Neočekivani poklon

Nekada se desi da poklon dobijete potpuno neočekivano, recimo, neko koga relativno slabo poznajete (nova devojka vašeg brata, na primer) da vam poklon za Novu godinu. Vi njoj niste ništa kupili, a kad dobijete poklon, prekasno je za nabavku i ne znate šta da učinite.

U takvim prilikama često se spetljamo, promumlamo nešto i osećamo se loše. Još je i gore ako je poklon zaista lep - ta osoba se potrudila oko nas, dala nam nešto što nam se zaista sviđa, a mi na nju uopšte nismo ni pomislili! Kako smo mogli da budemo tako nepažljivi? Samooptuživanje se nastavlja, osećamo se bedno... To ne vodi nikuda, osim u još jači osećaj nezadovoljstva.

Sad, činjenica je da nismo vidoviti i da ne možemo uvek znati kada će nam neko dati poklon a mi se osetiti obaveznim da uzvratimo. Nekada to stvarno bude s neba pa u rebra. Jedna mogućnost da se ovo reši jeste da naknadno i mi nešto poklonimo toj osobi - nema veze što je praznik prošao, možemo reći: "Jao, videla sam ovo i učinilo mi se kao da je baš pravljeno za tebe!".

Druga mogućnost jeste da budemo spremni unapred - da uvek imamo neke lepe sitnice koje bi se mogle pokloniti: ukrasne sveće, kutijice za nakit, ramove za slike... Simpatične stvari, ne nužno skupe - i ne treba da budu skupe, jer nam pomenuta vrsta poklona dođe od osoba koje ne poznajemo dobro, pa bi skup poklon bio neprikladan. U sezoni praznika za ovakve "hitne slučajeve" možete nabaviti lepo upakovane čokoladice i druge vrste slatkiša.

Ako neočekivani poklon ipak dođe od osobe koju duže vreme znamo i osećamo se obaveznim da uzvratimo, tada je bolje naknadno kupiti nešto za šta nam je poznato da bi se dragoj nam osobi dopalo. U ostalim slučajevima poslužiće lepe sitnice - moći ćemo u trenutku da se snađemo, a nećemo morati da se konstantno igramo vrača pogađača.

Izvor: Krstarica