Šta ne treba da radite po vrućini
Autor: CDC/JS | 19.06.2007 - 10:51


Vremenska prognoza za četvrtak i petak, nagoveštava da će nam biti potreban poseban režim da bismo podneli vrućine. Najavljene temperatature od 37 stepeni mogu, ukoliko se ne pridržavate pravila , negativno da se odraze na vaše zdravlje.
Ako ste rešili da spas potražite u jezeru ili reci vodite računa.
Osobe s kardiovaskularnim oboljenjima ne treba da se kupaju ukoliko razlika između temperature vazduha i vode iznosi 10 i više Celzijusovih stepeni.
Krvnim sudovima neće ni najmanje prijati nagla promena temperature jer ne mogu tome dovoljno brzo da se prilagode.
Na primer, osobe s ishemijskom bolešću srca, koja podrazumeva nedovoljnu snabdevenost ćelija srca krvlju i kiseonikom, krvni sudovi su ionako suženi. Hladna voda će izazvati njihov još veći spazam, što može da dovede do napada stenokradije (nedostatak kiseonika) ili čak infarkta.
Nipošto ne pokušavajte odmah da plivate maraton. Sezonu kupanja počnite postepeno: prvih dana odmora kupajte se blizu obale da ljudi mogu da vam pomognu ako vam pozli.
Rizične kategorije
U leto 2003. u Evropi je od vrućine umrlo 35.000 ljudi. Bilo je to najtoplije leto u protekloj deceniji. Meteorolozi tvrde da bi leto 2007. moglo da bude još vrelije i obori sve dosadašnje rekorde.
Ko po ovakvom vremenu ne bi smeo da izlazi na ulicu bez lekova i bez flaše vode? To su pre svega:
- osobe s hroničnim kardiovaskularnim bolestima
- gojazni ljudi
- bubrežni bolesnici
- osobe koje imaju problema sa štitnom žlezdom ili neko endokrino oboljenje
- ljudi koji su lečeni od karcinoma
- trudnice
- stariji penzioneri
- osobe koje uzimaju hormonske preparate

Bez sintetičke odeće
Sintetičko rublje će vas samo potpariti i stvoriti efekat staklene bašte, a to znači pogodnu sredinu za razmnožavanje patogenih bakterija.
Uska garderoba koja vas steže otežava disanje i narušava termoregulaciju organizma.

Oprezno sa klimom
Čak i po najvrelijem danu ne smete da programirate klima-uređaj na temperaturu ispod 18 stepeni. Optimalna varijanta je kada razlika između spoljne i sobne temperature ne premašuje 10 Celzijusovih stepeni.

Zaboravite
na sport
Čak se i najvatrenijim pobornicima fitnesa savetuje da smanje intenzitet vežbanja, skrate treninge i piju više vode.
Osip, grčevi i iscrpeljenost
Toplotni osip, toplotni grčevi, iscrpljenost - šta je to i kako da ih prepoznate?
Toplotni osip
Javlja se na vratu, gornjem delu grudnog koša, na preponama, ispod grudi ili na laktovima.
Rešenje: Zaboravite na sunce, a na osip ne nanosite kreme, već samo bebi puder
Toplotni grčevi
Bolni grčevi u mišićima koji se javljaju zbog kombinacije napornog fizičkog rada i vrućine, najčešće u rukama, nogama ili u stomaku. Često se javljaju kod osoba koje se mnogo znoje.
Ako ste srčani bolesnik ili ste na ishrani s niskom količinom soli, a imate grčeve, obavezno potražite medicinsku pomoć.
Rešenje: Idite u hlad, pijte vodu, prirodne voćne sokove ili sportske napitke. Budite mirni jer fizička aktivnost može da dovede i do toplotnog udara. Ako grčevi traju duže od sat, idite kod lekara.
Toplotna iscrpljenost?
Ovaj poremećaj može da se javi i nekoliko dana posle izlaganja visokim temperaturama, ako je unos tečnosti bio nedovoljan.
Na toplotnu iscrpljenost najosetljivije su starije osobe, osobe s povišenim pritiskom i osobe koje su fizički aktivne pri visokim temperaturama.
Simptomi: umor, slabost, vrtoglavica, glavobolja, mučnina i povraćanje, mišićni grčevi, otežano znojenje, bleda, hladna i vlažna koža, otežano znojenje, ubrzan ili slab puls, ubrzano površno disanje, nesvestica. Ovo stanje je veoma opasno jer može da prethodi toplotnom udaru, zato ako osetite ove simptome i takvo stanje vam traje duže od sat, idite kod lekara.
Šta možete da učinite: Pijte vodu, tuširajte se hladnom vodom i odmarajte se.

Zavrtelo vam se u glavi?
Simptomi toplotnog udara su vrtoglavica, ubrzano disanje, obamrlost i lupanje srca i obilno znojenje.
Možete sebi pomoći jednostavnom tehnikom disanja:
- za početak lagano i duboko udahnite. Pre izdisaja, dve do tri sekunde zadržite dah;
- nipošto ne dišite brzo, s kratkim plitkim udisajima, i nemojte dugo da zadržavate dah jer ćete tako usporiti priliv kiseonika.

Izvor: Blic