Laboratorijski nalaz je od velikog značaja za postavljanje dijagnoze bolesti, praćenje razvoja i težine oboljenja kao i odgovora organizma na dobijenu terapiju. Preporučljivo je da se osnovne biohemijske analize uurade jednom godišnje, radi redovne kontrole zdravlja.



OSNOVNE ANALIZE
Pregled urina podrazumeva hemijsku obradu urina kojom pored informacija o boji i izgledu dobijamo i podatke o pH (kiselost), specifičnoj težini, prisustvu sećera, belančevina, nitrita, acetona, bilirubina, urobilinogena i nitrita, kao i mikroskopski pregled sedimenta urina gde se mogu uočiti eritrociti, leukociti, bakterije, gljivice, epitelne ćelije, sluz i druge materije.
Anemija, hematologija i koagulacija obuhvataju određivanje vrednosti hemoglobina, eritrocita, leukocita, trombocita i parametara poput MCV, MCH, MCHC, RDW koji se koriste pri proceni zapaljenskog procesa i malokrvnosti. Nabrojani parametri su od velikog značaja za procenu poremećaja koagulacije.
Za procenu stanja anemije tj. malokrvnosti pored određivanja vrednosti gvožđa kao jednog veoma varijabilnog parametra, određuju se TIBC, UIBC, vitamin B12, folat, feritin, transferin itd. Na osnovu navedenih parametara lekar može da proceni da li je anemija nastala kao posledica druge bolesti ili je trenutno stanje organizma.


Biohemijski parametri (enzimi, elektroliti, masnoće...) obuhvataju veliki broj analiza koje se rutinski izvode sa ciljem procene funkcije trbušnih organa. Posebnu grupu čine analize koje se koriste pri dijagnostici i praćenju efekta terapije šećerne bolesti. Kao podgrupa se izdvaja i lipidni status, značajan za procenu rizika od nastanka ateroskleroze sa svim njenim posledicama.   

 

REDOVNA KONTROLA
Kod bolesti endokrinih žlezdi (štitna, nadbubrežna...) određuju se različiti hormoni i veoma je značajna njihova redovna kontrola, dok se tumor markeri koriste kao dopunska metoda pri postavljanju dijagnoze ili kao parametar za praćenje odgovora organizma na dobijenu terapiju.   

Imunološke analize i virusi su veoma specifična oblast, jer podrazumevaju analize koje se ne određuju rutinski, a svakako imaju značajno mesto u dijagnostici infektivnih i sistematskih bolesti kao što su hepatitis, infektivna mononukleoza, lajmska bolest, autoimune bolesti itd.   

Specifične analize - spermogram, lekovi u krvi, utvrđivanje rizika kod trudnica... samo se rade u specifičnim slučajevima kada je to indikovano od strane lekara.   

Laboratorijski nalaz za najveći broj analiza izdaje se istoga dana posle 16 časova. Izdate rezutate lekar besplatno tumači radnim danom od 16-18 časova. Na vaš poziv naš tehničar može da dođe na kućnu adresu da bi uzeo uzorke.

PRIPREMA
Za većinu laboratorijskih analiza poželjno je :
- da pacijent gladuje 12-14 sati pre uzimanja krvi
- da pacijent pre vađenja krvi ne uzima lekove koji mogu uticati na rezultat
- izbegavati fizički napor dva do tri dana pre davanja krvi na analizu, doneti prvi jutarnji urin u sterilnoj apotekarskoj bočici
- ukoliko je potrebno uraditi bris grla ili usne duplje, savetuje se da pacijent ne doručkuje niti da sprovodi higijenu usne duplje (da ne pere zube)



Izvor: Blic

Ja sam pre 2-3 godine išao da vidim koja sam krvna grupa i kakva mi je krvna slika.

Imam blago povišeno gvožđe, a ovo ostalo je normalno. 

E, ako si A+, daj posalji mi malo gvozdja...

  Kako si pogodila????

Zato sto su Srbi vecinom A, a Rh faktor + je cesci nego -

Doduse, to je bilo pitanje...

Moja krvna slika uglavnom govori da cu da umrem u roku od par dana, ali se to jos uvek nije desilo...

Ma to su ti dali žlj rezultate da bi ti uvalili skupe lekove... gamad 

Ma, ne samo sam porodicno malokrvna, ali i pored objasnjenja ("znate, sve zene u mojoj porodici imaju nizak nivo gvozdja" i "da, prelezala sam grip i prehladu ove godine"), lekari se uvek frapiraju... 

Ja jednom godisnje vadim krv da vidim sta se desava i obicno mi je gvozdje nisko tj od 10 do 15 .Ovih dana bih trebala otici da sve to obavim .Htela sam skoro da dam dobrovoljno krv ali nisu mi hteli uzeti jer je valjda gvozdje bilo nisko ,plocica pokazala .Bas sam se smorila sto ne mogu dati krv ...

Desava se kod osoba koje ne unose dovoljno gvozdja da budu anemicne(logicno, zar ne?!), posebno kod dugih dijeta. Sve organski vezano gvozdje vremenom se potrosi, razgradnjom crvenih krvnih zrnaca, koja se dakle neprekidno stvaraju i razaraju, a kako nema dovoljno novih kolicina gvozdja, jasno je da ce doci do deficita. Zato bi osobe na dijetama trebalo da uzimaju neki organski kompleks gvozdja (jednostavnije nego zvakati eksere  ).

Skoro su trazili ljude sa A-, prilicno je retka kod nas, a oni koji imaju A- najbolje je da zbog necega prime bas tu krvnu grupu, ne znam zasto ne mogu da prime recimo od 0-, valjda nesto oko trombocita.. Ja se javio, ali su u medjuvremenu pronasli dovoljno dobrovoljaca...

Ja mislim da A nije retka ,retka je moja B i AB, a kod nas su nulta i A najcecse