Ako neko cisto iz radoznalosti popusi koju cudnu cigaretu ili biljku pobrljavku,to su samo radoznale budale,koje ne cene sebe,neko traze neki izgovor kako bi se u drustvu busali  u grudi pokazujuci koliko su "jaki" izigravajuci planinsku gorilu,i misleci kako su posebni.

---

Narkomanom smatram osobu koja redovno uzima bilo koju vrstu droge ( osim trave )

hmmm ustvari i redovni duvatori su narkici ....

znam lika koji duva svaki dan i smatram ga narkomanom...
al ok je zapaliti jednom u 3 mjeseca , bar ja tako mislim

Svako kome zivot i raspolozenje kontrolisu opijati...

Po mom misljenju narkomani su cak i oni ljudi koji se svakodnevno kljukaju bensicima bez ikakve potrebe samo zato sto su vremenom postali zavisnici..
Naravno, svako ko uziva u bilo kakvoj vrsti droge je narkoman.
Necu da zaboravim kada nam je nastavnica u osnovnoj skoli rekla, da i kad zapalis prvu cigaretu odmah postajes pusac..

Ranije su mi neke stvari bile ok, danas imam druge poglede na to.
Nekad mi je bilo zanimljivo i cool sto decko sa kojim se zabavljam pusi travu povremeno (ponekad i svakodnevno jer eto naslo se tu...bla bla..), nisam ni preterano razmisljala o tome kao o potencijalnom problemu. Danas mi je to jednostavno sve isti kos. Svako ko dozvoljava da mu nekakav vid opijata usmerava raspolozenje, planira dan, noc, izlazak, vece uz televizor, je po meni narkoman.
Ne mislim da se "pocinje od dzointa" kao sto to vecinom misle ljudi i nasi roditelji, jer smatram da se na dzointu moze i zavrsiti, ali svakako otvara put ka saznanjima o ostalim opojnim sredstvima, a to kod mladih ljudi koji jos nemaju izgradjen stav zasnovan na iskustvu uglavnom rezultuje i koriscenjem drugih droga.

Nulta tolerancija prema zloupotrebi droga je moj stav. Kao farmaceut svesna sam da je način na koji droge deluju u stvari vrlo sličan onoj intoksikaciji koja je posledica teških trovanja ili groznice. Posledice po nervni sistem su stravične a kako je u pitanju jedini nepopravljivi organ bez kojeg se ne može živeti  svako ko uzima droge je samoubica.

Još gore je što se pod uticajem droga, čak i marihuane, kritičnost smanjuje i postaje dobra ideja nešto što je potpuo neprihvatljivo. Poznavala sam devojku koja je pod uticajem droge ubila svog mladića iz revolvera prosto zato što joj je bio pod rukom. Nisu bili zavisnici koji se svakodnevno drogiraju ali u tom trenu se desilo.

Gledajući sa stanovišta roditelja užas ne može biti veći nego kad sav svoj život, ljubav, energiju, zdravlje uložiš u svoje dete, a ono od jednom samo sebe počne da ubija polakom i užasnom smrću. Pri tome uništava i porodicu i prijatelje uvlačeći tuđu decu u narkomaniju, ekonomski iscrpljujući porodicu, zadužujući se, dilujući.

Oni koji ne veruju u stravičnost posledica narkomanije zaista treba da se suoče na klinikama kao što je Padinska Skela sa tim kako izgleda narkoman kome je mozak pregoreo. I još gore kakva tužna sudbina propadanja i smrt im sleduje. Da ne govorimo o bezbrojnim overdoziranjima, samoubistvima i ubistvima povezanim za drogu. O patnji koja leži ispod detinjaste naivnosti stava: Ma šta ima veze, samo ću da probam.

neko ko vise puta na dan uzima vutru ili uopste koristi neke teze droge... eto, to.

imamo isto misljenje 
ako neko koristi droge jer drugacije ne moze da funcionise, ako je lose raspolozen kad nema droge, kad ne moze da izadje u grad da ne ponese gram kokaina  i tako dalje