoji, pitanje je kako bi sistem funkcionisao i da li bi politika stvorila dobar okvir za razvoj privrede - pita se Švaljekova.

 

Podsetimo i da je Srbija u 10 meseci prošle godine 32 odsto ukupnog izvoza realizovala upravo u bivšim republikama SFRJ i da sa svima osim sa Hrvatskom i Slovenijom ima suficit. Dakle, u pet bivših republika Srbija je izvezla više nego ukupno u Nemačku, Italiju, Rusiju, Kinu, obe Amerike, Afriku, Aziju...

Proizvod Jugoslavije T-84



Najbolje se živelo u Titovo vreme

 Rezultati istraživanja “Kako građani vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam” pokazuju da je standard u vreme Miloševića ocenjen prosečnom ocenom 1,95 dok je vlast koja je došla nakon njega dobila ocenu 2,32.

 Da se najbolje živelo u vreme vladavine Josipa Broza Tita smatra 81 odsto građana Srbije, šest odsto kaže da je najbolje bilo doba Miloševića dok samo deset odsto misli da je danas najbolje, navodi se u istraživanju s kraja prošle godine obavljenog u okviru projekta Fondacije “Fridrih Ebert”, Centra za studije socijalne demokratije i Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Izvor:Blic

---

Jugoslavija je bila lep projekat na papiru ali njeni narodi sem Srba su je mrzeli i u krvi uništili. Štao je bilo bilo, sada više nije

Amin !

pa malo podataka kako se živelo 80tih

restrikcije struje par-nepar, pa si barem znao kada se isključuje tvoj deo grada. Dakle pola Beograda ima struju a pola isključeno.

Bonovi za benzin. To sa bonovima je trajalo kratko zbog obilja mahinacija, pa je bonove zamenila obična nestašica, pa ko se snadje ili uhvati kad stigne cisterna.

Strana roba na konsignacijanma samo za devize. Roba kao što je kućna elektronika ili garderoba se prodavalo za devize u posebnim prodavnicama, pa se kolor TV Philips ili Levis farmerke mogle kupiti samo tu ili od nepouzdanih švercera. Ili komision u kome je roba bila preskupa i bez ikakve garancije.

Nestašice kafe, pa su svi pili švercovanu italijansku iz Trsta, ta nestašica je najduže trajala.

Domaći i ruski automobili koji su se kupovali po spisku čekanja, i čekalo se po više od godinu dana za atraktivnije modele, pa se javio fenomen prodaje glanc novih auta na auto pijaci, naravno po značajno većoj ceni od državne.

Zvaničan predlog da se u stanovima sa centralnim grijanjem garantovana temperatura snizi sa 18C na 14C, "jer je tako zdravije"

Nestašica patika, pa je postao problem šta obuti za fizičko.

Farmerke su se švercovale iz Trsta, svi u farmerkama a farmerki nigde u domaćim prodavnicama.

Vojni rok se obavezno služio i trajao je 14 meseci.

Studentski grad je tad imao gvozdene krevete i klozet na kraju hodnika, ko kasarna.

Dugoročni krediti su bili fora jer uh je jela inflacija, pa su svi tražili vezu u banci za bilo kakav dugoročni kredit.

Na pijacama se prodavao isključivo zeleniš i sir. "oni koji nemaju od čega da žive" nisu smeli da postavljaju posvuda karton tezge.

to je zbog slobe 

Eh, sve je to ŠBB KBB ....

Zaboravio si da pomeneš dnevnice solidarnosti koje je država uzimala od svih zaposlenih u Srbiji 10 godina svakog meseca i slala u crnu goru. Ili recimo da je šiptarin sa 7 dece koji se juče zaposlio u preduzeću kao magacioner ili čistač imao prednost u dobijanju stana nad radnikom sa visokom spremom koji je u tom preduzeću radio 20 godina bio Srbin i imao samo jedno dete.

Promasio si 10 godina, to su bile 90-te  

nije promašio pitaj tatu i mamu

Pitao sam.