Dekart

Gotovo da nema čoveka koji ne oseti neku neobjašnjivu toplinu dok posmara dugu, jedan od najlepših prirodnih fenomena, ali retko ko zna kako ona nastaje i šta se sve dogadja sa svetlom pre nego što na nebu napravi taj bravurozni luk u jednom ili više izdanja.
     Većina nas zna da je duga vezana za kišu i da se pojavljuje najčešće po njenom prestanku, ali retko ko, dok posmatra dugu, obrati pažnju gde je sunce. Takodje, mnogi znaju da se duga uvek pojavljuje u obliku luka, da u njemu ima čitav spektar boja i da svi različito obojeni lukovi imaju zajednički centar, ali veoma malo ljudi može tačno i naučno da objasni kako do tog fenomena dolazi. Prvi je naučno objasnio fenomen duge: Rene Dekart
 

     Ovaj optički problem prvi je jasno uočio Rene Dekart (Rene Descartes) 1637. godine. Jedan njegov intersantan istorijski proračun, pronadjen je u knjizi Karla Bojera (Carl Boyer) "DUGA OD MITA DO MATEMATIKE" u kojoj se opisuje kako je Dekart pojednostavio izučavanje duge, svodeći svoje istraživanje na analizu jedne kišne kapljice i interakciju sa svetlom koje prolazi kroz nju.
     "Imajući u vidu da ovaj luk ne dolazi samo sa neba, već ga ima i u vazduhu oko nas, kad god su kapljice vode osvetljene suncem, kao što možemo videti oko fontana, ja sam zaključio da to zavisi samo od načina na koji svetlosni zraci prolaze kroz kapljice vode i dolaze do naših očiju", napisao je Dekart.
     "Dalje, znajući da je kišna kap okrugla, što je nepobitno dokazano, i videći da njena veličina ne utice na pojavu duge, odlučio sam da napravim jednu veliku, da bih mogao da je bolje proučim", stoji u Dekartovom opisu nastanka duge.
     On, takodje, opisuje kako je podigao jednu široku kuglu i gledao kako se sunčeva svetlost reflekuje na nju. U opisu tog eksperimenta Dekart piše:
     "Pronašao sam, da ako sunceva svetlost dolazi, na primer, sa dela neba koje je označeno AF, a moje oko je na tački E, kada postavim kuglu na poziciju BCD, njen deo D postaje ceo crven i mnogo svetliji nego ostatak. Bez obzira da li joj se približavam ili udaljujem, stavljam je levo ili desno ili je okrećem u krug oko svoje glave, deo D će se uvek pojavljivati jednako crven, pod uslovom da linija DE uvek čini ugao od oko 42 stepena sa linijom EM - za koju smatramo da vodi od centra sunca da našeg oka.
     Ali, čim sam napravio da ugao DEM bude samo malo širi, crvena boja je nestala. Kada sam smanjio ugao boja nije nestala odjedanput, već se prvo podelila na dva dela, manje sjajna i u kojima sam mogao videti žutu, plavu i druge boje.
Kada sam ispitivao mnogo preciznije u kugli BCD, šta je to bilo što je učinilo da deo D postane crven, pronašao sam da su to bili zraci sunca koji su se prelamali, dolazeći od A do B, gde su ušli u vodu i potom prolazeći do tačke C, pa se reflektovali na tačku D. Tu su se ponovo prelomili i izašli iz vode"

Volim duge. Predivne su. Lepa tema.

He, ovo sam radio za seminarski iz fizike...

Uslikano pre par dana iz naseg dvorista

E bas sam htela da te pitam jel to iz naseg dvorista taj krov mi se ucinio poznatim

Mislim da bi isto jako lepa slika bila pored vodopada kada sunce sija i u magli vode ocrtava dugu. hmmmm prelepo.